Više od četvrt veka naš grad Niš je u svetu prepoznatljiv I po “Nišvilu”, festivalu koji se održava u avgustu mesecu.

Godine 2016. Britanski prestižni list “Gardijan” uvrstio je Nišvill medju 10 najboljih džez festivala u Evropi.

Koncept festivala od samog početka osim na “tradicionalnim” formama džeza bio je zasnovan na fuziji ovog pravca sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana. Najpoznatiji džez magazine na svetu “Dowenbeat” ocenio je ovaj festival najvišom ocenom uz konstataciju da se medju zidinama Tvrdjave na najbolji mogući način promoviše džez kao pravac nastao na američkom kontinentu, muzičku tradiciju Balkana ali I posebno spoj ta dva stila, I time umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Najveće priznanje koje Nišvil dodeljuje najkvalitetnijim izvodjačima nosi ime nišlije, legendarnog Šabana Bajramovića. Gran pri festivala je u obliku biste, replike Šabanovog spomenika koji se nalazi na niškom keju.

Ovogodišnji festival, osim mnogobrojnih posetilaca pratila je I direktorka najstarijeg bluz muzeja na svetu, Misisipi bluz muzeja,  Šeli Riter.

„Festival je fantastičan, grad je veoma lep i mi ovde razgovaramo o eventualnoj saradnji našeg muzeja i Nišvila”, rekla je ona tokom ovogodišnjeg boravka u našem gradu.

Muzej “Delta Misisipi bluz” je čuven jer je legat za najpoznatije bluz muzičare iz SAD, posebno one potekle iz delte Misisipija. Ti muzičari bili su jezgro čitavog bluza i džez stilova koji su se kasnije raširili po celoj Americi i izvršili uticaj na svetsku muziku”, podsetili su u Nišvil džez festivalu.

Prema njihovim rečima, pored muzeja „Delta Misisipi bluz” želju za sličnom postavkom pokazalo je još nekoliko bluz muzeja, kao i muzej u Nju Orleansu,  najčuveniji džez muzej.

“Razgovaraćemo i o formiranju spomen sobe Šabana Bajramovića u muzeju džeza u Nju Orleansu, sa replikom statue Šabana Bajramovića, postavljenom na nišavskom keju” izjavio je direktor Nišvila Ivan Blagojević, prenela je agencija Beta. Bajramović bi tako postao prvi Srbin I Rom koji bi imao svoju postavku u tom američkom muzeju.

U pomenutim muzejima, najavio je Blagojević, biće snimani delovi dokumentarnog filma „Ja sam Šaban” producenta i višestruko nagrađivanog reditelja Željka Mirkovića, a u koprodukciji firme „Optimistik film” i Nišvil džez festivala.

Prema Blagojevićevim rečima, film „Ja sam Šaban” bića priča o jedinstvenom romskom muzičaru i njegovom životu, ispričana iz ugla onih koji su ga poznavali, onih koji su radili sa njim, onih koji su mu se divili i pevali njegove pesme njemu u čast, ali i onih koji su znali i njegove strasti prema životu i slobodi.

Podsetimo – Šaban Bajramović (1936- 2008) je bio jedan od najslavnijih i najpopularnijih romskih pevača, kompozitora i pesnika. Snimio je oko 20 albuma i pedesetak singlova, a napisao je i komponovao oko 700 pesama.  Magazin „Time“ ga je uvrstio među 10 najvećih bluz pevača na svetu, a Grand Prix Nišvila, koji se godinama dodeljuje za fuziju džeza sa drugim muzičkih stilova poneo je ime Šabana Bjaramovića još za njegovog života. Više od 20 godina predvodio je sastav „Crna mamba“. Na lični poziv Nehrua i Indire Gandi nastupio je i u Indiji, gde je zvanično proglašen Kraljem svetske romske muzike, a njegovo izvodjenje pesme “Djelem Djelem” izabrano je za himnu Roma.

Kao glumac pojavio se u filmovima „Nedeljni ručak“ i „Anđeo čuvar“ Gorana Paskaljevića, “Ciganska magija” Stoleta Popova I “Crna mačka, beli mačor”Emira Kusturice.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“ 

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *