Radno angažovanje korisnka socijalne pomoći na 100 sati, koliko i kako utiče na povećanje zapošljivosti ovih korisnika?

Korisnici novčane socijalne pomoći mogu biti radno angažovani ukoliko su radno sposobni. Cilj aktivacije ovih korisnika je najpre postepeno, a potom i potpuno smanjivanje njihove zavisnosti od sistema socijalne zaštite. Ni jedan sistem na svetu, čak ni u najrazvijenijim zemljama, ne može trajno da obezbedi socijalnu pomoć onima kojima je ona potrebna. Koliko su korisnici novčane socijalne pomoći u Nišu zainteresovani za radno angažovanje i kako izgleda postupak njihovog uvođenja u radni odnos, proverili smo u Centru za socijalni rad i u Nacionaloj službi za zapošljavanje.

Ljudi uglavnom sami traže radno angažovanje i ono što je bitno, to nije namenjeno samo korisnicima novčane pomoći već i ljudima koji imaju mala primanja u porodici, koji žele da poboljšaju svoju egzistenciju svojim radom. Primera radi otac u porodici ima penziju oko 16 hiljada dinara, majka bez zaposlenja i sin traži posao, sigurno je da će biti radno angažovan preko Centra za socijalni rad. Radno angažovanje je vezano za dve prosečne zarade, odnosno u toku godine svaki zainteresovani može da dobije 600 sati radnog angažovanja, takođe ono što treba promeniti je iznos satnine on se nije dugo menjao, a sada je zagarantovana cena radnog sata 220 dinara, tako da bi u ovom slučaju trebalo biti bar 150 dinara po satu. Ukoliko želimo da zadržimo zainteresovanost ljudi za radno angažovanje, mora se povećati cena sata radnog angažovanja, ističe direktor Centra za socijalni rad Sveti Sava Zoran Jović.

 Novembra 2021.godine uvedeni su tzv. COVID-redari iz socijalno ugroženih grupa koji  su angažovani uz  novčanu naknadu, i oni su trebali  obilaziti pijace, autobuse i odredjene „crne tačke“ što se korone tiče, međutim posle godinu dana oni postaju komunalni redari. Na ulicama Niša angažovano je  16 komunalnih redara, u prepoznatljivim prslucima i sa legitimacijom, a njihov zadatak je  da uočavaju sve komunalne probleme, saslušaju građane i upozore ih, a zatim sve prenesu komunalnoj miliciji koja dalje deluje. Redari su angažovani preko Centra za socijalni rad, a za svoj rad dobijaju 100 dinara po satu.

 “Radno angažovanje može da se obavlja do 100 sati ili do 600. Kad su u pitanju komunalni redari, za početak smo planirali i da oni budu radno angažovani do 100 sati. Svi oni koji budu zainteresovani i koji se budu pokazali, od strane komunalnih policajaca dobili pozitivnu ocenu i nadležne uprave, biće radno angažovani do 600 sati. Ovo su ljudi koji će na mesečnom nivou, pored zagarantovanih primanja, moći da imaju dodatno 18.500 dinara i sve ono što jeste subvencija iz budžeta grada Niša, a vezano za socijalno ugroženo stanovništvo”, izjavila je zamenica gradonačelnice Dušica Davidović.

Prema rečima direktora Centra za socijalni rad kašnjenja u isplati radno angažovanim osobama sada nema, toga je bilo pre 5-6 godina, ali i ako dođe do kašnjenja to je sasvim neko malo zakašnjenje, koje se tiče birokratije. Angažovanje ljudi je svakojak, širok je dijapazon poslova.

U Centru za socijalni rad rade visokoškolovani, pedagozi i pravnici, na žalost Roma nema preko ovog angažovanja, ali imamo jednog iz romske zajednice koji je ovde preko projekta Ministarstva za ljudska i manjinska prava angažovan na 8 meseci i on  je fenomenalan, učiniću sve da ga zadržim ovde. Inače radno angažovani na „100 sati“ su svih profila od NKV do visokoškolovanih.

Radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći su jedna od teže zapošljivih grupa na tržištu rada.

“Prema Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja za 2022. godinu, koji sadrži objedinjeni pregled ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja, teže zapošljive grupe ljudi su:

• mladi do 30 godina starosti – bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama
• mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama
• stariji od 50 godina koji imaju status viška zaposlenih
• Romi
• osobe sa invaliditetom
• radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći
• dugoročno nezaposleni
• žrtve porodičnog nasilja

Nezaposleni iz teže zapošljivih kategorija – konkretno radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći – imaju prioritet pri uključivanju u neke od aktivnih mera zapošljavanja”, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Korisnici materijalne socijalne pomoći se angažuju na poslovima u skladu sa njihovim zanimanjem, sposobnostima, veštinama, radnim iskustvom…

“Konkursi za aktivne mere raspisuju se obično februara, pa je u prolećnom periodu veća mogućnost za uključivanje u radni odnos. Kada je reč o posredovanju – posreduje se tokom godine prema iskazanim zahtevima poslodavaca. Radno angažovanje traje u zavisnosti od angažmana. Ako su se korisnici materijlne socijalne pomoći zaposlili uz posredovanje, radni odnos traje onoliko koliko predviđa ugovor o radu (radni odnos na određeno; na neodređeno vreme). S druge strane ako su uključeni u aktivne mere, angažman na javnim radovima traje četiri meseca . Ukoliko su zaposleni uz subvenciju za novo zapošljavanje, ugovorna obaveza za poslodavca traje jednu godinu”, dodaju u ovoj instituciji.

Saša Bakić je bio jedan od onih koji su dugi niz godina bili radno angažovani preko „100 sati“, međutim on je već 15 meseci u radnom odnosu u JKP Mediana u Nišu.

„Ja sam 6 godina radio na „100 sati“ svake godine sam radio po 600 sati godišnje, za svakih 100 sati sam bio plaćen po 10 hiljada dinara. Ono što nije dobro jeste da sam puno čekao na isplatu čak i do tri meseca dok dođem na red. Međutim ja sam se pokazao kao dobar i uporan radnik, šefovi su me zapazili i čim se ukazala prilika ja sam se zaposlio za stalno. Ne primam više socijalno, ja i moja porodica živimo od mog rada i moje plate.“

Saša je iskreno govoreći jedan od retkih koji se na ovakav način zaposlio što je u stvari i cilj radnog angažovanja na „100 sati“. Još uvek je veliki broj ljudi koji žive od socijalne pomoći, ali prema rečima nadležnih iz Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje  taj broj se iz godine u godinu smanjuje.

Buti keripa taro manusha kola lena socijalno azhutipa, kobor thaj sar bajrarol keriba buti ko akala korisnikija?

Korisnikhija novchane pomoch shaj oven radno angazujime akho thane sposobne vash buti .Cilj aktivacije akhale korisnikhijendar thani majanglal postepeno , pale odova hem potpuno smanjiniphe olenge zavisnostija  khotar sistemi socijalne zashtite .Ni jekh sistemi khi lumija ,chak ni kho najrazvijene phuvija ,nashti trajno te obezbediniphe socijalna pomoch okholenge save thani oj potrebna .Khozomt hane korisnikhija novchane socijalne pomoch khoNish zainteresime vash radno angazovanje hem sar dichola postupakh lenge uvodjenje kho radno odnos , proverindjam kho Centar vash socijalno buti khi Ncionalna sluzba vash buti .

Manusha  khorkhore rodena radno angazovanje hem okhova soj vazno , nane nane samo vash korisnikhija novchano pomoch hem manushenge save olen tikhne primanje khi porodica , save mangena te poboljishinen pli egzistencija ple bucha .Primeri kherela buti o dad khi porodica isi penzija 16 hiljada dinarija , daj bizo buti hem o chavo rodola buti , sigurno thnao khaj kha avo radno angazujime prekho Centra vash socijalno buti .Radno angazovanje thano thano panlo  vash duj prosechna zarade , tephena kho nakho bersh  svakho zainteresujime shaj te dobinol 600 sahatija radno  angazovanje , adhukhare okhova so valjani te promeniniphe thano iznos satninen ov chirla nane menjimo,akhana thani garantuijme cena radno sahati 220 dinarija , adjukhare anoakhava sluchaj valjanol te ovol 150 dinarija po sahati .Akho manga te zadrzina zainteresujimen manushengo vash radno angazovanje , mora te bajarophe cena sahatiskhe radno angazovanje , istakhninol direktor Centar vash socijalno buti Sveti Sava Zoran Jovic.

 Novembra 2021.bersh uvedime thane tvz .COVID -redarija khotar socijalno urozime grupe save thane angazujime vash novchano naknada , hem on valjandje te obilazinen o pazarija , autobusija hem odredime ,,kale tachke „so phenolaphe koronake vakheriba ,ama palo bersh dive on ule komunalne redarija .Kho ulice Nishiskhe angazujime16 komunalne redarija ,ano pendjarutne prslukhija hem legitimacijencar ,lengo zadatakh thano te dikhen sa komunalne problemija ,saslushinen  dizutnen hem te upozorinen olen ,a palo odova te ingarena  komunalno milicijakhe savi delujini .Redarija thane angazujime prekhal Centar vash socijalno buti , a ple buchakhe dobinena 100dinarija kho sahati .

