SOS telefoni ključ u sprečavanju porodičnog nasilja!

Pitanje „Koliko vredi jedan život ako spašava život“ je retoričko i naglašava nemerljivu vrednost ljudskog života, a često se koristi u kontekstu prevencije nasilja i značaja poziva upomoć, kao što je bio naslov okruglog stola u Nišu o nasilju nad ženama, pokazujući da jedan poziv može spasiti život i time učiniti neprocenjiv čin, jer ne postoji cena koja se može platiti za spasen život. 

Ovo pitanje je bio focus na okruglom stolu organizacije Osvit iz Niša koji je održan povodom kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja“.

Na žalost, još uvek nije dovoljno učinjeno na zaštiti Romkinja od porodičnog nasilja, jer istraživanja pokazuju da se nasilje i dalje često krije zbog stigme i predrasuda, Romkinje nedovoljno prepoznaju zdravstveni sistem kao izvor pomoći, a sistem (uključujući zdravstvene radnike) nije dovoljno edukovan za prepoznavanje i adekvatno upućivanje na institucije, uprkos postojanju zakona poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

 Romkinje često ne prijavljuju nasilje zbog straha, stigme, predrasuda i nepoverenja u sistem.

Zdravstveni sistem se ne prepoznaje kao mesto gde se može dobiti pomoć, a Romkinje često prepoznaju samo fizičko nasilje, ne i druge oblike.

Zdravstveni radnici i relevantne institucije nisu dovoljno obučeni da prepoznaju, prijave i upute žrtve nasilja na adekvatnu podršku. 

Svake godine, od 25. novembra do 10. decembra, svet se ujedinjuje u kampanji „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju podržava više od 1,700 organizacija širom sveta, prisutnih u preko 100 država. Ova moćna globalna inicijativa počinje Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se na Međunarodni dan ljudskih prava. Ove godine se u okviru kampanje obeležava se i važan jubilej – 20 godina od kada je nasilje u porodici u Srbiji postalo krivično delo. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Srbije 2002.g uvedeni su stavka „Nasilje u porodici“ i član 118a koji jasno definiše nasilje u porodici kao posebno krivično delo i propisuje kazne od novčane do najmanje 10 godina zatvora.

Organizacije Nišavsko – Pčinjskog regiona Mreže žena protiv nasilja, Udruženje Romkinja Osvit, Udruženje Romkinja Nada iz Aleksinca, Sos Telefon Vranje i Udruženje Romkinja iz Bujanovca nastavljaju svoju posvećenu borbu protiv nasilja nad ženama i kroz ovu globalnu kampanju „16 dana aktivizma“. Ove organizacije su održale niz uličnih akcija kako bi podigle svest građana o alarmantnom problemu nasilja nad ženama. One zajedno poručuju da ovo nije samo ženski problem, već i društveni problem, koji zahteva odgovornost svih nas. Nasilje nije nešto o čemu treba ćutati, već nešto što treba aktivno rešavati.

Udruženje Romkinja „Osvit” osnovano je 2005. godine i tada je zapošljeno pet pripadnica većinske i pet pripadnica romske – sociološkinje, pedagoškinje, pravnice, psihološkinje. Do sada je Udruženje radilo sa 10.000 korisnica, od toga 4.000 Romkinja i 800 žena sa invaliditetom, kaže direktorka udruženja i programa koji sprovodi organizacija Ana Saćipović.

U ovoj godini Udruženje je radilo sa 107 korisnica, primilo 689 poziva jer neke žene više puta pozovu SOS telefon i pružilo 589 usluga pravne pomoći i podrške.

„Priprema za sam sudski postupak je vrlo bitna za ženu jer oseća da nije sama, da nije prepuštena samoj sebi, da ima podršku svih nas”, objašnjava Saćipović. „Generalno u Nišu ja mogu da budem zadovoljna saradnjom sa svim institucijama i sa Centrom i sa Sigurnom kućom, sa policijom, sa tužilaštvom, zato što postoji ta multisektorska saradnja i uvažavanje”, napominje Saćipović.

Šta država čini na zaštiti žrtava od nasilja?

Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici je usvojena za period od 2021-2025. godine, a nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima je prestala da važi 2015. godine. Radna grupa za izradu nove strategije je osnovana 21. decembra 2020. godine, a u procesu izrade strategije je učestvovalo ukupno 7 ekspertkinja.

