Više od statistike: Siromaštvo, nevidljivost i borba romske zajednice za dostojanstven život

Kada govorimo o broju pripadnika romske zajednice koji zavise od sistema socijalne zaštite u Srbiji, zvanične i nevladine procene oslikavaju izuzetno težak položaj ove manjinske grupe.

Iako precizan, jedinstven registar socijalnih kartona koji izričito odvaja korisnike po nacionalnoj pripadnosti ne postoji javno u svakom trenutku (zbog zakona o zaštiti podataka o ličnosti), relevantne studije, izveštaji međunarodnih organizacija (poput UNDP-a i Svetske banke) i podaci institucija daju sledeću sliku:

1. Opšta demografija i procene

• Popis stanovništva: Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji je registrovano 131.936 Roma. Međutim, stručne procene (jer se mnogi ne izjašnjavaju iz straha od diskriminacije ili nemaju lične dokumenata) redovno ističu da u Srbiji zapravo živi između 250.000 i 500.000 Roma.
• Stopa siromaštva: Prema analizama socijalne uključenosti, romska populacija je ubedljivo najugroženija etnička grupa u zemlji. Procenjuje se da je preko 70% do 80% Roma u riziku od siromaštva, dok je ekstremno siromaštvo (nemogućnost zadovoljenja osnovnih životnih potreba) višestruko zastupljenije nego kod većinskog stanovništva.

2. Korišćenje sistema socijalne zaštite

• Oslonac na novčanu socijalnu pomoć: Veliki broj romskih porodica, naročito onih u neformalnim naseljima bez stalnih prihoda, ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć (NSP) ili dečije dodatke, jer nemaju drugi izvor zarade.
• Neformalna ekonomija umesto sistema: Zanimljivo je da statistika centara za socijalni rad često ne registruje sve siromašne Rome. Mnogi od njih su u sivoj ekonomiji (sakupljanje sekundarnih sirovina, sezonski poslovi) ili su radno neaktivni, a zbog komplikovanih administrativnih procedura, nedostatka ličnih karata, prijava prebivališta (tzv. „pravno nevidljiva lica“) mnogi ostaju potpuno izvan sistema socijalne zaštite i ne mogu da ostvare ni ono minimalno što im po zakonu pripada.
• Dečija zaštita i višečlane porodice: S obzirom na to da su romske porodice u proseku brojnije, a stopa zaposlenosti roditelja niska, socijalna davanja i jednokratne pomoći lokalnih samouprava (poput paketa hrane, ogreva i besplatnih užina) često predstavljaju jedini način preživljavanja.

Zaključak

Iako zvanična statistika ukupnog broja korisnika socijalne pomoći u Srbiji broji oko 150.000 građana ukupno, nesrazmerno veliki udeo tog broja čine upravo pripadnici romske zajednice. Siromaštvo Roma nije samo trenutna ekonomska kriza, već strukturalni problem koji se prenosi s generacije na generaciju, a koji socijalna davanja uspevaju samo da ublaže na kratak rok, ali ne i da reše.

Svakog 17. oktobra obeležava se Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, podsećajući globalnu javnost da beda nije samo nedostatak novca, već odraz dubokog sistematskog propusta, socijalne isključenosti i uskraćivanja osnovnih ljudskih prava. Dok statistike beleže procente i ekonomske indekse, u realnosti najteži teret ovog problema u Srbiji podnosi romska zajednica, za koju siromaštvo često predstavlja „začarani krug“ iz kojeg se generacijama ne izlazi.

Zona nevidljivosti: Od neuslovnih naselja do isključenosti

Kada govorimo o romskoj zajednici u Srbiji, siromaštvo se ne ogleda samo u praznom novčaniku. Ono ima lice neformalnih naselja – često bez pristupa pijaćoj vodi, električnoj energiji, kanalizaciji i asfaltiranim putevima. Život na marginama gradova, u udžericama koje prokišnjavaju i u uslovima nedostojnim 21. veka, predstavlja svakodnevicu desetina hiljada ljudi.

U takvim okolnostima, borba za osnovnu egzistenciju poništava svaku mogućnost planiranja bolje budućnosti. Deca iz ovakvih sredina odrastaju pod teretom bede, suočena sa preprekama još pre nego što naprave prvi korak u obrazovnom sistemu.

Obrazovanje kao jedini izlaz – i zid predrasuda

Iako je obrazovanje ključni stub u razbijanju lanaca siromaštva, romska deca se i dalje suočavaju sa ogromnim preprekama. Mnogi napuštaju školovanje rano, bilo zbog nemogućnosti da obezbede osnovni školski pribor i odeću, bilo zbog duboko ukorenjenih predrasuda i vršnjačkog pritiska u školskim klupama.

Kada mladi Romi i Romkinje završe školovanje, na tržištu rada ih dočekuje novi zid – diskriminacija pri zapošljavanju. Predrasude poslodavaca često zatvaraju vrata onima koji žele da rade, integrišu se i sopstvenim trudom promene svoju poziciju. Rezultat toga je da su Romi primorani na rad u sivoj ekonomiji, bez zdravstvenog osiguranja, radnih prava i socijalne sigurnosti.

Siromaštvo rađa diskriminaciju, diskriminacija hrani siromaštvo

Ova dva pojma u slučaju romske populacije idu ruku pod ruku. Marginalizacija dovodi do siromaštva, a siromaštvo ljude čini lakom metom za stereotipe, etiketiranje i socijalnu distancu.

Zato Međunarodni dan borbe protiv siromaštva ne sme biti samo datum u kalendaru kada se objavljuju sumorne brojke. On mora biti poziv na buđenje institucija, donosilaca odluka i celog društva.

Šta je rešenje?

Borba protiv siromaštva Roma u Srbiji ne zahteva milostinju, već sistemska ulaganja:

• Održivu integraciju i legalizaciju neformalnih naselja sa obezbeđenom infrastrukturom,
• Snažniju podršku obrazovanju i stipendiranju romske dece od najranijeg uzrasta,
• Aktivne mere zapošljavanja i suzbijanje svake forme diskriminacije na tržištu rada.

Dostojanstven život, topao dom i jednake šanse nisu privilegija – oni su osnovno ljudsko pravo svakog deteta i čoveka. Sve dok je ijedan deo našeg društva osuđen na borbu za pukotinama preživljavanja, celo društvo ostaje siromašno u ljudskosti.