Topličanski Romi – Romi sa Toplice

Romi su najbrojnija manjinska populacija na području grada Prokuplja. Prema popisu iz 2022. godine u opštini Prokuplje živi 2200 stanovnika romske populacije .Podaci udruženja Roma iz Prokuplja pokazuju da Roma međutim ima više i to između 4000 i 4500. Romi su naseljeni u 4 naselja i dva prigradska Žitni potok i Berilje. Uslovi u kojima žive su različiti i to u zavisnosti koje je naselje u pitanju. Određeni broj romskih porodica još uvek živi u nehigijenskim uslovima, iako lokalna samouprava ulaže velike napore da poboljša njihovo stanje, putem raznih meunarodnih i domaćih projekata. Obrazovanje Roma i Romkinja je na zavidnom nivou. Preko 70% mladih Roma završava srednju školu dok je osipanje u osnovnom obrazovanju ispod 10 %. Grad Prokuplje upravo radi na izradi novog LAP-a, koji bi po svemu sudeći trebao da unapredi uslove života ove zajednice.

Ovaj Tv paket je deo projekta „Topličanski Romi – Romi sa Toplice“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Prokuplje, na osnovu konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025.godini, stavovi izneti u ovom video materijalu predstavljaju stavove autora projekta nužno ne izražavaju stavove Grada Prokuplja.

Toplica Roma – Roma anda Toplica

Rroma si majbutivar minoritetno populacija ando than firo forosko Prokuplje. Sar si pe 2022-to beršesko gindipe, ani komuna Prokuplje isi 2.200 Roma bešutnenge. Data katar o romano föreningo anda Prokuplje sikaven ke si maj but rom, mashkar 4000 thaj 4500. E Roma si bešime ande 4 bešipnaske thana thaj ande duj forura, Žitni potok thaj Berilje. E kondicie ande save von trajin si diferentne, dependindoj katar o beśipen so si ande pućhipen. Jekh cerra numero romane familiengo inke trajin ande bihigienikane kondicie, vi te o lokalosko korkoroortuipe kerel bare zor te lačharel lengo kondiciono, prekal verver maškarthemutne thaj themutne projektura. E edukacia e romane muršengi thaj džuvljengi si ko jek envidno nivelo. Upreder 70% taro terne Roma agorinen gimnazie sikavne, dži kote o mukhipa taro fundavno sikljovibe si telal 10%. O foro Prokuplje akana kerena buti vash o keripe e neve LAP-esko, kova dikhlola kay manglape te laqharel o jivdipaske kondicie akale komunitetesko.

Safet Sušica, pedagogikano asistento
„Sas problemura maj anglal, numaj e introdukciasa e sikavne asistenturengo ande sikavipe sas but progreso ande jekh inkurajipesko smislo, anglal sa ande buti e dada thaj dejasa, prekal diferentne butjake thana thaj sigurno palal, sa sikavdas pes ande čhave, t.e. ande studentura save si socializirime thaj save numaj line e sovli katar lenge dada thaj deja thaj akana naj but paruvde katar e shkola. primarno edukacia, but čhave agorin primarno edukacia, ramosaren pes ande maškarutne škole po ažutipe afirmative mesurengo, kade sa si po lačhipe.“

„Me sem o Sebastijan Antić thaj avav taro Balajce, sim 17 berša thaj phirava ki medicinaki škola “Dr. Aca Savić“ ando Prokuplje.“ Kana sas pučlo so kerdas les te źal maj dur peski edukacia palal e fundone śkòla, o Sebastian phenel:

„Si jekh interesànto paramìći. Miro dad savo si les jekh śkòla thaj kana dikhlem les anθ-i pozicia thaj anθ-i kodoja śkòla, me kamav te xramosarav man ani kadaja śkòla. Paćav vaj na, śaj te naśes kathe, sosqe na savore śaj te aven anθ-i śkòla medicinaqi, si jekh but zurali śkòla.“
“Moro anav si Martin Asanović, me avav taro gav Babotinac, phirava ki medicinaki shkola thaj sium 17 berša. Kodo so si o sukcesi, me sem sar so sium, solidno, na sijum o majšukar, numa ni sem bilačho. Te sine man hakaj te ovel man stipendija, me ka lav ole te kinev lila e sikljovibaske te dživdiv mire phenja thaj te dživdiv akate. Prokuplje, ka aźutil vi te pokinel pes jekh apartmano vaj vareso sar kodo.“