Zakoni o nasilju u porodici u Srbiji su zasnovani na principu zaštite žrtava nasilja i sankcionisanja počinioce. Ovi zakoni su važan korak u borbi protiv nasilja u porodici i obezbeđuju podršku i zaštitu žrtvama. U nastavku će biti detaljno objašnjeno kako se zakoni primenjuju i koji su postupci u slučaju nasilja, kao i šta sve podrazumeva zaštita žrtava nasilja u Srbiji.

U Srbiji, zakoni o nasilju u porodici su doneti kako bi se zaštitile žrtve nasilja i sankcionisali počinioce. Ovi zakoni su važan korak u borbi protiv nasilja u porodici i obezbeđuju podršku i zaštitu žrtvama. Prema statističkim podacima, nasilje u porodici je najzastupljeniji vid nasilja nad ženama i decom, a žrtve nasilja u porodici su najčešće žene, deca i starije osobe. U nastavku će biti detaljno objašnjeno kako se zakoni primenjuju i koji su postupci u slučaju nasilja.

Vrste nasilja koje zakon prepoznaje

Zakon prepoznaje različite vrste nasilja, uključujući fizičko, psihičko i seksualno nasilje. Takođe, zakon prepoznaje ekonomsko nasilje, kontrolisanje, izolaciju i proganjanje kao oblike nasilja u porodici.

Nadležne institucije i njihove uloge

Nadležne institucije za sprečavanje i borbu protiv nasilja u porodici u Srbiji su Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, javna tužilaštva i centri za socijalni rad. Ove institucije imaju važnu ulogu u sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici, kao i u zaštiti žrtava nasilja.

U cilju sprečavanja i borbe protiv nasilja u porodici, neophodno je da svi članovi društva učestvuju u ovom procesu. To uključuje edukaciju, osvešćivanje i podršku žrtvama nasilja, kao i sankcionisanje počinilaca nasilja.

Mere zaštite i prava žrtava porodičnog nasilja

U Srbiji, zakon uređuje sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova. Žrtve nasilja u porodici imaju pravo na zaštitu i podršku, uključujući policijsku zaštitu, zaštitu od nasilnika i pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Pravna zaštita u slučaju nasilja obuhvata hitne mere zaštite, koje mogu uključivati privremeno udaljenje učinioca iz stana. Žrtva nasilja ima pravo na individualni plan zaštite i podrške, koji sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške.

Kako prijaviti nasilje u porodici? Postupak za prijavljivanje nasilja u porodici podrazumeva podnošenje prijave nadležnim organima, koji zatim pokreću postupak za zaštitu žrtve. U slučaju neposredne opasnosti, hitna mera može biti izrečena odmah.

Ne, nije dovoljno učinjeno na zaštiti od porodičnog nasilja, uprkos postojanju zakonskog okvira, jer predrasude i stereotipi među pravnim profesionalcima koče efikasnu primenu mera, žrtve se često suočavaju sa nedovoljnom senzibilizovanošću sistema, a postoje i duboki problemi u primeni zakona, što sve rezultira neadekvatnom zaštitom i ostavlja žrtve ranjivim, ukazuju stručnjaci i analize. 

SOS telefonura si o čaro te arakhel pes o maripe ano kher!

O pučipe “Kobor valjani jekh dživdipe ako spasila jekh dživdipe” si retorikano thaj akcentirinela o bimeripe e manušikane dživdipaske, thaj but droma si kerdo ano konteksto e prevencijako e violenciako thaj e importanca te akharel pes žutipe, sar so sine o titlo e kruglo mesalesko ko Niš bašo žutipe mamuj džuvlja, sikavindoj kaj jekh akharipe šaj te arakhel dživdipe thaj odoleske te kerel les jekh akti, soske odolesqe našti te ovel pokinipe arakhlja o źivdipe.

Akava pučipe sine fokusi taro kruglo stol e organizacijako Osvit kotar o Niš, savo ikergjape ko okazia e kampanjake “16 divesa aktivizmo mamuj kherutno maripe thaj gendosko maripe”.

Bibahtake, na si kerdino dosta te arakhel pes e Rromane džuvljen katar o maripe ande khera, soske e rodipa sikaven kaj e maripe si inke butivar garavdi sebepi e stigmako thaj predrasudengo, e Rromane džuvlja na pindžaren dosta o sastipasko sistemo sar źanglipe, thaj o sistemo (inkluzivno e ​​sastipaskere butjarne) naj dosta educirime te pindžarel thaj adekvatno te kerel referenca pe e institucie, sar so si e zakonura Zakono pala prevencija katar violencia ande familija.

