Težak položaj sakupljača sekundarnih sirovina
Oko 25.000 individualnih sakupljča sekundarnih sirovina u Srbiji koji samo u jednoj godini sakupe oko 500.000 tona reciklabilnog komunalnog otpada koji se preradjuje u domaćim fabrikama, izvozi i prodaje drugim zemljama, koji su najefikasniji i najpragmatičniji u praktičnim politikama održivog razvoja , energetske efikasnosti, zaštiti životne sredine i cirkulane ekonomije našli su se u veoma teškoj situaciji. Izbačeni su 2022 godine iz Zakona o upravljanja otpadom na misteriozan način i bez ikave zabrinutosti za egzistenciju tih radnika i njihovih porodica. Radnici koji rade ali nisu zapošljeni se godinama ignorišu od strane državnih Ministarstava koji bi trebali da brinu o zaštiti životne sredine, radnicima i radništvu, zapošljavanju i socijalnoj politici. Umesto da se posla pola veka obavljenja ovog korisnog posla Ministarstvo životne sredine ponudi rešenje za njihovu formalizaciju i legalan rad i razvoj , sakupljači su ostavljeni na milost i nemilost inspekcijama, kažnjavanju, ucenama i surovom krupnom kapitalu. Za to vreme niču nove divlje deponije a stare gore. Zakopava se u zemlju nešto što nas trajno zagadjuje a može da se reciklira.
YUROM Centar želi da upozna domaću javnost i odgovorne državne i lokalne organe na nepravedno težak položaj radnika sakupljača sekundarnih sirovina i ukaže na potrebu da se iznadje pravno rešenje za njihov bezbedan i dostojanstven rad, na njihovo ukinuto pravo na rad i ekonomski razvoj u ovoj grani privrede i zaštiti životne sredine kada je Evropska unija planirala da uloži 582 miliona eura u Srbiji.
Dražavne politike i zakoni koji tretiraju životnu sredinu, upravljanje otpadom, reciklažu, cirkularnu ekonomiju, prevenciju klimatskih promena i socijalnu politiku moraju postati stvarnost i obaveza u Srbiji a ne puka i pomodna priča. Apelujemo na nadležna Ministarstva da se što pre pokrene društveni dijalog i posle 50 godina reši problem legalnog rad sakupljača i njihove uloge u dugoročnim planovima razvoja upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije i reciklaže.
Sličan problem je i u svim zemljama zapadnog Balkana. Zbog toga što se radi o regionalnom problemu zemalja u procesu pridruživanja EU, Norveška vlada je podržala našu ideju kroz program SMART Balkan. Ovo je još jedna akcija koja će geografski i regionalno povezane zemlje u politikom, društvenom, kulturnom i istorijskom smislu, naterati organizacije civilnog društva na partnerstva i saradnju sa vlastima kako bi se povećao uticaj građana i samih sakupljača u procesu donošenja odluka i potrebnoj promeni za kreiranjem inkluzivnih zajednica na Zapadnom Balkanu.
