Položaj Roma na Kosovu iz ugla Gazmena Salijevića, romskog aktiviste
Teško je biti Rom (Čovek). Teško je boriti se, a biti svoj. Teško je biti jedinstven, ne pasti pod uticaj drugih, ostati dostojan i biti ono što jesmo. Da, teško je boriti se sa vetrenjačama! Duže vreme, godinama unazad, kao zajednica „ušli“ smo na stranice međunarodnih izveštaja o stanju Roma na Kosovu. A stanje je takvo da se neprestano pozivaju kosovske institucije da se ozbljnije pozabave problemima romske zajednice! Rekao bih, kada vas neko pozove (a namera mu je dobra) da se ozbiljnije bavite problemima vašeg društva, to možda govori o vama i vašem odnosu prema onima koji nisu isti kao vi. Ili pak grešim? No, stanje je takvo kako je! Mi Romi, koji smo ostali da živimo na Kosovu, borimo se za naš opstanak, za jednakost, i uvek i na svakom koraku – protiv predrasuda! Jer do danas nijedna institucija bilo politička, socijalna ili kulturna, nije se ozbiljno bavila rešavanjem problema koje imaju Romi na Kosovu. Ne želim mnogo da govorim o problemima, jer siguran sam, većina će opet reći – opet ovi Romi, pa imaju sve što im se nudi, a opet se ne školuju, mladi se udaju, žene… Te su takvi, te onakvi.
Bez obzira šta ćete reći, moja je obaveza da vam kažem da je trenutni položaj Roma na Kosovu veoma težak, kako u političkom, tako i u ekonomskom, socijalnom i kulturnom pogledu. Situacija je toliko kritična da mi se čini da je načinjena nepopravljiva šteta. Da li znate da je Romima okupirana imovina? Šta bi vi uradili da imate takav problem i još mnogo drugih kojima bi trebalo da se bave institucije, a ne bave se.
Da mi i naredne godine ne bi ponovo govorili o našim teškoćama, o kojima, ako ćemo iskreno, i nemamo puno prilike da kažemo, jer nas se mnogi sete samo na naš dan, a posle odmah okrenu glavu; i međunarodne i domaće institucije moraju istinski da se zalažu za promenu stanja i pozicije u kojoj su Romi. Mi živimo na marginama društva i to ne našom voljom, nego voljom sistema koji nas je konstantno diskriminisao i stavio na kraj. I pored naše dobre volje za integracijom, za zajedničkim suživotom, i sve ono o čemu vi govorite, ni politički ni društveni sistem nisu bili spremni da nam pomognu i nisu bili iskreni da zajedničkim snagama prebrodimo stereotipe i sve ono čime nas većinska zajednica etiketira. Mi možda ne možemo dati puno Kosovu jer ne raspolažemo značajnijim privrednim i finansijskim kapitalom. A jeli sve u novcu?
Da li se računa to što mi Romi možemo dati svoj doprinos intelektualnim, duhovnim i kulturnim angažovanjem? Verujem da će takvo Kosovo i sa Romima biti bogatije! Pa čak i u situaciji kada većinska zajednica nije u potpunosti spremna da nas prihvati i prizna naša prava.
Ostaćemo i nadalje u marginalizovanom getu, sve dok ne dobijemo ono što se za druge podrazumeva. Šta, pitate se? Evo nama nedostaje instinsko i programsko investiranje u obrazovanje, jer bez instinskog ulaganja u školstvo ne možete imati zdravu naciju koja ima budućnost. Investiranje u školstvo je budućnost Roma! I to je smao jedan primer, koji možda ne bih morao da spominjem naredne godine, ako među vama postoji dobra volja da ovaj problem rešite.
Dragi prijatelji, da ne bi Romi u vašem peru ili na ekranima vaših računara bili samo ulični pevači, prosjaci, perači na glavnim putavima vaših gradova, priđite i upoznajte nas! Dajte nam istinsku i pravu šansu, ne onu koju morate da date zarad kojekakvih standarda ili nekih međunarodnih uslova, već čoveka radi.
A dok ne dođu standardi i bolji život, mi smo tu pored vas, živimo u vašoj blizini i nemojte nam pisati i govoriti samo kada su praznici, kad smo medijski aktuelni. O nama i vama možemo pisati svakodnevno, tako što ćemo govoriti o našim uspesima i našem napretku.
A do tada…
Romi bi vam rekli „Devlesa“ (ostanite sa Bogom!)
S’poštovanjem,
Gazmen Salijević
