Tako blizu, a tako daleko
Grad Niš je u 2018.godini bio 11-ti Grad u Srbiji koji će dobiti sredstva za izgradnju stanova.
Projekat „Održivi model rešavanja neuslovnh romskih naselja“ koji je Evropska unija trebalo da finansira sa milion evra, a koji bi obezbedio krov nad glavom za 50 porodica u Nišu, na žalost završen bez realizacije.
Adjahar pashe, odobor dur
Diz Nish ano 2018. bersh sine 11 Diz khi Srbija savo kha dobinol sredstava vash izgradnja stanija . Projekhat “ Odrzimo modeli reshibaskhe nesulovna romane naseljija “ save Evropska unija valjandja te finasirinol milion evrija , savo shaj obezbedinol krovi upral o shero vaash 50 porodice kho Nish , khi zal agorisime bizo realizacija . Partneri kho projekhti , YUROM Centarhem Udruzenje romnja ,, Osvit “ khotar Nish phenen khaj nasine dovoljno ukljuchime kho celo proces realizacije projekhtiskho.
Osman Balic , direktori YUROM Centar phenol :
,, Odova projekhat savo finasirini Evropskha komisija a valjani te realiuzjenen diz Nish , khi zal palo 5,6 masekh khotar samo starti projekhtiskho javindje phurane vlasnikhija odole placijenge khe savi sine planirimi izgradnja odole 25 stambeno jedinice sa 50 stanijencar vash naj chorole Roma .”
,,Djana khaj 10 .juni 2019. bersh valjandja te ovol celo kompleks kerdo ,te oven izaberime kandidatija , pripadnikhija romane zajednicakhe , porodice save kha djivdinen khe odola 50 stanija , odnosno , 25 dupleks objekhtija , numa nane nisave informacije palo odova , samo so djana celo projekhat achilo sokhe o vlasnikho po zakhon khotar restitucija oglasindja hem rodindja phi imovina “- vakherdja vash amari produkcija Ana Sacipovic , direktorka ,, Osvit “.
Igor Igic khotar Sekretarijati vash planiranje hem izgradnja naglasindja akhale projekhtija pashilo bare ozbiljnostija , numa nasine realizacija . Ov dodajinol :
,,Amen kerdjam nesave projekhtija khaj kho Plan detaljne regulacije Palilula obezbedindjam jekh prostor kho than Ivana Milutinovica vash izgradnja stanija khaj planirindjam te iselinenphe nesave stanovnikhija , odothe hem izdajindjam gradjevinskho dozvola vash izgradnja 50 khera . Palo Izdavanje gradjevinskhe dozvole aljam khi situacija te pojavinaphe anglo Agencija vash restitucija vlasnikho odole phuvijakho hem ulo problemi . Vash izdavanje gradjevinskhe dozvole, kho prepis liste nasine zabelezimo khaj I phuv ano postupak restitucije .
Ivan Pvlovic khotar Kancalarija vash lokalni ekonomski razvoj naglasinol khaj akahava projekhat sinele baro potencijali savo ,kho agor rezultirindja bizouspeh hem dodajinol :
,,Amen sar hem I diz odvojindjam vash 2019 . bersh dodathno 20 milionja te shaj khina odola parcele , te na perola o projekhat , sar bi , ako pravosnazno reshinolphe predmetija huljena ano postupak khinibaskhe odola parcele . Celo odova proces but nakhlo a nasine amen pravosnazno reshene predmete hem dobindjam obaveshtenje Ministarstva gradjevinarstva hem Ministarstva finasija bash nemoguchnosti te reshinlphe imovinskho – pravno odnos hem rok savo kho baro protekhnindje , khaj o projekhat agorisindja “. Socijolog Djokica Jovanovic penol khaj o odgovornost vash javne probleme kho drushtvo khi drzava .
,,Vash sa javne problemija kho drushtvo odgovorno drzava hem khe akhava sluchaj . Aakhava thano but kompleksno puchiba … Ako dikhena problemathikha socijalne stanija khe akhija phuv na samo kana thano lafi khotar o Roma , odova thano panlo hem politika zaposljavanja egzistencijalnim puchiba . Te ovena sine odola manusha khi prilikha ravnopravno uchestvujinen khi podela bucha , on khorkhori reshinena plo stambeno puchiba hem na bi avela khi situacija te mora adjikheren socijalne stanija .” Adjukar pashe ,a adobokhar dur . Planirime 50 krovija upral o shero vash pripadnikhija romane zajednicakhe nane. Hem ano 2021 . bersh nane nisave najave khotar neve izgradnje stanija . Nishta aver na achol amenge nego te adjikera neve kokursija save nudinen reshenje vash manusha bizo krov upral o shero .
“Izradu ovog audio-materijala omogućilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Sadržaj i stavovi izneti u ovom audio-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ I mi se pitamo! – Amen da puchamen!“, koji je podržan na Konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja namenjenih nacionalnim manjinama i nužno ne izražavaju stavove Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.”