E Rromane džuvlja butivar či den raporto pala bilačhipe andar dar, stigma, predrasude thaj bipatjavipe ando sistemo.
O sastipasko sistemi nane pindžardo sar than kote šaj te lel pe ažutipe, thaj e romane džuvlja butivar pindžaren numa fizičko maripe, na aver forme.
E sastipaskere butjarne thaj relevantno institucie nane dosta trenirime te pindžaren, te den raporto thaj te bičhalen e viktime e violenciake ko adekvatno suporto.

Sako berś, katar o 25-to Novembro źi ka o 10-to Decembro, i lumja si jekhisardi anθ-i kampanja "16 Divesa Aktivizmosqi Mamuj i Violènca mamuj e Dźuvlji", savi si suportisardi katar maj but sar 1,700 organizàcie anθ-i sasti lumja, prezentisarde anθ-e maj but sar 100 thema. Akaja zurali globalno inicijativa kezdisarel ko Internacionalno Dive vash Eliminacia e Violenciaki mamuj e Džuvlja thaj agoril pe ko Internacionalno Dive e Manushikane Hakajengo. Akava bersh, sar kotor e kampanjako, festuinolpe importantno jubileum – 20 bersha kotar o kherutno maripe avilo kriminalo ano Srbiya. Ando 2002-to berš lijape e Kanonesko pala amandmanura e Kriminalo Zakonosko Srbijako ando 2002-to berš, andine o pučipe "Domestikani Violencia" thaj Artiklo 118a, savo klaro definiril e domestikani violencia sar averčhando kriminalo bilačhipe thaj del krisaripe katar e globa dži ko maj cikno 10 berša ande phandipe.

Organizacije kotar o Nišavsko - Pčinj region Netvorko e džuvljengo mamuj o maripe, Osvit Asocijacija e Romane džuvljengo, Asocijacija e Romane džuvljengo Nada kotar o Aleksinaco, Sos Telefon Vranje thaj Asocijacija e Romane džuvljengo kotar o Bujanovaco džal maj dur piro dedikuime maripe mamuj o maripe mamuj e džuvlja prekal akaja kampanja "Dive taro Aktivizmo globalno". Akala organizacie kerde serija akcie pe droma te vazden o džanglipe e dizutnengo vash o alarmantno problemo e violenciako mamuj e džuvlja. Khetane phenen kaj akava nane numa jekh džuvljikano problemo, numa si vi jekh socialno problemo, savo mangel sa amendar responsibilita. O maripe nane vareso so trubul te ačhol ćućipe, numaj vareso so trubul te kerel pes aktivno.

Asocijacia e romane džuvljengi "Osvit" si kerdi ko 2005 berš thaj ko odova vakti sine len buti pandž džene taro majoriteti thaj pandž džene taro Roma - sociologura, pedagogura, advokatija, psihologura. Dži akana i Asocijacia kergja buti e 10.000 beneficiarenca, taro save 4.000 si Romane džuvlja thaj 800 džuvlja disabilitetoncar, vakerel direktorka tari asocijacia thaj programi implementirimi tari organizacia, Ana Saćipović.

Ano akava bersh o Asociacia kergya buti e 107 beneficiaryencar, resle 689 telefonya soske nesave zhene akharena ano SOS numero but droma, thay dende 589 juristikane azhutipya thay suportune servisya.

Preparacia vash krisesko procesi korkore sito but vasno vash yek dzuvli soske shrdingya kay na si korkore, kay na si mukhli pe peste, kay isi ole suporto savorengo amendar“, mothavgya o Saćipović.“Ano generali, ano Niš, shay te ovav satisfimo e kooperaciyasa e sa instituciencar, e Centreya thay Sigurno Khera, e policiaya, e prokurorencar, odolesqe kay isi multiprokurori kooperacia thaj respekto“, notirinel o Saćipović.

So kerel o them te arakhel e viktime katar o maripe?

