Romi su narod koji uprkos teškom životu, uspeva da se bori sa svakodnevnim problemima
Pripadnicima romske zajednice u Republici Srbiji je 2002. godine priznat status nacionalne manjine na osnovu čega ostvaruju pravo na zaštitu nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta. Zbog toga što je većina Roma dugotrajno izložena posledicama strukturnog siromaštva i diskriminacije, Vlada je usvojila Strategiju socijalnog uključivanja Roma i Romkinja do 2022 – 2030. godine. U Strategiji je usvojeno da se u pet strateških oblasti (obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, socijalna i zdravstvena zaštita) na nacionalnom i lokalnom nivou sprovode politike čiji cilj je smanjenje siromaštva i eliminicaja diskriminacije Roma i Romkinja. Državna statistika i stručne organizacije ne prikupljaju etnički desegregerine podatke o položaju i ostvarivanju prava Roma i Romkinja, što otežava evaulaciju uspešnosti sprovedenih mera, planiranje novih mera i upravljanje Strategijom. Akcioni plan za sprovođenje Strategije je istekao 2018. godine, a novi nije usvojen.
Prema izveštajima Zaštitnika građana iz 2013. i 2019. godine i rezultatima istraživanja „Socijalni odnosi između etničkih zajednica u Srbiji“ (Institut društvenih nauka, 2020), Romi i Romkinje nisu zadovoljni ostvarenim napretkom. U pomenutom istraživanju Instituta ispitanici romske nacionalnosti su ukazali na to da su se uslovi života poboljšali za njih 14,2%, za 25,3% poboljšanje je minimalno, a 54,8% njih nije osetilo boljitak. Na probleme u vezi sa ostvarivanjem strateških mera ukazali su i izveštaji i mišljenja Evropske komisije i stručnih tela Saveta Evrope (ACFCNM, ECRI). Diskriminacija prema Romima i Romkinjama je problem kojem institucije i javne politike posvećuju pažnju, ali rezultati borbe protiv diskriminacije i eliminisanja predrasuda prema Romima kao osnove diskriminatornog postupanja i ponašanja ukazuju na to da je potrebno energičnije jačati postojeće i graditi nove kapacitete u sveobuhvatnoj antidiskriminacionoj politici. Romi i Romkinje se sa diskriminacijom najčešće suočavaju u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima, na radnim mestima i dok obavljaju uobičajene dnevne poslove i radnje.
Podaci o zaposlenosti Roma za poslednjih deset godina nisu ohrabrujući i govore da je procenat zaposlenih Roma u poslednjoj deceniji opao za skoro šest procenata. Procenjuje se da je u našoj zemlji bez posla trenutno više od 100.000 radno sposobnih Roma, iako ih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje oko 25.000, izjavio je predsednik Lige Roma i Yurom centra Osman Balić.
„U javnom sektoru ima oko 800.000 zaposlenih, a samo 1.500 pripadnika manjina. U lokalnoj samoupravi u Nišu gotovo da ih nema. Predlog ovog zakona trebalo bi da stvori uslove da umesto jednog ili dva zaposlena Roma u javnom sektoru imamo na primer 100, odnosno proporcionalno sastavu stanovništva. Možda će to iritirati malo javnost, ali posle desetak godina Dekade i dvadesetak godina praktikovanja demokratije, mi smo prinuđeni da predložimo tako nešto“, istakao je Balić.
Još jedna grana ekonomije u kojoj je romska zajednica zaposlena broji oko 50.000 ljudi koliko u Srbiji neformalno radi na sakupljanju sekundarnih sirovina, oko 10.000 su Romi. To su u stvari radnici koji svakodnevno obavljaju posao, ali ipak nisu zvanično zaposleni. Otpad prodaju operaterima u zavisnosti od ponuđene cene, količine i u različitim vremenskim intervalima.
Zato bi pitanje otvaranja najmanje 20.000 novih radnih mesta moglo da se pokrene, smatra Osman Balić, predsednik Stalne konferencije romskih udruženja građana – Liga Roma, ukoliko bi otvorila socijalna preduzeća za selekciju sirovina na samim deponijama. Time bi se, uveren je on, u velikoj meri rešio problem zapošljavanja Roma.
Balić podseća da Roma u Nišu, po poslednjem popisu, ima 5.803, ali da ih je realno „tri puta više“, odnosno više od 15.000.
Nisu „evidentirani“ zbog mimikrije, koja je „znak da nešto ipak nije u redu u našem društvu“ i predstavlja „odgovor na strah, nesigurnost, skriveni rasizam i diskriminaciju“ .
„Evo, da počnem od državne kulturne politike. Strategija kulture, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u februaru 2020, indirektno ukazuje na to da je nacionalna politika naklonjena razvoju monokulturne političke zajednice, iako Srbija ima 28 nacionalnih manjina. Tim dokumentom se definiše ‘srpsko kulturno jezgro i kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već i prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine i samim tim se srpski kulturni prostor preklapa sa drugim prostorima’. Takvu zatvorenost kulturne strategije prema etnokulturnoj različitosti ne ublažavaju uvodni delovi Strategije u kojima se indirektno ukazuje na značaj kultura nacionalnih manjina“, kaže Balić za Danas.
U Nišu je, pak, upravo završen Lokalni akcioni plan za inkluziju Roma i Romkinja na teritoriji grada Niša za period od 2024. do 2026. godine.
Postoji „praktična politika prema romskoj manjini“, razvijena praksa strateškog planiranja koja je ustanovljena pre desetak godina, kao i uslovi da se ta politika sprovodi i iskoriste rezultati i iskustva „iz prethodnog viševekovnog perioda“, kaže.
„Da podsetim da romska zajednica egzistira na prostoru današnjeg Niša od 15. veka, govore podaci iz turskog popisa 1491. godine. Sam grad je, inače, primer intekulturalizma jer su u njemu rođeni rimski carevi Konstantin Veliki i Konstancije III. Kroz njega su prošle mnoge kulture zajedno sa vojskama – Dardanci, Tračani, Iliri, Kelti, Rimljani, Huni, Avari, a zatim i Vizantinci, Bugari i Osmanlije. Mi Romi smo jedini došli bez vojske i krajnje dobronamerno jer nas je muka naterala. Romi su se nastanili u Nišu davno pre dolaska Turaka na Balkansko poluostrvo, a samo jedan manji broj došao je sa turskom vojskom“, dodaje.
Prvo iskušenje, po njegovim rečima, bilo je odmah nakon Drugog svetskog rata, kada tadašnja romska zajednica, kao ostatak pobijenog i napaćenog naroda, nije uspela da nametne sasvim drugačiji pogled na romsku zajednicu.
Na Rome je nastavljeno da se gleda „kao na drugorazredni narod, manje vrednosti i niže rase, iako su pripadali grupaciji antifašističkih i pobedničkih naroda“.
Veliki broj Roma je učestvovao u svim oslobodilačkim ratovima srpskog naroda i Srbije, a i stradao u ratovima, podseća.
„Mi sada dolazimo do novih podataka o broju stradalih Roma, njihovim imenima i sudbinama i sudbinama porodica poginulih. Isto tako dolazimo i do novih podataka o počiniocima tih zločina i u Srbiji, i u ex Jugoslaviji i u celoj Evropi. Ta nova istorija Roma, novo sećanje i istina će sigurno izbaciti iz udženika za osnovnu školu lekciju kako ’ciganin prodaje svoga konja‘. Prilog interkulturalizmu će, dakle, biti i istorija Roma sa pisanim i ignorisanim podacima o njihovom učešću u svim oslobodilačkim ratovima srpskog naroda- od Prvog i Drugog srpskog ustanka, preko Balkanskih ratova, Velikog rata i Drugog svetskog rata, pa ako hoćete i do Košara“, kaže Balić.
I tako, Romi iako uvek omalovažavani u gotovo svim društvima (državama) u kojima žive, zahvaljujući svom identitetu i obrazovanju koji u poslednjih 10-tak godina ide uzlaznom putanjom dižu se iz pepela kao ptica Fenix raširenih krila!
“Projekat „Romski život kroz naš objektiv! – II“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.