Položaj Roma u Italiji i EU bila je tema razgovora koji je sa Saškom Fetahi Jovanović,  predsednicom Udruženja Romni iz Italije vodio urednik Produkcije Romaworld Turkijan Redžepi.

* Znam da ste pre 23 godine iz Prištine otišli za Italiju. Molim Vas predstavite svoju organizaciju.

-Organizacija je formirana 2010. godine u sprecifičnoj situaciji u momentu kada je grad Rim rušio romske kampove koji su bili stari 100 godina I smeštali Rome u prostor koji je bio 3 puta manji nego do tada. Predstavnici grada nisu hteli da razgovaraju sa nama zato što nemamo organizaciju, tako da sam je ja formirala iz inata.

 Nikada nismo imali podršku Italije, ni pristup njihovim fondovima. Mogu da vam kažem da je samo grad Rim za tri godine potrošio 60 miliona evra u to vreme za 7 hiljada Roma. Osnovali smo i romsku žensku mrežu na nacionalnom nivou.

*Iz prethodne priče sa Vama a I na osnovu ovoga što ste do sada rekli izvlači se zaključak da u Italiji I zemljama EU Romi baš I nemaju toliko mogućnosti da ostvare svoja prava. Možda je razlog tome što recimo u Italiji Romi I Sinti čine 0,025 % stanovništva nema ih mnogo. Da li bi ste mogli da mi prvo kažete o položaju žena u EU, u odnosu na položaj žena u Srbiji?

-Žene sa kojima radim su žene iz kampa. Moram da kažem da su dve žene koje su mi bile mentorke I koje su mi dale prostor, dve Hrvatice – toliko o predrasudama. One su me uputile kako treba da se borim, kako da pišem projekte, one su mi pisale prvi projekat I dale mi šansu sa prvim projektom da uključim druge romske organizacije.

Što se tiče Romkinja, ja kažem da svi imaju predrasude da je u Evropi sve fantastično, da Romkinje žive super, da imaju uslova, da mi imamo novca u romskim organizacijama I tako dalje… To nije istina. Ja sam na jednoj velikoj konferenciji u Beogradu rekla da mi možemo da učimo od organizacija u Srbiji jer imaju odlične projekte I donacije I koliko imate mogućnosti da pomognete ženama I ex Jugoslaviji. Mi to nemamo. Mi ne možemo ništa da radimo. Jedino ako imamo svoj lični novac možemo da uložimo I radimo.

Šta je bilo pozitivno kod formiranja naše organizacije? To što su žene shvatile da su stub porodice, što su shvatale šta im se dešava sa decom u kampu, one nisu zadovoljne, žele nešto da promene, ali ne znaju kako. Niko ne želi da ih sasluša.

Neromske organizacije su radile 50 godina, potrpošile su milione I ništa nisu postigle. Mi nemamo finansije ali se trudimo. S ponosom mogu da kažem da svake godine organizujemo po jednu veliku konferenciju. Moja drugarica u Seni organizuje romski festival muzike I mode. Mi imamo po 600. 700 ljudi na tom festivalu I možete da zamislite da iz svog džepa dajemo tim gostima hranu. Ja ne znam ko bi to uradio u bilo kojoj zemlji. Tako da je situacija ta – naše romske organizacije u Italiji ne rade ništa jer nemaju novca za finansiranje.

U Italiji postoji organizacija koja je glavna za romsku strategiju, to nije romski nacionalni savet gde Romi sede I dogovaraju se, mi smo kao gosti u tom UNAR-u koji je poliitička institucija I kontakt sa Evropskom komisijom kada je u pitanju situacija sa romima direktno oni imaju a ne mi. Mi, o svom trošku dolazimo na sastanke da bi rekli sta je dobro za Rome, šta mi hoćemo, šta je bitno za strategiju, šta da se radi I tako dalje. I mi smo 25 romskih I sintskih organizacija u tom forumu.

* Dakle nije sjajan položaj romske zajednice ni u Italiji očigledno. One oblasti koje su važne, na kojima se radi u Srbiji, obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje,  pretpostavljam pretpostavljam da su važne I kod vas. Šta je ono što se poslednjih godina radilo na tome? Kakva je situacija kada su ove oblasti u pitanju?

-Strategija 2010-2020 je donešena kao I kod vas. Ljudi su putovali po 10 sati da bi učestvovali na sastanku od dva tri sata. Strategija je napisana perfektno, ali od realizacije nije bilo baš ništa.

2021. ponovo su zvali da učestvujemo mi smo rekli da nas ne zanima jer ni jedan projekat nismo dobili, a novac je trošen netransparentno. Više ne verujemo u to, jer što se tiče Strategije ništa nije uradjeno.