I stratègia vaś te arakhel pes thaj te marel pes e gender-bazirime violènca mamuj e źene thaj violènca anθ-o kher sas adoptisardi anθ-o perìodo katar o berś 2021-2025. berś, thaj i themesqi stratègia vaś i prevencia thaj i supresia e violèncaqi mamuj e źene anθ-i famìlia thaj anθ-e relacie e partnerenqe aćhili te avel validno anθ-o berś 2015. I butăqi grùpa vaś te kerel pes jekh nevi stratègia sas kerdini anθ-o 21. Decembro 2020, thaj jekh totalo 7 źene ekspertură lije kotor anθ-o proceso vaś te kerel pes i stratègia.

Kanuni bašo bilačhipe ano kher an i Srbia si bazirimi ko principi taro arakhibe e viktimenge taro bilačhipa thaj sankcioniribe o kriminalo. Akala zakonia si importantno paso ano maripe mamuj violencia ano kher thaj den suporto thaj protekcia e viktimenge. Ko avutnipe ka mothovel pes po detaljo sar si aplicirime e kanunija thaj save procedure si ko kazuso taro bilačhipe, sar ini so inćarel o arakhibe e viktimengo taro maripe ki Srbia.

Ande Srbija kerdine zakonura pala bilačhipe ande familija po drom te arakhen e viktime katar maripe thaj te keren pes sankcije pala e kriminalcura. Akala zakonia si importantno paso ano maripe mamuj violencia ano kher thaj den suporto thaj protekcia e viktimenge. Pala statistika sikhavel ke o violencia ando kher si e maj normalno forma pe violencia pe djuvlia thaj chavora, thaj e viktimi anda domestikano violencia si maj but djuvlia, chavora thaj phure. Ko avutnipa ka mothovel pe maj but detalura sar si e zakonura aplicirime thaj save procedure si kana si violencia.

Tipuria e violenciake pindžarde katar o zakono

O zakono pindjarel diferentne violencia, sar vi fysicno, psykologicno thaj sexualno violencia. Vi, o zakono pindžarel ekonomikani violencia, kontrola, izolacia thaj persekucia sar forme e violenciake ande familija.

Kompetentne institucie thaj lenge rolje

Kompetentne institucie pale prevencija thaj maripe mamuj bilačhipe ande familija ande Srbija si Ministeriumo pala justicija, Ministeriumo pala andrune butja, prokurorija thaj centrura pale socijalno bući. Akala institucie isilen importantno rola ano prevencia thaj maripe mamuj maripe ano kher, sar ini ano arakhibe e viktimengo e violenciako.

Te šaj te arakhel pes thaj te marel pes mamuj o maripe ano kher, trubulipe si kaj sa e membrura e amalipaske te len kotor ano akava proceso. Kodo si vi edukacia, vazdipe e džanglimasko thaj suporto e viktimenge e violenciake, sar vi te del pes sankcie e manušenge save keren violencia.

Protekciake mere thaj hakaja e viktimenge e violenciake ano kher

Ande Srbija o kanono kerel regulacia pala prevencija katar bilačhipe ande familija thaj e akcije katar themeske organura thaj institucije. Viktimura katar violencia ando kher si len chachipe te len protekcia thaj zutipe, mashkar lende si protekcia katar e policia, protekcia katar nasul manush thaj chachipe te len slobodo juridicno zutipe.

Legalno protekcia ano kazuso e violenciako inćarel e akutno protekciake mere, save šaj te inkljen temporarno ćhivipe e kriminalosko katar o apartmano. E viktime e violenciaki si la hakaj pe individualno protekciako thaj suportosko plano, savo si ande leste pherdo thaj efektivno protekciake thaj suportoske mere.

Sar te den raporto pa violencia ando kher? Procedura palo raportiripe palo bilačhipe ano kher si te delpe raporto e kompetentno autoritetenge, kola palo odova ka inicirinen procedura palo arakhibe e viktimesko. Ano ćaso kana si jekh pharo pharipe, jekh emergencako mesuripe šaj te del pes sigo.
Na, na si kerdino dosta te arakhel pes mamuj bilačhipe ando kher, bizo dikhipe e egzistencijako legalno fremo, soske predrasude thaj stereotipura maškar juridikane profesionalcura čhinaven efektivno implementacija e merengi, e viktime si butivar anglal na-dosta senzibilizacija e sistemosko, thaj si vi fundone problemura ande aplikacija e kanunesko, save sa rezultirinen ande na-adekvatno protekcija thaj mukhen vulnerabilno lila, pala e ekspertura thaj ekspertura.