Dejan Živković, konsilieri pale čhavore thaj socialo protekcia 
"Sigurno, o foro ažutil e Romen thaj na numa e Romen, numa thaj sa e čhaven ande dende lila pala sa e fundone škole. Ko nakhlo berš, amen dijam kuponura ande summa 3.000 dinarija sa e fundone škole studentonge, thaj akava berš dijam numaj pala kadi kategoria, stipendije si vi pala sa e čhave. Kodo konkurso si, sigurno, vi pala e nacionalno čhave ande jekh lačhipe e šerutne vorbako. katar e sociàlo aktivitètură, me areslem te ʒanav kaj jekh tikno gin e ćhavorrenqo e rromane nacionalitetosqo keren aplikàcia vaś e rezone save si manqe bipinʒarde, me gindiv ke von na si informisarde. Miro gindo si ke maj but lendar na resen e śajutnimata e konkursqe, kodo si, anglal sa, ke o siklŏvno si les jekh śerutno prodùso, opral 4,6, me na sem siguro. Amen ka organizisaras jekh informàcia anθ-i kadaja aktivitèta.

O foro Prokuplje intenzivno kerela buti ki gatisaripe thaj realizacia e LAP-esko bašo lačharipe e poziciako e romane komunitetosko.
“Amen akana iniciringjam akava sar foro. Amen dende respodipe bazirimo pe akharipe e SKGO-esko te lela kotor ano buvljaripe thaj te da ažutipe bašo buvljaripe odole Akcione planesko, odolesqe kerdam aplikàcia thaj palo nekobor ćhona lijam odgovori kaj o Foro nakhlja thaj palo odova amen počmingja te kidina nesave date bašo buvljaripe odole akciono planesko. Nekobor dive angleder sine amen angluno, inicijativno khedipe e reprezentantencar taro SGO ekspertura thaj kerdam e anglune paśa vaś o keripe kodole lokalone akciono planosqo So si but importanto amenge thaj maj anglal specialo e rromane komunitetosqe, sosqe jekhto drom, varesave institucie save na sas thodine anθ-o keripe kadale akciono planosqo, sar egzàmplo, kana si lafi anθ-i rig e kherenqi, amen angaźisaras i inspekcia e ćhibăqi sosqe si importanto amenge te laćharas e kondicie anθar save amare rroma ʒivdinen vaś e avutne berśa. statistikane podatkura amare volonterenge save kerenas buti po than, kidine data save si phangle e romane komunitetosa ande relacia pala edukacia, sastipe, socialo protekcia thaj aver riga."

Safet Sušica
"Svako strategikano dokumenti sito but importantno. Kana ka ovel lafi baši edukacia, ka oven thaj stipendije so o Foro ka del, barem odova so vakerel akana ko odova strategikano dokumenti, thaj amen, sar Romano komuniteti, savore kera buti thaj sam varesar majbut fokusirime ki edukacia. Me gndinav kaj sa akava ka reflektirinel pozitivno ko korkore sikle, sar ko fundavno thaj maškarutno sikljovipe."

Martin Asanović
"Naj buti e fundone śkòlaça thaj kodo, thaj kana agorisarel pes i śkòla si man maj but śanse te lav buti varekaj. Me planiriv palal o agorisardipen, desar muro maj baro si trin berśa, me planiriv te xramosarav man anθ-o śtarto berś rigate palal kodo, thaj akana kamav te agorisarav thaj palal te siklǒvav i ćhib thaj te djav ani Njamco. Miro mesaźo vaś mire kolegură si te pheren penqe cilǎ thaj te źan maj upre."

Sebastian Antic
"Me gndinav kaj šaj te ramosarav man ko štarto berš. Palo godova, ka arakhav buti thaj odova si. Sar so si i Romani nacia, isi but olendar so alosarena te na hramonen pe ki škola thaj aver. Me ka rekomendinav e ternenge te len edukacia soske bizo edukacia našti te keren khanči ko dživdipe. Te isi tut diploma, adava isi tut sa, Bizo diploma praktično nane tut khanči."

Akava TV paketi sito kotor taro proekti “Toplica Roma - Roma anda Toplica” savo si kofinancirime e lovenca taro budžeti taro foro Prokuplje, bazirimo ko konkursi bašo kofinancirime medijako sasto ko 2025. O dikhipa so si sikavde ko akava video materijali reprezentinena o dikhipa taro avtora taro projekti thaj na musaj te mothoven o dikhipa taro Projekto taro foro Prokuplje.