Zašto je Uredba o privremenom priključenju nelegalno izgrađenih objekata na struju, vodu i kanalizaciju, gas ili grejanje izostavila veliki deo romskog stanovništva?

Mensur Haliti, osnivač Fondacije Romi za demokratiju

Dana 23. avgusta 2023. godine, Vlada Republike Srbije donela je uredbu koja je uspostavila korake za privremeno priključivanje nelegalno izgrađenih objekata na struju, vodu, kanalizaciju, gas ili grejanje. Ova uredba označila je važan trenutak u nastojanjima da se reše dugotrajni problemi u vezi sa javnom infrastrukturom. Međutim, ovu uredbu pratio je ozbiljan problem u vezi sa uslovima stanovanja većine romske populacije. Centralno pitanje jeste zašto je ova uredba izostavila većinu Roma i da li je Srbija propustila priliku ne samo da unapredi stambene uslove jednako za sve svoje građane, već i da stvori uslove za jaču vladavinu prava i ekonomski razvoj, posebno u kontekstu nastojanja da se pridruži Evropskoj uniji?

Istorijski kontekst igra ključnu ulogu u razumevanju dubine ovog problema. Dosadašnja stambena politika rezultirala je značajnim razlikama u uslovima stanovanja između romske zajednice i šire populacije. Ove razlike se manifestuju kroz nedostatak osnovnih zdravstvenih i sigurnosnih standarda u naseljima u kojima živi značajan broj Roma. Ta naselja često nemaju osnovnu infrastrukturu, uključujući čistu pijaću vodu, odgovarajuće sanitarne uslove, pouzdanu električnu energiju i kvalitetne pristupne puteve. Podaci od strane javnih institucija, međunarodnih organizacija i civilnog društva identifikuju preko 700 takozvanih „podstandardnih romskih naselja“. U tim naseljima živi oko 170.000 Roma, a dodatnih 35.000 do 50.000 povremeno boravi u njima. Ova naselja su raspoređena širom zemlje, obuhvatajući 94 jedinice lokalnih samouprava, ukazujući na ozbiljnost problema koji nije ograničen na određeni region.

Isti podaci ukazuju da je jedan od najhitnijih problema u ovim naseljima nedostatak pristupa čistoj vodi, gde čak 54,26% ovih naselja nema redovan pristup istoj, što utiče na 22,65% stanovništva. Ova situacija je zabrinjavajuća i ozbiljno utiče na zdravlje i kvalitet života Roma. U 65,10% naselja, stanovnici nemaju redovan pristup ili imaju neredovan pristup kanalizacionim sistemima, što pogađa 55,04% stanovništva. Dodatnih 9,12% naselja nema redovan pristup električnoj energiji, što utiče na 14,35% stanovništva. Najalarmantnija činjenica je da se 13,83% ovih naselja suočava sa izazovima u svim ovim aspektima: nedostatkom čiste vode, kanalizacionih sistema i električne energije. Ovo pogađa 8,34% stanovništva ovih naselja.

Rešavanje ovih stambenih uslova zahteva hitno delovanje koje se očekivalo tokom decenija. Nedavna uredba Vlade omogućila je privremeno povezivanje nelegalno izgrađenih objekata sa osnovnim javnim uslugama, pružajući šansu za ozbiljno razmatranje stambenih uslova Roma u Srbiji. Međutim, zabrinutost je rasla zbog toga što je ova uredba privremenog karaktera i ne rešava dugoročne stambene i infrastrukturne probleme sa kojima se suočava većina Roma. Osim toga, uredba je postavila stroge zahteve za dokazivanje vlasništva nad nekretninama, što je stvaralo ozbiljne prepreke za Rome. Zahtevala je obimnu dokumentaciju, koju je u datom trenutku, imajući u vidu kratak vremenski okvir za podnošenje zahteva, mogao da dostavi samo neko ko je već bio u procesu legalizacije ili ozakonjenja, što predstavlja finansijski i administrativni teret za mnoge. Vremenski okvir je postavio nedostižne rokove za Rome, upravo zbog tih tehničkih i pravnih komplikacija, uključujući i njihov finansijski status.

