Veća ulaganja u Fond za nacionalne manjine u 2018. godini
Iz Fonda za nacionalne manjine prošle godine finansirani su projekti iz oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Do 2017. nije korišćen, a ove godine uvećan je sa 1,8 na 22 miliona dinara. U toku je realizacija projekata odabranih na konkursu.
Zajednički život – projekat sa juga Srbije oslikava život mešovitih brakova Srba i Albanaca. Agom Islami iz Centra za demokratiju – Dolina kaže da u Bujanovcu ima puno takvih brakova ali ima i takvih koji se ne „prozivaju“ po televizijama.
„Ali mi treba da uradimo naš deo, da se pokaže da ljubav ne zna granice, oni žive bolje od nas razumeju se, mnogo vole se mnogo“, kaže Islami.
Projekta iz Novog Pazara treba kroz interkulturni dnevnik običaje i tradiciju Albanaca, Roma, Slovaka, Rusina i Vlaha da približi Bošnjacima.
„Na taj način da zbližimo sve manjine kako bi što bolje upoznali jedni druge, da te različitosti što imamo u zemlji to teba da bude naše bogatstvo a nikako da nas razdvajaju“, kaže Enes Radetinac iz „Glasa Sandžaka“ u Novom Pazaru.
Kako bi unapredili informisanje na jezicima manjina, u prošloj godini, pored projekata iz Bujanovca i Novog Pazara, još dvadeset tri finasirano je iz budžetskog fonda za nacionalne manjine. Nakon 15 godina od formiranja sredstva su u 2017. i dodeljena. Vest je i da će ona u tekućoj godini biti uvećana.
Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave kaže da su uspeli da ove godine opredele 22 miliona za te potrebe.
„Imajući u vidu da da zaista postoje neke prepreke u tom informisanju nakon seta donošenja medijskih zakona koji su bili u skladu sa evrpskim standardima ali su doveli do toga to da se pogasi sijaset medija koji su informisali naše sugrađane koji su pripadnici nacionalnih manjina na njihovim jezicima“, kaže Ružić.
Osim što su značaj Fonda koz povećanje sredstava prepoznali donosioci odluka, važno je, kažu u resornoj kancelariji, da ga prepoznaju pripadnici nacionalnih manjina kao dodatni izvor finansiranja.
„Ovaj fond podstiče civilno društvo i daje prostor da se i taj kapicitet u društvu iskoristi praktično na unapređenju položaja nacionalnih manjina koje žive u Srbiji“, kaže Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
Iako oblast informisanja na jezicima nacionalnih manjina i dalje treba unapređivati, saglasni su naši sagovornici, u februaru Savet za nacionalne manjine doneće konačnu odluku kako će nova sredstva biti raspoređena.
Izvor: RTS
