Romi i pandemija u Leskovcu
I pre izbijanja pandemije COVID 19 položaj Roma je bio težak. Izbijanjem pandemije socioekonomski položaj se dodatno pogoršao i uticao na sam život Roma u Leskovcu. Mnogi Romi u Leskovcu se tradicionalno bave trgovinom, muzikom ali i sakupljanjem sekundarnih sirovina. Romi koji se bave ovim poslovima su ostali bez osnovnih prihoda za život i snalazili se na razne načine. Pretežno mladi Romi su se zaposlili u neke od stranih fabrika koje su otvorile svoje pogone u Leskovcu, ali i mnogo Roma su radili poslove koje nikada ranije nisu radili, a jedno od njih su poljoprivredni sezonski poslovi.
Rroma thaj pandemija ko Leskovac
Hem anglal i pandemija COVID 19 polozaj Romengo sine pharo . Pandemija socioekonomski polozaj dodathno pogorshindjaphe hem uticindja kho djivdipha Romengo khi Leskovac . But Roma khi Leskovac tradicijonalno bavinephe trgovina , muzika numa hem kedipha sekundarne sirovina . Roma save bavinenphe akhale buchencar achile bizo osnovne prihodija vash djivdipha hem snalazinephe kho razne bucha . Pobuderi terne Roma thane khi buti khe nesave khotar strane fabrike save pravdje phe pogonija khi Leskovac , numa hem but Roma kerdje bucha so dji akahana na kerdje angleder, jek khotar odova thane sezonske bucha .
O uticaj pandemijako kho djivdipha Romengo hem mere savo i diz lela sar bi pomozinela romane zajednicakhe , vakherdjam e Sreckom Zivkovicem direktori Dom kulture Romengo khi Leskovac .
,,Pandemija khi romani zajednica khi Leskova uticindja but bilache , djana khaj but roma djivdinena khotar socijalno pomoch , hem sar khorkhori phe buchatar . Bavinenaphe kedipha sekundarnih sirovina , trgovina , na kerdje o pazarija , nashtindje te kheden sekundarne sirovine , soskhe o dizutne save bikindje olenge sekundarne sirovine darandile te priminen olen kh phe khera , adjukhare sine i buti but bilachi , pelo thano , hem te na avola pomoch khotar diz Leskovac kho humanitarnoe paketija , nesave save djivdinena kho inostranstvo hem sa o romane crkveno zajednice save but phutija pomozindje hem dindje humanitarne paketija hem higijena hem namernice‘‘ vakerdja thano Zivkovic .
Sar pandemija utichinol kho Roma , privatne preduzetnikhija , trgovcija , vakherdja amenge Asan Ametovic .
Ov pendja khaj i epidemijoloshka situacija but negativno utichindja ki buti trgovcijengi , pazarijengi so bikhinen , kho odnos kho vakhti kana nasine pandemija .
,,Sine bari cirkulacija manushengi , akhana thano aver , soske soj pohari cirkulacija manushengi , potikhni thani moguchnost te bikhinolphe nesthto . Adjikera nesavo poshuzo vakhti , kana kha ovel adava , odova nikoj nadjanol , dajbine thane ista nane nisave promene , borba thani u toku sar kha agorisinelphe nikoj nadjanol .
Ametovic pendja khaj o pomoch drzavakho but znachinol , kaj nesto uchardilo numa nasti sa o bucha te uchardjon , khaj thane o bucha vash opsto djivdipha , obaveze prema drzava , numa zahvalujindja drzavakhe kho pomoch kozom sajindja te pomozinel hem trgovcijenge .
Zabrana kedipha , panljiphe restoranja hem policijakho sahati savo thano chivdo khi Srbija uzalo vadredno stanje najvishe pogodindja e muzicharijen . Sar o muzicarija snalazindjephe hem snalazinen vakherol amenge Sladjan Saitovic bubnjari pendjarutno romane muzikhako orkestri ,, Latino Bend‘‘.
,, Pandemija thani but nepovoljno uticindja khe amari buti , a zavisina thari muzika sose sijum muzikanti, bersh tekvash dive thano nepovoljno uticindja khe amari buti . Odoleske so sijam jekh khotar pendjarutno orkestri sine amen but zakazime bijava hem veselje vash sezona , kera samo nilaje , kana thane o bijava . Odola thane manusha save aven khotar inostranstvo hem olendar zaradina harica povishe , numa sa o veselje sine otkazime . Vkherav kho anav celo orkestriskho , na kherdjam nigde , na kerdjum ni me , adjukar snalazindjam amen sar so djanljam pozajmljindjam jekh averestar , jekh avereskhe pomozindjam kobor shaj . Drzava na pomozindja amen , nasine amen nisavi pomoch khotar drzava , sar so djanglam hem shajindjam snadjindjam amen , pomozindjam jekh avere.“
“Izradu ovog audio-materijala omogućilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Sadržaj i stavovi izneti u ovom audio-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ I mi se pitamo! – Amen da puchamen!“, koji je podržan na Konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja namenjenih nacionalnim manjinama i nužno ne izražavaju stavove Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.”