Njegovo veličanstvo tržište i sloboda medija
Uloga medija je da bude nepristrasni svedok vremena, korektiv vlasti, da žigoše pojave koje nisu poželjne u jednom društvu I afirmiše one koje doprinose razvoju zajednice. Novinari imaju zbog toga veoma odgovornu ulogu u svakom društvu, mediji takodje.
Od trenutka kada je vest postala roba, ne može se govoriti o slobodi u novinarstvu. I novinari su ljudi, I oni imaju porodice, rade u nekim kolektivima koji teško opstaju na tržištu koje je nemilosrdno. S druge strane, ako medij ima privatnog vlasnika, veoma je teško govoriti o objektivnosti i zalaganju za opšte interese jer privatno I javno su, uglavnom u koliziji. Tržište, šer I gledanost su postali savremeni bogovi novinarstva. Teme I uglovi gledanja na odredjeni problem zavise od ovih božanstava I od toga da li će biti čitane, gledane, slušane.
Poražavajući su podaci o gledanosti pojedinih delova programa. Prosečnog konzumenta medijskog sadržaja zanimaju najsitniji (čitaj, najkrvaviji) detalji nekog zločina, nesreće ili katastrofe. Zanima ih šta rade javne ličnosti, kako žive, kakve su im kuće, auta… Ne zanima ih kako su do dobara u kojima uživaju pred kamerama došli, da li su uradili nešto korisno I za zajednicu, ne samo za sebe.
Svi hoce instant varijantu, sad i odmah. Po mogućstvu da se čitalac ne muči mnogo da bi shvatio o čemu se radi. Bombastični naslov, fotografije, izjave aktera I nekoliko rečenica u službi teksta, na to se svode prosečni prilozi.
Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN 1993. godine, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Svake godine uoči ovog datuma se spremaju prigodne liste država I ocenjuje mesto na svetskoj listi po slobodi medija. I svake godine je situacija sve gora I gora. Novinari žive sve lošije, sve manje imaju prava da se slobodno bave novinarstvom, mnogi mediji se gase, mnoge kuće koje se zovu medijskim se u stvari bave propagandom…
Gde su u celoj ovoj priči oni koji rade u malobrojnim medijima koji se bave problemima Roma?
Izdržavaju se od projekata I samo najuporniji I najposvećeniji opstaju. U članu 13. Zakona o javnom informisanju I medijima donetom 2015. godine stoji:
“U cilju omogućavanja ostvarivanja prava nacionalnih manjina na informisanje na sopstvenom jeziku i negovanje sopstvene kulture i identiteta, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje deo sredstava, putem sufinansiranja, ili drugih uslova za rad medija koji objavljuju informacije na jezicima nacionalnih manjina, preko organa nadležnog za poslove javnog informisanja.”
Dakle Romi, kao I druge nacionalne manjine u Srbiji imaju prava da budu informisani na maternjem jeziku kako bi mogli da na osnovu dobijenih informacija donose sopstvene zaključke o pojedinim problemima I temama. Biti informisan u današnje vreme je imperativ. Sa onima koji ne poseduju relevantne informacije mnogo se lakše manipuliše.
Trenutna situacija u Srbiji kada su u pitanju mediji koji se bave izveštavanjem o romima je vrlo teška, žive od projekta do projekta i uglavnom dobijaju najmanje sredstava u odnosu na druge medije za emitovanje svojih medijskih sadržaja. Imamo tri medija civilnog sektora i to Romski Medijski Servis – Beogard, Produkcija Roma World – Niš i Rominfo – Leskovac, kao i redakcije u okviru RTV i RTS -a.
„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“
