Obeležavanje 2. avgusta podsetilo je javnost na stradanje Roma tokom Drugog svetskog rata, ali su poruke romskih organizacija pokazale da se sećanje ne završava komemoracijama. Borba protiv diskriminacije, očuvanje istorijskog pamćenja i stvaranje jednakih mogućnosti ostaju izazovi koji zahtevaju svakodnevni angažman institucija i društva u celini.

Reakcije romskih organizacija, medija i aktivista ove godine bile su prilično ujednačene. U fokusu nije bilo samo podsećanje na istorijski zločin, već i poruka da se sećanje mora povezati sa današnjim položajem Roma.

Najčešće su isticane sledeće poruke:

• Borba protiv zaborava i istorijskog revizionizma. Romske organizacije naglašavaju da je genocid nad Romima i dalje nedovoljno zastupljen u udžbenicima, javnim komemoracijama i kolektivnom sećanju. Zbog toga se 2. avgust vidi kao prilika da se ispravi dugogodišnja nevidljivost romskih žrtava.
• Sećanje nije dovoljno bez konkretnih politika. Aktivisti su poručili da komemoracije imaju smisla samo ako ih prate mere protiv anticiganizma, govora mržnje, diskriminacije u obrazovanju, zapošljavanju i stanovanju. Ova poruka se ponavlja u saopštenjima evropskih romskih mreža i institucija.
• Povezivanje prošlosti i sadašnjosti. Više romskih medija i NVO ukazalo je da predrasude koje su omogućile progon Roma nisu nestale nakon Drugog svetskog rata, već se danas ogledaju u društvenoj isključenosti, stereotipima i povremenim napadima na Rome. Umesto da 2. avgust bude samo istorijska godišnjica, predstavljen je kao podsetnik na obavezu zaštite ljudskih prava danas.
• Veće učešće mladih. Ove godine poseban akcenat stavljen je na obrazovne programe, posete memorijalnim mestima i uključivanje mladih Roma u kulturu sećanja. Organizatori smatraju da upravo mlađe generacije treba da prenose znanje o Porajmosu (Samudaripenu) i njegovim posledicama.

U Srbiji su romske organizacije i aktivisti uglavnom povezali obeležavanje sa podsećanjem da se, uprkos zakonskom okviru, Romi i dalje suočavaju sa nejednakim pristupom obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i stanovanju. Poruka je bila da se kultura sećanja ne može odvojiti od borbe protiv savremene diskriminacije.

Ukupan ton reakcija bio je dostojanstven i memorijalan, ali istovremeno kritičan prema institucijama zbog, kako navode mnoge romske organizacije, nedovoljnog poznavanja istorije stradanja Roma i sporog napretka u suzbijanju anticiganizma.

2. avgust – dan kada je ugašen romski logor u Aušvicu

Međunarodni dan sećanja na romske žrtve Holokausta obeležava se u znak sećanja na noć između 2. i 3. avgusta 1944. godine, kada su nacisti u Aušvicu-Birkenau ubili gotovo sve preostale Rome iz takozvanog „Ciganskog porodičnog logora“.

Te noći pripadnici SS jedinica zatvorili su poslednje poglavlje postojanja romskog logora u kompleksu Aušvic-Birkenau. U gasne komore odvedeno je i ubijeno oko 4.300 Roma – muškaraca, žena, starijih osoba i velikog broja dece. Mnogi od njih bili su previše mladi, stari ili iscrpljeni da bi bili premešteni na prinudni rad u druge nacističke logore.

Romi su od dolaska nacista na vlast bili izloženi sistematskom progonu. Oduzimana su im građanska prava, bili su hapšeni, deportovani i zatvarani u koncentracione logore širom Evrope. U Aušvicu je u februaru 1943. godine formiran poseban deo logora namenjen romskim porodicama, poznat kao „Zigeunerlager“ ili „Ciganski porodični logor“.

Već u maju 1944. godine nacisti su pokušali da likvidiraju logor, ali su se zatvorenici organizovali i pružili otpor. Konačna likvidacija usledila je nekoliko meseci kasnije, u noći između 2. i 3. avgusta, kada je logor ugašen, a njegovi poslednji stanovnici ubijeni.

Istoričari procenjuju da je tokom Drugog svetskog rata u genocidu nad Romima, poznatom kao Porajmos ili Samudaripen, stradalo između 220.000 i 500.000 Roma širom Evrope. Zbog nepotpune dokumentacije i činjenice da mnogi zločini nikada nisu evidentirani, tačan broj žrtava nije moguće utvrditi.

Evropski parlament je 2015. godine proglasio 2. avgust Evropskim danom sećanja na genocid nad Romima, a ovaj datum danas se obeležava u brojnim državama komemoracijama, obrazovnim programima i polaganjem venaca u znak sećanja na žrtve.

Obeležavanje ovog datuma nije posvećeno samo očuvanju istorijskog pamćenja, već i podsećanju da su borba protiv rasizma, diskriminacije i anticiganizma trajna obaveza društva. Za romsku zajednicu, 2. avgust predstavlja simbol sećanja, dostojanstva i opomenu da se zločini iz prošlosti nikada ne smeju zaboraviti niti ponoviti.