Vesti Vesti

Pritisak na novinare, Romi diskriminisani navodi Stejt department

Diskriminacija i društveno nasilje prema manjinama, pre svega Romima, i pritisci na novinare izdvojeni su danas kao ključni problemi u izveštaju američkog Stejt departmenta o poštovanju ljudskih prava u Srbiji 2015. godine.

„Ustav i zakon garantuju slobodu govora i izražavanja. Nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima, upliv vlade u vlasništvo nad medijima koji i dalje traje, kao i pretnje i napadi na novinare podrivali su ove slobode“, navodi se u detaljnom izveštaju za Srbiju na 33 strane.

Većina medija jeste u privatnom vlasništvu, ali i udeo države je znatan, navodi se u izveštaju, u kojem se ističe i da privatizacija nije završena do propisanog roka 31. oktobra, i da neki mediji nisu objavili podatke o vlasništvu.

Mnogi mediji su pod finansijskim pritiskom koji se može koristiti da bi se oblikovao stav uredništva i pokrivanje događaja i uticalo na uslove rada novinara.

Navodi se da državni fondovi čine veliki procenat ukupnog novca u oglašavanju, što državi omogućava uticaj u medijima.

Dodaje se i da velika zavisnost medija od oglašavanja daje agencijama za oglašavanje mogućnost za uticaj, između ostalog kroz netransparentno okončanje i izmene ugovora o oglašavanju, i nepravičnu raspodelu javnog novca, na primer novca javnih preduzeća i opština.

Problemi u pravosuđu

U pravosuđu se kao ključni problemi navode neefikasanost sistema, dugo trajanje suđenja i dug period pritvora pre suđenja, a na pristup građana pravosuđu utiče i nedostatak funkcionalnog sistema besplatne pravne pomoći.

Stejt department se u delu izveštaja o diskriminaciji poziva na istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju i navodi da građani smatraju da su žene, pre svega romske, izložene najvećoj diskriminaciji.

„Diskriminacija je najčešća u zapošljavanju i na radu, navodi se u tom istraživanju, a država i njene institucije su veliki diskriminatori”, piše u izveštaju Stejt departmenta.

Istaknuti su i drugi problemi Roma u Srbiji: život u neformalnim naseljima bez osnovnih uslova – vode i kanalizacije, rano prekidanje školovanja, posebno među romskim devojčicama, što je posledica etničkih predrasuda, ali i kulturnih normi i teške ekonomske situacije.

Problemi raseljenih

Nema trajnog rešenja za osobe raseljene tokom ratova 1990-ih godina, navodi se u izveštaju, u kojem se ukazuje da je, po proceni UNHCR, među raseljenima 40.000 do 45.000 Roma i da veliki deo ne može da uredi status zbog nemanja ličnih dokumenata.

Kao druge posebno osetljive grupe raseljenih koje često nisu registrovane, navode se Aškalije i Egipćani, koji zbog nerešenog statusa ne mogu da dobiju zdravstveno osiguranje, socijalnu pomoć i da se školuju.

Iako su prinudni rad, trgovina ljudima u te svrhe i ropstvo i „odnosi bliski ropstvu“ zabranjeni Ustavom, toga i dalje ima, navodi se u izveštaju, uz preciziranje da su prinudnom radu u radno-intenzivnom sektorima poput građevinarstva, najčešće izloženi muškarci u inostranstvu – u evropskim zemljama i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ugrožena deca i osobe sa invaliditetom

Sve veći broj dece se prinudno bavi seksualnim aktivnostima za novac, prošenjem, krađom, a i u toj oblasti Romi su opet najugroženiji, pre svega oni iz neformalnih naselja koji nemaju pristup obrazovanju.

Navodi se da vlada efikasno sprovodi zabranu iskorišćavanja dece u industrijskom sektoru, ali u neformalnim poslovima i domaćinstvima to ne čini efikasno jer nema odgovarajućih inspekcija i sistem za rešavanje problema da bi se zakon sproveo i u neformalnom sektoru. Tako maloletnici rade na porodičnim poslovima u selima, dok su u gradovima romska deca ulični prodavci, perači kola ili sortiraju otpad.

U ugroženu grupu spadaju i osobe s hendikepom, zbog nedovoljno efikasne primene zakona i predrasuda koji vode ka stigmatizaciji i segregaciji, navodi Stejt department, uz primedbu da bi po zakonu javne zgrade trebalo da budu pristupačne za osobe sa invaliditetom, ali to često nije slučaj, kao ni u gradskom prevozu.

„Osobe sa invaliditetom su među najosetljivijim društvenim grupama i marginalizovane su, s malim pristupm obrazovanju, drugim osnovnim uslugama, zapošljavanju i učešću u društvenom i političkom životu“, navodi se u izveštaju.

izvor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.