Zapošljavanje pripadnika romske zajednice u Leskovcu

Zapošljavanje je jedan  od ključnih problema Roma u Leskovcu. U ovom gradu evidentirano je 1.221 nezaposleno lice koje se izjasnilo kao pripadnik romske zajednice. Od ukupnog broja prijavljenih Roma 521 lice je ženskog pola ili 42%.

U odnosu na ukupan broj nezaposlenih lica na evidenciji u Leskovcu, Romi čine 8%.

Više informacija poslušajte u radio paketu.

Projekat „O nama je reć – Amendar kerol pe lafi“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, ,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”, projekat realizuje Roma World.

Keriba buti taro rromano amalipa ko Leskovac

Khuviba ki buti jek taro em bare problemija taro Rroma ko Leskovac. Ko akava foro isi 1.221 manusha bizi buti a phendje kaj zane Rroma. Taro akava gendo 521 tane djuvlja numa 42%. Ko sa o gendo taro manusha kola bizi buti ki evidencija ko Leskovac, o Rroma kerena 8%. sar phenol e Marija Stevanović, sherutni basho khuviba ki buti thaj planiripa ki nacionaki sluzhba, kvalifikacono struktura taro Rroma ko Leskovac naje shukar, soske manusha biti sikavni, numa na agorisj+himi, thaj agorishimi fundoni sikavni kerena 82% taro sa o gendo taro rroma bizi buti. Ko trito thaj shtarto stepeni kas isi amshakruno sikljovipa isi 136 manush, 3 manusha VI stepeni, thaj 4 manusha VII-to stepeni bizi buti.

„Basho Rroma bizi buti isi mere thaj programija tari aktivno politika bashi buti koja ingarol nacionaki sluzhba bashi buti, sar nafinansijaki, adjahar finansijaki, phendja ko intervju Marija Stevanovich.

Nafinansijako azhutipa: info taro slobodne bucha, individualno avakeriba thaj, motivacijako sikljoviba, sar te rodol pe buti, klubo basho te rodol pe buti, sajmija bashi buti, sikljoviba basho predizetnikija..

Finansijako azhutipa: siljovipa basho manusha kola den buti, sikljoviba, struchno praksa, javna bucha, korkoro buti, suvencije bash buti ko neve bucharne thana, funkcionalno sikljovipa.“

Projekti taro guvernaki organizacija GIZ „Me mangav te kerav buti“ ko Leskovac ovola taro ćhon jun ko akava bersh. Akava projekti tano basho Rroma,kola purane taro 15-35 bersh kola agorishindje fundono sikljoviba thaj mangena te djan panda ki sikavni, numa sikljoviba kola tane ko deficit, phenola Vladimir Amzich lokalno koordinatori tari guvernaki organizacija GIZ, kova tam+no ko jek em manush so amalikane kerola buti e nacionake sluzhbaja bashi buti ko Leskovac.

Ov phendja amenge kaj o Rroma mangena te keren buti, javinenape ko konursija bashi buti numa okola ko dena buti peravena olen ko intervju, soske phenena kaj o Rroma naje olen but motivacija bashi buti. O Amzich phenol kaj akana o sikljovipa naje problemi, sebepi so o Rroma agorishindje mashkarune sikavne thaj fakultetija thja rodena bilo savo buti, numa phare avena dji ki buti. Phenol tano kaj ko manusha kola dena buti isi predrasude premalo kandidatija kola tane taro rromano amalipa.

Kobor o Rroma zainteresuime basho sikljovipa thaj programija kola dola nacionaki sluzhba bashi buti, phenol amenge Marija Stevanovich tari nacionaki sluzhba bashi buti Filijala ko Leskovac.

Odova hari. Sebepi so naje shukar informishipa, na but sikljovipa te lol pe kan taro importantluko thaj so naje kapaciteti te e ideja avol ki realizacija dji o agor. Em but kana valjanol garanti basho programi ko korkoro phraviba tari buti.

Ko vakeriba e rromencar taro Leskovac aljam dji ki informacija kaj nesave manusha lilje thajra basho plo biznis numa te nesave Rroma na lilje nisave afirmativno mere bashi buti numa te nacionaki slizhba dol olen buti.

Rodava buti, javinama ki evidencija tari nacionaki sluzhba, 35 bersh, numa dji akana na dindje man nisavi buti, phenol Stanisha Bakich, kova akana kedol gunoja.

Azir Bakich stolar kerdja buti ki rashtraki firma UTENZILIJA, numa phanibaja tari akaja firma dikhlja korkoro plo djivdipa thaj odova so sine ole but bershengo djandipa lundjardja pli buti. O Bakich lilja aktivno mere bashi buti tari nacionaki sluzhba, o thajra kola lilja, sar phenol iskoristindja sar valjani.

Kana isi tumen Rrom kova isi ole buti, ov shaj te kerol te ovol le shaipa basho djivdipa, shaj te sikavol ple ćhaven, thaj adjahar ka ovol integrishimo. Rrom kova tano sikavdo ov integrishimo Rrom. Rrom kas isi buti ka aćhol ko plo kher thaj naje te djal ko drom taro EU te odori rodol shaipa basho djivdipa.

Projekti „O nama je reč – Amendar kerol pe lafi“ sufinansirimo taro budjeti e Srbijako – Ministreumi tari kultura thaj informishiba, „Gndipa kola phenenape ko akava projekti, na sikavena gndipa taro organija kola dindje thajra“ projekti realizuinol projekti  Roma World.