Vesti

Vakcina protiv Covid – 19

Nova godina je stanovnicima Srbije donela nove dileme – koju vakcinu protiv Kovida-19 primiti?

Iako ima onih koji su skeptični prema vakcinama, drugi, pak, smatraju da će one doprineti vraćanju života u neku normalnost.

„Počinjemo kontraofanzivu, počinjemo borbu sa oružjem u ruci, a to je u ovom slučaju vakcina”, rekao je epidemiolog Predrag Kon 24. decembra prošle godine pošto je među prvima primio jednu od vakcina koje su u upotrebi u Srbiji.

U Srbiji je protiv Kovida-19 do nedelje, 24. januara vakcinisano nešto više od 90.000 ljudi, a u toku je prijava za dobrovoljnu vakcinaciju preko portala eUprava, ili preko kol centra na broj 0800 222 334.

Prijavljivanje nije vremenski ograničeno.

Oni koji su se prijavili mogu da povuku prijavu ili da, kada dođe vreme, promene odluku o tome koju vakcinu žele da prime.

Potvrđeno je i da se mogu vakcinisati i oni koji se nisu prijavili.

U Srbiji su odobrene tri vakcine – Fajzer, ruska Sputnjik i kineski Sinofarm.

Trenutno su u ponudi samo kineske vakcine Sinofarm iako se u prijavi navodi ukupno pet – dve američke – Fajzer/Biontek i Moderna, britanska Oksford-AstraZeneka, ruska Sputnjik i kineska Sinofarm.

Šta znamo o tim vakcinama?

Ukratko

Vakcine Fajzer, Oksford, Sputnjik, Sinofarm i Moderna zahtevaju davanje dve doze.

Stručnjaci koji su razvili Fajzerovu vakcinu kažu da je delotvorna u 95 odsto slučajeva, slično je i za vakcinu kompanije Moderna.

Vakcina Oksford/AstraZeneka je delotvorna između 62 i 90 odsto, ali tokom kliničkog ispitivanja niko nije zahtevao bolnički tretman, niti je oboleo od Kovida-19.

Ruska Sputnjik V vakcina, tvrde stručnjaci, delotvorna je u između 85 i 91,5 odsto slučajeva, a najnovija istraživanja u Brazilu o kineskoj vakcini pokazala su da je manje efikasna nego što se prvobitno mislilo.

Razlike između vakcina su u načinu pravljenja, čuvanja i distribucije, kao i u ceni.

Fajzerova i Modernina vakcina su razvijene uz pomoć genetskog koda virusa koji se ubrizga u telo koje potom razvija antitela i T-ćelije.

Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovan virus koji je korišćen da se imunizuju šimpanze.

Izmenjen je kako bi se sprečilo da nastavi da zaražava ljude, ali i dalje sadrži deo sheme korona virusa – šiljasti protein.

Kada se to ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.

Najteža za čuvanje i dopremanje je Fajzerova vakcina.

Iako države nisu saopštile koliko su platile do sada odobrene i nabavljene vakcine, veruje se da Fajzerova doza košta oko 17 evra, Modernina oko 28 evra, a najjeftinija je Oksford/AstraZeneka – oko 3,5 evra po dozi.

Izvor:

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-55635006

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *