Ozakonjenje/legalizacija objekata kao vid normalizacije uslova života u romskim naseljima.
U Srbiji se, prema najnovijim procenama, nalazi između 2,1 miliona i 4,8 miliona nelegalno izgrađenih objekata. Različite institucije i izvori navode različite cifre, ali se svi slažu da je broj izuzetno visok. Najčešće pominjane cifre kreću se oko 2 do 2,1 milion objekata prema podacima NALED-a i Katastra. Međutim, sa usvajanjem novog zakona krajem 2025. godine, pominjala se i cifra od čak 4,8 miliona nelegalnih objekata, što ukazuje na moguće širenje obuhvata ili nove procene. Značajan deo ovih objekata čine porodične kuće i stanovi (oko 85%), a slede pomoćni i ekonomski objekti. Procenjuje se da je gotovo svaka druga stambena zgrada u Srbiji izgrađena nelegalno.
Do danas je u Srbiji doneta četiri posebna zakona koji direktno uređuju oblast legalizacije, a na petom se čeka početak realizacije 8.decembra 2025.g.
1) Zakon o posebnoj legalizaciji – 2003.
Prvi zakon posle velikog talasa bespravne gradnje tokom 90-ih.
Cilj: masovna legalizacija; sproveden delimično.
2) Zakon o planiranju i izgradnji – izmene 2009.
Uvedene su odredbe o legalizaciji kao posebnom postupku.
Iako nije samostalan zakon, ovaj „ciklus“ legalizacije se obično računa kao drugi pokušaj.
3) Zakon o legalizaciji objekata – 2013.
Samostalan zakon koji je omogućio novi proces legalizacije.
Ostavio je veliki broj nerešenih predmeta.
4) Zakon o ozakonjenju objekata – 2015.
Najpoznatiji i još uvek važeći okvir.
Ukinuo ranije postupke i uveo potpuno novi sistem ozakonjenja.
Na snazi je uz više izmena.
Šta predviđa zakon „Konačno svoj na svome“ 2025
Obuhvat objekata
Zakon pokriva oko 4,8 miliona objekata koji nisu upisani u katastar ili su bespravno izgrađeni. Uključuje objekte bez tehničkih dozvola, bez upotrebne dozvole, kao i objekte koji nikada nisu evidentirani.
Donekle se u ovoj priči uklapaju romska naselja, ali samo donekle!
Legalizacija romskih naselja je veoma važna tema koja se često razmatra u kontekstu prava na stanovanje, socijalne inkluzije i ljudskih prava, posebno u zemljama jugoistočne Evrope. Romske zajednice često žive u nelegalnim naseljima, koja su rezultat istorijskih i socijalnih faktora, kao što su diskriminacija, marginalizacija i nesigurnost u vezi sa zemljištem. Legalizacija ovih naselja može imati značajan uticaj na život romskih zajednica i njihove uslove stanovanja, ali je i izazov za vlade, lokalne vlasti i društvo u celini.
Međutim, kakva je situacija u romskim naseljima kojih u Srbiji ima oko 800.
Više od 20 odsto stanovnika podstandardnih romskih naselja u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi, a više od 55 odsto nema pristup kanalizaciji, dok 14 odsto nema pristup struji, pokazuju podaci dobijeni mapiranjem, koje je sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i Tim UN za ljudska prava.
Kako i da li je moguće legalizovati objekte u takvim naseljima, sdruge strane ima situacija kada porodice imaju svu potrebnu dokumentaciju, novac ali nemaju rešene pravno-imovinske odnose.
Jedna od njih je i porodica Nedeljković iz Niša , oni žive u porodičnoj kući koja je stara oko 25 godina.
Ovu kuću sam počeo da gradim iz temelja, kupio sam plac 2000.godine, i iste godine sagradio kuću od 40-ak kvadrata. Eto ja sam predao dokumenta za legalizaciju i 2005, 2015, uvek kada sam čuo da može da se legalizuje kuća. Na žalost nemam para za izradu elaborata i svega ostalog, nadam se da će organizacija iz Novog Sada moći da mi pomogne, zaključuje Marko.
Pre dve godine je grad Niš potpisao Memorandum o saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom o legalizaciji objekata u romskim naseljima gde je to moguće. Za korisnike ovog programa odabrano je 30 porodica, među njima je i porodica Nedeljković koji se nadaju da će rešiti svoj problem.
Možda je ovaj projekat putokaz za rešavanje problema u romskim naseljima kada je u pitanju parcijalna legalizacija objekata. Ukoliko ovaj projekat u narednom periodu da pozitivne rezultate verujemo da će grad Niš učiniti mnogo više kako bi pomogao u legalizaciji objekata u romskim naseljima kojih u Nišu ima 5 sa oko 3 hiljada objekata.
Šta pokazuju zakoni i praksa u pogledu romskih naselja
Neformalna naselja i vlasnička prava
Mnoga romske naselja su izgrađene na državnom ili opštinskom zemljištu, pa stanovnici nemaju vlasničke listove („tapiје“) za parcele.Zbog toga, prema analizama, veliki broj Roma ne može da dokaže pravo svojine — što otežava legalizaciju.
Stručnjaci ukazuju da standardni zakon o ozakonjenju predviđa dokaze o pravu na zemljište (npr. vlasništvo), što je problem za stanovnike romskih naselja.
Još 2015 godine Liga Roma je predlagala lex specialis nacrt zakona specijalno za romska naselja. Poseban zakon koji bi omogućio legalizaciju čitavih neformalnih romskih naselja, a ne samo pojedinačnih objekata. Taj predlog je predviđao da se legalizuju naselja koja imaju određeni broj stanovnika (npr. „više od 100 Romа“) i koja su izgrađena pre određenog perioda. Međutim, taj predlog nije usvojen.
Ozakonjenje, odnosno legalizacija objekata, ključan je preduslov za normalizaciju uslova života u romskim naseljima u Srbiji. Procesom legalizacije ne rešava se samo pravni status objekata, već se otvaraju vrata za integraciju ovih naselja u formalne urbane sisteme.
