Na ivici egzistencije
„Dva para za sto dinara, dva para za sto dinara, izvolite, još danas smo u vašem gradu, sutra u nekom drugom“. Ovako počinje „radni dan“ 36-to godišnjeg Saše Bakića iz Niša.
„Eto prodajem ove čarape i zimi i leti, šta da radim, moram. Deca traže, nemam dovoljno za život“!
Tako počinjemo priču sa Sašom jednim od 10 hiljada ljudi koji su socijalno ugrožena lica, i primaju socijalnu novčanu pomoć.
Centar za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu svim svojim korisnicima pruža pravo na mesečno novčano primanje, jednokratnu novčanu pomoć, kupovinu ogreva, a Romi kao i svi ostali su vrlo dobro obavešteni o svojim pravima i uglavnom ih svi ostvaruju, napominje zamenik direktora ove institucije Javorka Ranđelović.
„Vidite ja, moja supruga i troje dece imamo 16200 dinara, svakog meseca. To je malo, da li da jedemo, da se obučemo ili platimo struju? Mnogo je teško, nemam para ni drva da kupim, a mnogo je hladno. Imam još metar drva, a zima tek počinje, kaže Saša. Do sada kolko godina primam materijalno nikad iz Centra nam nisu dali drva!
Odluka o dodeli sredstava za kupovinu ogreva zavisi od lokalnog budžeta. Ove godine nije bilo para za tu vrstu pomoći, naglašava direktorka Centra za socijalni rad.
Nema para za ogrev, nema posla za 36-godišnjeg Sašu i za još oko 20 hiljada niških Roma. Kako i od čega živeti, kada država ne brine u dovoljnoj meri o potrebama svojih građana. Kada jedna porodica nema od čega živeti, nema dovoljni stepen obrazovanja da bi bila konkurentna na tržištu rada, ne razmišlja trezveno nego odlazi trbuhom za kruhom.
Od ukupnog broja primalaca socijalne pomoći tek svaki peti traži zaposlenje. Novac od države prima 264.350 lica, a njih 44.686 prijavljeno je na biro. MEĐU korisnicima socijalne pomoći u Srbiji, prema nekim procenama, svaki drugi je radno sposoban. Ovaj vid pomoći, kako su nam rekli u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, primaju 104.662 porodice, odnosno 264.350 lica. Među njima posao aktivno traži 44.686 lica ili jedva svaki peti. Osnovica za isplaćivanje socijalne pomoći je 7.530 dinara. Nije zanemarljiv broj ni onih kojima i nije mnogo stalo da nađu posao, jer bi im zarade, naročito u mestima po unutrašnjosti, bile neznatno veće nego socijalna pomoć. Socijalno ugrožene porodice obično primaju i dečji dodatak, koji je 2.535 dinara (uvećan 3.295), pa računica pokazuje da skoro isto žive i oni koji rade i oni koji primaju državnu pomoć.
„Hvala gospođo, dobre ste ćarape kupili, cele zime ima da ih nosite“, zadovoljno se smeška Saša, tu pored tvrđavske pijaci na -3 stepena. Možda će danas zaraditi 500 dinara i obezbediti ručak sebi i svojoj porodici.