Važnost lokalnih akcionih planova na lokalu!
Dokumenta usvojena od strane države koja se direktno tiču poboljšanja položaja romske zajednice u Srbiji su između ostalog Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja kao i Akcioni Plan za njeno sprovođenje. Strategija je usvojena za period 2016 – 2025 godine kao i AP za njeno sprovođenje na svake dve godine. Oblasti koje su obuhvaćene su obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravstvo i socijala. Da bi se sve javne politike mogle sprovesti na lokalu, svaka samouprava bi trebala da ima Lokalni Akcioi Plan za poboljšanje položaja romske zajednice koji prati potrebe romske zajednice, a finansira se iz gradskog ili opštinskog budžeta. Sva ova dokumenta ustvari otvaraju put prema EU našoj državi.
Zahvaljujući LAP-u za inkluziju Roma, svi napori pojedinačnih zainteresovanih strana na lokalnom nivou se usmeravaju ka postizanju ciljeva koje su kroz zajednički rad, uz poštovanje principa participacije (uključivanjem predstavnika Roma i Romkinja u sam proces izrade) postavili. Na ovaj način predstavnici zainteresovanih strana znaju šta se od njih očekuje i kako oni doprinose ostvarenju postavljenih ciljeva, odnosno unapređenju položaja Roma unutar lokalne zajednice.
Razvijeni LAP za inkluziju Roma takođe predstavlja i važnu osnovu za pripremu novih projekata i obezbeđenje dodatnih finansijskih sredstava iz izvora kao što su fondovi Evropske unije, drugi donatori i sl. Od 168 lokalnih samouprava koiliko ima u Srbiji tek polovina ima usvojene LAP-ove, ali ne i budžetirane.
Novi Sad je jedan od gradova na teritoriji Vojvodine koji nema Akcioni plan za inkluziju Roma, izjavio je danas Nenad Vladisavljev iz mreže „Romskainicijativa21“ na predstavljanju publikacije „Romi u evropskoj prestonici kulture – naša budućnost u Novom Sadu“.
On je novinarima u Novom Sadu rekao da, i pored nekoliko pokušaja aktivista i pripadnika romske nacionalne manjine da utiču na donošenje politike za uključivanje Roma na lokalnom nivou, Novi Sad i dalje nije usvojio nijedan dokument koji bi se odnosio na poboljšanje njihovog položaja.
U susret godini u kojoj je Novi Sad „Evropska prestonica kulture“, više od trideset porodica u naseljima Šumica i Barake nema pristup pijaćoj vodi, rekao je sociolog Nenad Vladisavljev i dodao da su se njihovi životni uslovi znatno pogoršali u periodu policijskog časa na početku pandemije.
Istraživanjem su bila pokrivena i druga naselja u kojima pretežno, i često izolovano, žive pripadnici romske nacionalne manjine – „Bangladeš“, Veliki rit i Adice.
Pri predstavljanju glavnih nalaza, autorka istraživanja Vinka Žunić je rekla da dobijeni podaci „ne pokazuju ništa novo“ ili što se ne zna, već pričaju staru priču.
Nenad Vladisavljev je naveo i primer službene upotrebe rusinskog jezika u organima uprave, iako je broj pripadnika te nacionalne manjine u Novom Sadu mnogo manji u odnosu na Rome. Kao primer dobre prakse, on je izdvojio Niš, koji je iz budžeta izdvojio sredstva i dao na korišćenje romskoj zajednici posebnu kulturnu ustanovu.
Grad Niš ima usvojen LAP za period 2021-2023, i budžetiran sa po 10 miliona dinara u svakoj godini. Za 2021.godinu, do sada nije potrošen nijedan dinar, niti je raspisan neki konkurs, verujemo da će u poslednjem kvartalu 2021.godine novci namenjeni romskoj zajednici biti potrošeni što pre i to za potrebe romske zajednice, kroz saradnju sa NVO sektorom.
„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“