„Radno angazovanje shaj te obaviniphe dji kho 100 sahatija numa dji kho 600.Khana thane kho puchiba komunalni redari , vash pochetak planirindjam hem on te oven radno angazovano dji kho 100sahati.Sare okhola soj thane zainteresujime hem save mothovenaphe ,khotar rig komunalne policija dobinenan pozitivno ocena hem nadlezne uprave , khaoven radno angazujime dji kho 600sahatija . Akhala thane manusha savo kho masekhoskho nivo , uzal zagaratovano primanje , shaj te ovololen hem dodatno 18.500dinarija hem sa okhova so thano subvencija khotar budzeti dizijakho Nish , panlo vash socijalno ugrozimo stanovnishtvo“,izjavindja zamenica gradonachelnica Dusica Davidovic .

Prema lafija direktori Centar vash socijalno buti kasniba khi uplata radno angazujipha osobenge akhana nane , odova sine angleder 5-6 bersh , ama hem akho avol dji kho kasniba odova thano sasvim nesavo tikhno kasniba , so tichiniphe birokratije .Angazovanje manushengo thano sarinego , baro thano dijapazon  buchakho.

Kho centar vash socijalni buti kheren bareshkolakhe , pedagogija hem pravnikhija , khi zal Romengo nane prekhal akhava angazovanje , ama isiamen jekhe khotar romani zajednica savo thano akhate prekhal projekhat Ministarstvo vash ljudskha hem manjinskha prava angazujime ano 8 masekh hem ov thano fenomelan , khakherav sa te achavav ole akahate . Inache radno angazovanje ano ,, 100 sahati „thane sa profilija khotar NKV  dji bareshkolakhe .

Radno sposobne korisnikhija novchane socijalne pomoch thane jekh khotar jekh phari so nashti khuvena khi buti kho trzishte buchakho.

„Prema Nacionalno akciono plan zaposlime vash 2022. bersh , savo ikheri  objednime dikhiba ciljija hem prioritet politika buchakhe , phare buchakhe grupe manusha thane :

• therne dji 30 bersh phuripha -bizo kvalifikacije /niske kvalifikacija
• therne ano khereskho smeshtaj , hranitekjskho hem staratekjskho porodica
• phurane dji 50 bershsave isiolen status pobuder zapolena
• Roma  
•  osobe invaliditeja
• radno sposobni korisnikhija  novčane socijalne pomochi
• dugorochno bibuchakho
• žrtve porodičnog nasilja

Bibuchakhe khotar phare buchakhe kategorije – konkretno radno sposobna korisnikhija novchano socijalne pomoch -isiolen prioriteti ano ukljuchivanje kho  nesave khotar aktivna mere buchakhe „,phenena khi Nacionalno sluzba vash zaposljavanje .

Khorisnikhija materijalne socijalne pomoch angazujininaphe kho bucha kho sklad lenge zanimanjeja , sposobnosti , veshtina radno iskhustvo…

„Khonkursija vash aktivna mere raspisinenphe obichno februara  , ano nilajekskho period phobaro moguchnost vash ukljuchivanje kho radno odnos . Khana  thano lafi khotar posredovanje – posreduje nakhlo bersheskho prema iskazija zahtevija polodavciskhe . Radno angazovannje trajini khotar zavisnost khotar angazmani . Akho o khorisnikhija materijalne socijalne pomoch khuvena khi buti pasho posredovanje , radni odnos trajinol adobokhar kozom predvidimo ugovor khotar buti ( radno odnos  kho odredjeno ;kho neodredjeno vakhti  )Khotar dujto rig akho thane ukljuchime kho aktivne mere , angazman kho javne bucha trajinol shtar masekh .Akho thane zaposlime uzal subvencije vash nevo zaposljavanje , ugovorna obaveza vash poslodavci trajinol jekh bersh „, dodajinen khi akhija institucija .

Sasa Bakic thano sine jekh khotar okhola savo but bersh sine radno angazujime prekhal ,, 100″,ama ov thano akhe 15 masekh kho radno odnos kho JKP Mediana kho Nish .

,,Me kherdjum buti 6 bersh ano 100 sahatija “ svakho bersh kherdjum buti pho 600 sahatija bershekhe , vash svakhe 100 sahatija hinuma platimo pho 10 hiljade dinarija . Odova so nane shukhar so but adjikherdjum khi isplata chak pho trin masekh dok avav kho redo . Ama me mothovdjuma sar shukar hem uporno radnikho , shefija zapazindjema hem  chim motovdjaphe mange prilikha me khuvdjum khi buti stalno . Na priminav vishe socijalno , me hem mi porodica djivdina khotar mi buti hem mi plata .“

Sasa thano iskherno te vakhera jekh khotar retkha save khe akahava nachin khuvdja khi buti soj thano hem o cilj radno angazovanje kho ,, 100 shati „. Phana thano baro numero manushengo save djivdinena khotar socijalne pomoch ,ama prema lafija nadlezna khotar centar vash socijalno buti hem Nacinalana sluzba vash buti odova numero svakho berrsh tikhnjiola.