Stejt department objavio izveštaj o stanju ljudskih prava: Problemi Srbije – diskriminacija manjina
Za Srbiju se u izveštaju konstatuje da se najozbiljnija kršenja ljudskih prava odnose na diskriminaciju i socijalno nasilje protiv pripadnika manjinskih grupa, posebno Rome, dok su primetni i maltretiranje novinara i pritisak u pravcu auto-cenzure, korupcija u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i nekim granama vlasti, a ukazuje se i na nenefikasan pravni sistem, dugi periodi pritvora pre suđenja, loš tretman zatvorenika. Stotine dece i mladih u Srbiji prinuđeno je na prošnju i rad, a devojcice na sklapanje prinudnih brakova, a sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i njihovu zaštitu, navodi se u izveštaju.
Govoreći o slobodi okupljanja u Srbiji u izvestaju se navodi da vlast generalno
postuje to ustavno pravo, kao i slobodu političkog, sindikalnog i drugog udruživanja, a poštuje se i sloboda kretanja.
Takođe se navodi, da vlada saradjuje sa UNHCR-om u obezbeđenju zaštite i pomoći interno raseljenim licima, izbeglicama, tražiocima azila, apatridima i drugim osobama.
Vašington, takođe, ukazuje da se dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU nastavlja u Briselu, dodajući da su „administrativne strukture severa Kosova delimično integrisane u nacionalnu administraciju“, a da su nerešeni sporazumi o Zajednici srpskih opština, o telekomunikacijama i integraciji pravosudnog sektora.
Kada je u pitanju Kosovo kao najvažniji problem navode se „akcije na blokiranju normalizacije, uključujući uspostavljanje blokada puteva u Mitrovici/Severnoj Mitrovici od strane zvaničnika lokalnih Srba na Kosovu, i ograničavanja prava kao što su sloboda kretanja i sloboda bogosluženja hodočasnicima Srpske pravoslavne crkve“.
Kao druga zabrinjavajuća oblast na Kosovu konstatuje se diskriminacija i nasilje protiv pripadnika etničkih manjina, osoba sa invaliditetom i pripadnika LGBT zajednice.
Sledi nasilje nad ženama, a probleme predstavljaju i izveštaji o lošem policijskom tretmanu zatvorenika, lošem stanju, korupciji i protekciji u zatvorima, dug istražni pritvor i neefikasnost sudstva, zastrašivanje medija od strane javnih službenika i kriminalnih elemenata, ograničenje verskih sloboda i vandalizam nad verskom imovinom, ograničeni napredak u povratku raseljenih osoba njihovim kućama, korucpija u vladi, trgovina ljudima, loši uslovi u duševnim bolnicama, sporadične etničke tenzije i angažovanje dece za rad u neformalnom sektoru.
Kosovska vlada je, kako se navodi, preduzela korake da procesuira i kazni zvaninčnike koji su počinili zloupotrebe u javnim službama ili drugim vladinim delovima, ali mnogi veruju da su viši funkcioneri umešani u korupciju nekažnjeni.
