YUROM Centar: Izmene ZOSOV-a prilika da podrška romskoj deci postane deo sistema
Dok traje javna rasprava o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), predložene promene otvaraju važno pitanje za romsku zajednicu: kako obezbediti da podrška obrazovanju romske dece bude trajni deo obrazovnog sistema, a ne rezultat povremenih projekata?
Uprkos afirmativnim merama, radu pedagoških asistenata, stipendijama i programima nastave romskog jezika sa elementima nacionalne kulture, brojna romska deca i dalje se suočavaju sa preprekama tokom školovanja. Među najvećim problemima su osipanje učenika, segregacija i teškoće u praćenju nastave i savladavanju gradiva.
Iz YUROM Centra ocenjuju da aktuelne izmene obrazovnih propisa predstavljaju priliku da se postojeći mehanizmi podrške dodatno ojačaju i jasno definišu zakonom.
Predložena su četiri konkretna amandmana.
1. Obavezni pedagoški asistenti
Jedan od predloga je da škole koje imaju 35 i više učenika romske nacionalnosti budu u obavezi da angažuju pedagoškog asistenta.
Za škole sa više od 50 romskih učenika predloženo je najmanje jedan pedagoški asistent na svakih 40 do 50 učenika. Njihovo finansiranje bilo bi obezbeđeno iz republičkog budžeta.
U YUROM Centru ističu da su pedagoški asistenti jedan od ključnih mehanizama podrške romskoj deci – posebno kada je reč o sprečavanju napuštanja škole, uključivanju dece u obrazovni proces i prevazilaženju teškoća u učenju.
2. Veća dostupnost nastave romskog jezika
Drugi predlog odnosi se na program romskog jezika sa elementima nacionalne kulture.
Predloženo je da se prag za organizovanje ovog izbornog programa spusti na najmanje deset prijavljenih učenika. Program bi mogli da pohađaju i učenici koji nisu romske nacionalnosti.
Istovremeno, predviđeno je garantovano finansiranje programa iz budžeta.
Prema podacima koje navodi YUROM Centar, nastava romskog jezika sa elementima nacionalne kulture trenutno se realizuje u svega 19 škola. Snižavanje praga za njeno organizovanje moglo bi da doprinese tome da ovaj program bude dostupan većem broju učenika.
3. Efikasnije mere protiv segregacije
Posebno važan predlog odnosi se na borbu protiv segregacije romske dece u obrazovanju.
Predloženo je da škola, ukoliko udeo romskih učenika u jednom odeljenju pređe 20 odsto, u saradnji sa školskom upravom i lokalnom samoupravom bude obavezna da izradi i sprovodi plan desegregacije.
Cilj ove mere je sprečavanje stvaranja škola i odeljenja u kojima su romska deca nesrazmerno zastupljena, kao i obezbeđivanje ravnopravnog pristupa kvalitetnom obrazovanju.
4. Jasni rokovi i obezbeđena sredstva
Četvrti predlog odnosi se na rokove i finansiranje primene novih mera.
Predviđeno je da se mere primenjuju počev od školske 2026/2027. godine, dok bi Ministarstvo prosvete u roku od šest meseci trebalo da donese neophodne podzakonske akte i obezbedi sredstva za njihovu realizaciju.
Iz YUROM Centra poručuju da predložene izmene nisu samo pitanje obrazovne i socijalne politike. One su povezane i sa obavezama Srbije u procesu evropskih integracija, uključujući oblasti razvoja ljudskog kapitala i zaštite prava manjina.
Od projekata ka sistemskom rešenju
Suština predloženih izmena jeste da podrška romskoj deci više ne zavisi od trajanja pojedinačnih projekata, već da postane stabilan i dugoročan deo obrazovnog sistema, dostupan deci u svim sredinama.
Javna rasprava zato predstavlja važnu priliku da se o predloženim rešenjima razgovara otvoreno, ali i da se čuje glas zajednice na koju će promene obrazovnih propisa neposredno uticati.
Za romsku zajednicu pitanje nije samo koliko će dece upisati školu, već i koliko će ih školovanje završiti i dobiti jednake šanse za nastavak obrazovanja, zapošljavanje i ravnopravno učešće u društvu.
