U Srbiji 2.200 firmi se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, ko profitira , a ko gubi!

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) o upravljanju otpadom u periodu od 2011-2017. godine, u 2017. ukupno je u Srbiji generisano 2,15 miliona tona otpada, od čega su opštinska javno-komunalna preduzeća prikupila 1,80 miliona tona, ili 83,7%.

I Fiskalni savet se slaže da je izveštavanje o komunalnom otpadu u Srbiji nepouzdano, a razlog tome treba tražiti u činjenici da godinama unazad veliki broj lokalnih samouprava ne dostavlja tražene podatke Agenciji za zaštitu životne sredine, pa je tako za 2016. godinu podatke dostavilo svega 95 samouprava (od 145). Prema međunarodnoj metodologiji koju priznaje i Eurostat, za nedostavljene podatke vrše se procene, ali ovo umanjuje pouzdanost, navodi Fiskalni savet u izveštaju.

Fiskalni savet je pozvao na značajno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji, napomenuvši da je Srbija jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva i koči privredni rast. Vlasti su, međutim, još jednom odložile ozbiljno povećanje investicija u zaštitu životne sredine.

U sektoru upravljanja otpadom, najvidljiviji i verovatno najsloženiji problemi tiču se upravljanja komunalnim otpadom, gde Srbija ozbiljno zaostaje za uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope praktično u svim fazama ovog procesa – od prikupljanja, preko odlaganja, dok prerada komunalnog otpada jedva da i postoji.

Ono što se pouzdano zna je da se u Srbiji najveći deo komunalnog otpada odlaže na deponije, što bi u hijerarhiji upravljanja otpadom trebalo da je poslednje rešenje, nakon sprečavanja nastajanja otpada, ponovne upotrebe otpada, recikliranja i drugih vrsta iskorišćenja otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kao što je insineracija nereciklabilnog otpada u cilju ponovnog iskorišćenja energije iz otpada.

Srednjoročni ciljevi EU, kojima bi i Srbija trebalo da teži, su da se do 2025. godine reciklira 65% komunalnog otpada, kao i da se do 2035. godine manje od 10% komunalnog otpada odlaže na deponije.

Statistika je u Srbiji poražavajuća – procenat recikliranja komunalnog otpada je prema zvaničnim podacima iznosio oko 3% u 2016. godini, dok je veći deo otpada završio na deponijama.

Sakupljači sekundarnih sirovina prikupe oko 75% otpada koji se trenutno reciklira u Srbiji, pokazuje istraživanje USAID-a. Iako je trgovina sekundarnim sirovinama veoma profitabilna, sakupljači otpada u Srbiji spadaju u red najsiromašnijih stanovnika. Među sakupljačima je i veliki broj dece, tačnije čak 25% sakupljača čine mlađi od 18 godina.

Prema podacima Zelene inicijative, tipični sakupljač sekundarnih sirovina u proseku živi 46 godina, pripada najugroženijoj i najsiromašnijoj društvenoj grupi, nezaposlen je, radi prosečno 12 sati dnevno, i mesečno zaradi od 15.000 do 18.000 dinara, a prema procenama Republičkog sindikata sakupljača Srbija svake godine izveze sekundarne sirovine u vrednosti od oko 150 miliona evra.

Igor Ramić iz Niša bavi se sakupljanjem sekundarnih sirovina punih 25 godina, oženjen je I ima četvoro dece.

“Danas je vrlo teško d se živi od sekundarne sirovine, u vreme korone nemamo gde da prodajemo plastiku, cena je za sve pala, jedva zarađujem 500 dinara dnevno. Dvoje dece školujem, jedno dete ima telefon I može da prati nastavu, drugo dete nema pa koristi telefon drugog deteta. Imamo I socijalu I dečji dodatak što ukupno iznosi oko 30 hiljada dinara. To nam je sve, vrlo je teško da se živi od ovih para I posla. Iskreno se nadam da će korona da se smiri, I da bude malo više posla, ističe Igor iz naselja Mramorska 11 u Nišu.“

Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina koja u vreme svetske ekonomske krize, prema zvaničnim podacima, beležila rast. O tome najbolje govori podatak da je u protekle tri godine u ovoj industriji zaposleno više od 10.000 ljudi.

U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je u odnosu na 2009. kada ih je bilo 200, ogroman napredak.

Pored stručnjaka, inženjera i ekologa, reciklažna industrija upošljava i sakupljače sekundarnih sirovina širom zemlje, koji najčešće potiču iz marginalizovanih društvenih grupa, I taj posao treba da im pruži socijalnu zaštitu i uključi ih u legalne tokove. Medjutim situacija nije takva, bar što se tiče sakupljača sekundarnih sirovina.

Oni su potpuno nezaštićeni, nemaju nikakva prava, a prebirajući po smeću provode I po 12 sati dnevno, kaže Osman Balić, predsednik SKRUG – Lige Roma I dodaje da je ova organizacija uputila predlog promene Zakona o upravljanju otpadom kojim se traži: Da se zabrani zatrpavanje reciklabilnog otpada na deponijama jer se na  deponijama širom Srbije, svakodnevno  trajno zatrpava materijal koji može da se koristi I da donese dohodak I zaradu velikom broju nezaposlenih. Takodje, Liga Roma traži da se u nacrtu zakona o otpadu nadje rešenje, bazirano na pricipima održivog razvoja I nadležnosti  lokalnih samouprava, otvori mogućnost (možda I obaveze)  iznalaženja modela socijalnog preduzetništva, koji bi za cilj imao: Upošljavanje teško zapošljivih socijalnih grupa(Roma), smanjenje količina trajno zatrpavanog  a  reciklabilnog otpada, rasterećenje državnog budzetskog rashoda na meru socijalne zaštite materijalnog obezbedjenja porodice, čistiju životnu sredinu.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom video-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“