SANU : Zaključci i preporuke sa okruglog stola LEGALIZACIJA NEFORMALNIH ROMSKIH NASELJA
U organizaciji Odbora SANU za proučavanje života i običaja Roma, u Beogradu je 19. februara 2026. godine održan okrugli sto na kome su učestvovali predstavnici akademske zajednice, državnih institucija, nezavisnih nacionalnih tela, jedinica lokalne samouprave, organizacija civilnog društva i medija.
Tokom diskusije učesnici su izneli sledeće zaključke i preporuke:
– Istaknuto je da legalizacija održivih neformalnih romskih naselja ne može biti svedena na pojedinačne prijave objekata, već da je neophodno tretirati naselje kao prostornu celinu. Takav pristup podrazumeva analizu stanja, razgraničavanje zemljišta, rešavanje
imovinsko-pravnih odnosa, infrastrukturno opremanje i fazno ozakonjenje pojedinačnih objekata. Bez ovakvog integralnog i planski utemeljenog postupka postoji rizik produbljivanja pravne i socijalne nesigurnosti stanovnika.
– Preporučuje se pokretanje postupka donošenja posebnog zakona (lex specialis) o legalizaciji održivih neformalnih romskih naselja, koji bi omogućio njihovo uređenje i regularizaciju kao prostornih celina. Ocenjeno je da postojeći opšti zakonski okvir,
uključujući Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (2025), ne obezbeđuje sveobuhvatno i održivo rešavanje statusa ovih naselja. Prednacrt Zakona o legalizaciji održivih neformalnih romskih naselja iz 2014. godine prepoznat je kao relevantna stručna osnova za pokretanje javne rasprave i dalju normativnu razradu.
– Ukazano je na potrebu obezbeđivanja kompetentne pravne i tehničke podrške stanovnicima romskih naselja u postupcima regularizacije. Nerešeni i složeni imovinsko-pravni odnosi, kratki rokovi, visoki troškovi postupka i administrativne barijere mogu dovesti do gubitka prava na objektima i zemljištu, kao i do rizika od prinudnih iseljenja, naročito u slučajevima neprijavljenih ili spornih objekata.
– Ocenjeno je da je neophodno obezbediti stabilno finansiranje procesa legalizacije i uređenja romskih naselja iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave.
Preporučeno je da se u srednjoročnim i godišnjim budžetskim planovima sistemski predvide namenska sredstva za izradu urbanističkih dokumenata, rešavanje imovinskopravnih odnosa, infrastrukturno opremanje i pružanje stručne podrške.
– Istaknuta je potreba da međunarodni donatori, uključujući pretpristupne fondove Evropske unije (IPA), u svojim programskim dokumentima i pozivima jasno predvide sredstva za regularizaciju romskih naselja kao celina. Ocenjeno je da u aktuelnim
programskim ciklusima ova oblast nije dovoljno prepoznata kao prioritetna, te da je neophodno njeno izrazitije programsko pozicioniranje i usmeravanje sredstava ka planskoj dokumentaciji, imovinsko-pravnom uređenju, infrastrukturnom opremanju i jačanju institucionalnih kapaciteta jedinica lokalne samouprave.
– Istaknuto je da je neophodno u punom obimu iskoristiti sve mogućnosti koje pruža Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (2025) kako bi se omogućilo evidentiranje što većeg broja stambenih objekata u romskim naseljima. U tom kontekstu, u poređenju sa prethodnim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti, instrumenti kao
što su prošireni vremenski obuhvat nastanka objekata, izostanak tehničke provere, fleksibilnost u formiranju katastarskih parcela, kao i mogućnost uspostavljanja trajnih infrastrukturnih priključaka, predstavljaju značajne normativne iskorake koji mogu da
olakšaju upis objekata u romskim naseljima, a prvenstveno onih koji nisu opterećeni nerešenim imovinsko-pravnim pitanjima.
– Naglašeno je da legalizacija održivih neformalnih romskih naselja mora biti deo šire politike socijalne inkluzije i unapređenja uslova stanovanja. Formalni upis u javne evidencije ne sme biti krajnji cilj, već polazište za trajno unapređenje uslova stanovanja,
infrastrukturne opremljenosti, smanjenja strukturnih nejednakosti i jačanje pravne sigurnosti pripadnika romske zajednice u Republici Srbiji.
U Beogradu, 3. mart 2026. godin