Pored toga, iako je ispunjavanje tehničkih uslova bilo od suštinskog značaja, nepoštovanje tih uslova moglo je dovesti do dodatnih kašnjenja i izazova. Nakon privremenog priključenja komunalnim uslugama, podrazumevano je da će nadležni poreski organi utvrđivati poreze na imovinu, postavljajući finansijske izazove i pravne posledice za većinu stanovnika pomenutih naselja. Dodatno, administrativni procesi su bili prekomplikovani i nerealni za veći deo romske populacije. Uredba je omogućila privremene priključke na komunalne usluge, ali su se pojavili problemi u vezi sa zahtevima za dokumentacijom i procedurama. Tehnički uslovi i odobrenja nisu uvek uzimali u obzir specifične potrebe Roma, a provera pravnih uslova bila je izazovna za Rome. Kao rezultat toga, mnogi od njih i dalje ostaju uskraćeni za osnovne infrastrukturne usluge.

Zašto je promena ove situacije važna za Srbiju?

Nedostatak odgovarajućih stambenih uslova za romsku populaciju postavlja ozbiljna pitanja o vladavini prava i društvenoj pravdi. Višedecenijsko ograničavanje celokupne zajednice u pravu na osnovne stambene uslove podriva principe jednakosti i nediskriminacije koji su utemeljeni u vladavini prava. Adekvatni stambeni uslovi

ključni su faktor za društvenu jednakost prema Romima. Rešavanjem stambene nejednakosti, Srbija može da smanji društvene razlike i promoviše jednako društvo. To je ključno za socijalnu koheziju i harmoniju, što, pak, doprinosi političkoj stabilnosti i vladavini prava. Zbog toga je neophodno da se revidira postojeća politika i zakoni koji se odnose na stambene uslove za Rome, uključujući i pojednostavljenje administrativnih procedura i smanjenje birokratskih prepreka za pristup osnovnim uslugama. Srbija može da koristi javne resurse mudrije i pristupi još većim EU fondovima da se suoči sa ovakvim uslovima stanovanja za svoje građane koji su nedopustivi za moderne države 21. veka.

U cilju obezbeđivanja održivih rešenja za poboljšanje uslova stanovanja za romsku populaciju, neophodno je čak i za privremene mere poput ove uredbe da budu jasno situirane u sveobuhvatnu državnu politiku stambenog zbrinjavanja. Ovakve mere treba posmatrati kao korake ka ostvarivanju šireg cilja unapređenja stambenih uslova za sve građane Srbije. Država bi trebala da razvije i implementira dugoročnu strategiju koja će obuhvatiti specifične potrebe i izazove romske zajednice, uz kontinuirano prikupljanje podataka i praćenje napretka. Ovo će osigurati da privremene mere budu deo sveobuhvatnog pristupa stambenim uslovima za Rome i pružiće osnovu za postizanje održivih i inkluzivnih rešenja u budućnosti.

Pored toga, stanje stambenih uslova sa kojima se suočava romska zajednica ima i značajne ekonomske implikacije. Pristup čistoj vodi, sanitarnim uslovima i stabilnom snabdevanju električnom energijom direktno utiče na zdravlje i radnu sposobnost Roma. Poboljšanje ovih uslova za život može da rezultira smanjenim troškovima zdravstvene zaštite, manjim izostancima sa posla i boljim obrazovnim mogućnostima, što doprinosi produktivnijem radnom stanovništvu. Dodatno, investiranje u bolje stambene uslove za romsku zajednicu može doprineti ekonomiji zato što poboljšani uslovi života povećavaju vrednost imovine i privlače investicije, što može doprineti ekonomskom razvoju i pozitivno uticati na ukupno ekonomsko zdravlje zemlje.

I na kraju, promena politike stambenog zbrinjavanja prema Romima nije samo pitanje društvene pravde, već je ključno za jačanje vladavine prava i ekonomsko osnaživanje celokupnog društva u Srbiji.