Život Roma I Romkinja u Bujanovcu

Bujanovac se nalazi na krajnjem jugu Srbije. To je sredina u kojoj decenijama zajedno žive Srbi, Albanci I Romi. Ima 47500 stanovnika a prema popisu iz 2011. godine evidentirano je  4676 Roma ili oko 10% ukupnog broja stanovništva. Prema procenama nevladinog sektora, broj Roma u Bujanovcu je izmedju 6 ipo I 7 hiljada.

O stanju romske zajednice u ovom gradu sa Kenanom  Rašitovićem, iz  organizacije “Ofer” iz Bujanovca razgovarao je Turkijan Redžepi, urednik produkcije Roma World.

*Naša država je usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma I Romkinja do 2025, verovatno će sa izmenama važiti I do 2030. Godine. Da bi se realizovala, strategiju moraju da prate I akcioni planovi.

Da li u Bujanovcu postoji Akcioni plan?

– Do prošle godine je postojao, za sada nismo usvojili novi.Postoji budžetska linija za Dekadu Roma, odvajaju se sredstva svake godine a  od političke volje zavisi koliki će iznos biti.

Nadam se da ćemo doneti novi Akcioni plan koji će biti usmeren na poboljašnje uslova života romske zajednice u Bujanovcu.

*Lokalni akcioni plan ima 5 oblasti. Ono što bih ja hteo da pitam je kakva je situacija kada je u pitanju obrazovanje? Da li srednjoškolci I student dobijaju stipendije od grada?

– Bavim se obrazovanjem više od 22 godine. Ja predajem Romski jezik sa elementima romske kulture.

Dosad smo uspevali da prevazidjemo probleme. Uvek smo uspeli da animiramo malo veći broj dece.

2004. godine u srednjoj školi Sveti Sava bila samo jedna učenica romske,sada ih svake godine završe izmedju 30 I 35.

Nismo zadovoljni jer svake godine upisujemo izmedju 100 I 120 dece a svake godine se u sistemu izgubi oko 80 dece – ne završe osnovnu školu. To je ogromna brojka.

Danas su mi dosle 4 srednjoškolke koje su u drugom razredu I koje pripremaju dokumentaciju za Ministarstvo prosvete za stipendiju. Rekle su mi da se ne nadaju, jer su to uradile I prošle godine ali je nisu dobile.

Romska deca imaju egziistencijelne probleme I mi kriterijume moramo da prilagodimo svakoj zajednici. Mi smo zahvalni na stipendijama, ali mislimo da je to malo.

Najjeftinije je ulaganje u obrazovanje. Neophodno je da se poveća broj stipendirane  dece svih zajednica, pa tako I romske dece u Srbiji.

*Ono što bih hteo da pitam je kakva je situaciju u osnovnoj školi “Branko Radičević”, gde je, koliko se sećam jedno odeljenje samo sa romskom decom, etnički čisto odeljenje.  Obzirom da je Bujanovac multietnička sredina kako je došlo do toga?

-Postoje odeljenja koja su u okviru jedne zgrade, koja su etnički čista. Svakako to nije opravdano, niti sam se ja ikad zalagao za takvo rešenje. Zbog velikog broja učenika romske nacionalnosti , oko 65% je romske, a 35% dece srpske nacionalne zajednice. Što se tiče albanske dece, ona imaju svoju školu koju pohadjaju na maternjem jeziku.

Dve godine unazad imamo bolju situaciju I nadam se da ce se narednih godina situacija promeniti.

Ono što je postalo problem veći od segregacije je što je sve manje dece.

*Obrazovanje je tesno povezano sa zapošljavanjem. Kakva je situacija u Bujanovcu? Da li mladi imaju šanse da nadju posao?

Situacija je nikakva. To je problem broj jedan, ne obrazovanje. Roditelji će imati mnogo veću svest o značaju obrazovanja ako su zapošljeni.

Mi ovde u Bujanovcu ne možemo da zaposlimo ni jednog policajca. Imamo veliki broj svršenih srednjoškolaca, veliki broj mladih ljudi koji ne mogu da dobiju posao I oni odlaze.

* Koliko je u javnom sektoru zapošljenih Roma ?

-Troje je zapošljeno o lokalnoj samoupravi, a od 480 zaposlenih u javnim preduzećima ima 10-tak Roma. Trebalo bi da imamo 48 srazmerno broju stanovnika , a bili bi zadovoljni da ih imamo 20 u javnim preduzećima.

Ako Rom ne može da bude policajac, ne vidim razloga da se ne zaposli na izdavanju ličnih dokumenata ili sličnim poslovima. Nemamo ni jednog carinika.

* Mnogo toga po pitanju zapošljavanja zavisi I od nas. Da li romski aktivisti nešto rade u toj oblasti?

-Mi ono što možemo da radimo je da preko razvojnih programa, u saradnji sa medjunarodnim organizacijama radimo na otvaranju malih biznisa, radimo prekvalifikaciju, obezbedjujemo mašine I sl.

Imamo mi veliki broj pojedinaca koji rade I imaju svoje male biznise, ali kad treba prijaviti firme I možda uposliti još nekog, tu dolazi do zastoja.

 Ne može sve odjednom da se promeni, ali vec 20 godina očekujem da se uposli još 10 Roma u javnoj administraciji, pa nema ničeg od toga.

Ako postoji program ako treba da poveća samozapošljavanje Roma, zašto da ne dodje I Sluzba za zapošljavanje u romsku mahalu.

*Voleo bih da sada malo popričamo o stanovanju. Koliko romskih naselja ima u Bujanovcu?

– u Bujanovcu imamo tri velika naselja, naselje Miro Stanojković-Sale, koje je baš veliko naselje, imamo  Bajnsku ulicu koja je u najkatastrofalnijem stanju,  imamo naselje Jačima Džošića, I imamo naselje Morava 76 gde je potrebna legalizacija kompletnog naselja. Potrebna je legalizacija I velikog broja objekata koji se nalaze I u drugim ulicama. Problem je dokaza vlasništva zemljišta.

U poslednjih 8 godina je došlo do poboljšanja infrastructure. Imamo naselja koja su kompletno asfaltirana. Kanalizaciona mreža je loša u celom Bujanovcu, ali se kanalizacija veom a često izliva u naselju Miro Stanojković-Sale. Najkompleksniji problem je ipak u Bajnskoj ulici, jer kanalizacija tamo nije u funkciji.

Ova velika naselja imaju planove detaljne regulacije, osim Bajnske ulice. Kada imate prilike da učestvujete u odlučivanju onda možete I da nametnete neke odluke.

* Na kraju, kakva je politička situacija, ima li Roma I Romkinja u političkom životu Bujanovca?

Vlast je jednonacionalna vlast I ona ne odgovara nikome. Zbog takve situacije ne možemo da dodjemo u poziciju da nametnemo svoje probleme I ponudimo rešenja. Jako je specifična I kompleksna situacija. Imamo dva odbornika u dve različite političke partije. 

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“