Moja organizacija je od Evropske komisije dobila projekat vezan za rane brakove Terni bori. Od Italije ni moralnu podršku nismo dobili, a englezi su nas dva puta zvali da prezentujemo rezultate projekta I da ih naučimo kako smo radili.

* kakvi su bili rezultati tog projekta da su vas iz drugih zemalja zvali?

-To je bila tabu tema koje su se svi plašili. Ja sam smatrala da o škakljivim temam treba da pričaju sami Romi, a ne neke NVO koje na romskim problemima samo profitiraju. Medijatorke su bile obične žene iz kampova, I umesto planiranih 4 radilo ih je 10. One su u kampovima u kojima su živele govorile o problemima ranih brakova, I ne znam da li su to rezultati projekta al poslednjih nekoliko godina, pomerila se  granica, ne sklapaju se više toliko rani brakovi. Rezultat je bio I to što smo napravili 10 novih aktivistkinja. Naravno kad su sredstva potrošena, projekat je zamro, ali pojavom društvenih mreža, pre svega Fejsbuka,

*Zanima me kakav je nivo obrazovanja tamo gde ti živiš I radiš?

-Ovde je veoma nizak nivo obrazovanja zato što do pre 30 godina, Romi nisu imali pravo na obrazovanje kao Italijani. Ja sam bila strašno iznenadjena. Oni su se školovali odvojeno, u nekim grupicama, sa nekim popovima, organizacijama, nisu bili uključeni u školski sistem kao mi, I to se vidi. Svi lideri organizacija tamo su Jugosloveni koji su se školovali normalno. Od Sinta ja sam do sada upoznala samo dvojicu sa fakultetom, Romi Italijani imaju 5,6 školovanih ostalo smo mi Jugosloveni. To govori sve. Romi Italijani su tu već 700 godina, a uglavnom završavaju osnovnu školu I tek po neko završi srednju, naši Romi sa Kosova su integrisani I ne izjašnjavaju se kao Romi I uglavnom se školuju. Što se tiče dece po kampovima situacija nije sjajna.

*Kako se živi u kampovima?

-Kampovi su kontrolisanim, oni nisu merilo za nešto. Tu dolaze socijalni radnici, dolaze organizacije I ti imaš uvid, možeš da teraš decu da idu u školu itd. Situacija je mnogo opasnija po kućama gde niko ne zna ko su, šta su, gde žive, kako žive a I ne zanima ih, jednostavno I onda ta deca ne idu u školu. U delu grada u kome ja živim, ima puno romskih kuća I problem je što nema mesta u školama I to je paradoks.  Situacija zavisi od grada do grada. Treba dugo da se radi, da se ulože sredstva da bi se nešto promenilo.

* Kakva je situacija sa zapošljavanjem, pogotovo mladih?

-Kakvu imaš školu, takvo ti je zapošljavanje I gore. Ako nemaš školu ne možeš da se zaposliš, to je logično. Ovde ljudi sa fakultetom nemaju posla. Postoji I diskriminacija. Romi Italijani imaju specifična prezimena I teško dolaze do posla. Romi iz kampova lažu za adresu kada konkurišu za posao u kafićima, hotelima I slično. Oni koji rade na nekim normalnijim radnim mestima kriju svoje poreklo da ne bi izgubili posao.

* To je , po meni jedan vid diskriminacije većinskog naroda u odnosu na manjinu.

-Romi I Sinti nisu nacioalna manjina u Italiji. Mi smo niko I ništa. Velika je procedura da se izborimo za status nacionalne manjine I puno košta. Što se diskriminacije tiče, pre nekoliko godina radjeno je istraživanje koje je pokazalo da 98% stanovnika Italije nema lepo mišljenje o Romima. I ne može da bude bolje kada je na televiziji u predizbornim kampanjama loše priča o nama za doručak, ručak I večeru. Parole su : “srušićemo kamp – glasajte za nas” “Isteraćemo ih” I slično. Niko ne kaže “pomoći ćemo im – glasajte za nas. I to nije samo desnica – levičarske partije nisu ništa bolje, one ćute. To javno pljuvanje Roma nema nigde samo ovde.

* Ima toga svuda. Ovde nije retka situacija da se I kradjama izveštava sa objavljivanjem nacionalnosti pre imena. Ali ovde postoje institucije preko kojih možemo da reagujemo I zaustavimo takva pisanja.

Kakva je situacija sa stanovanjem. Meni baš nisu jasni ti kampovi.

-Radi se na tome da se ti kampovi uklone. Poslednjih godina je bilo dobro. Stotinak familija je dobilo te državne stanove. Tih kampova ima u svim većim gradovima. Tu žive I Romi Italijani, ne samo naši. Dosta naših Roma ovde nema papire, oni su nevidljivi. Da bi se dobio stan moraš da imaš papir da imaš neki priliv novca, tako da I tu ima velikih problema.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“ 

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *