Na današnji dan je rođen Šaban Bajramović – kralj romske muzike
Šaban Bajramović (1936-2008)
Šaban Bajramović je rođen na današnji dan, 16. aprila 1936. u Nišu. Školu gotovo da i nije pohađao a muzičko obrazovanje stekao je, kao i većina pripadnika romskog naroda, na ulici.
U devetnaestoj godini je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku. Pošto je na Vojnom sudu izjavio da niko ne može da ga osudi onoliko koliko on može da izdrži, kazna mu je bila povećana na pet i po godina.
Na Golom otoku, Šaban Bajramović je, međutim, osnovao zatvorski orkestar koji je, između ostalog, svirao džez, Amstronga, Sinatru, španske i meksičke melodije, on je kazao da je Goli otok bio njegov životni univerzitet, na kome je formirao način na koji razmišlja.
Prvu ploču je snimio 1964. godine a danas iza njega stoji oko dvadeset albuma i pedesetak singlova. Napisao je i komponovao je, kako kaže, oko sedam stotina pesama. Preko dvadeset godina je bio na čelu grupe „Crna Mamba“ sa kojom je obišao pola sveta. Na poziv Nehrua i Indire Gandi bio je u Indiji, gde je proglašen Kraljem svetske ciganske muzike.
Takođe je nastupao i u mostarskom bendu Mostar sevdah reunion. I pored teške bolesti, nastupao je na Međunarodnom džez festivalu u Nišu 2005 godine.
Njegova verzija pesme Djelem, djelem izabrana je za himnu svih Roma. Poslednji album Romano raj objavljen je 2006. godine.
“ Pevao sam uvek samo istinu: kako se razvode naše Cigani, kako boluju, umiru od raznih boljki, kako je nekog ostavila žena ili kako se kockao, pa je propao. Nisam morao ništa da izmišljam, samo sam pisao o onome što sam svakodnevno viđao. Prođem ulicom, gledam oko sebe i napišem kompoziciju. Sve je bilo tako prosto rečeno, da su to svi volel”i – objašnjava on tajnu svog uspeha.
U poslednjoj deceniji, snimao je filmove sa Goranom Paskaljevićem („Nedeljni ručak“ i „Anđeo čuvar“) kao i sa Emirom Kusturicom („Crna mačka, beli mačor“). Bio je inspiracija nebrojanim umetnicima, među kojima je i Goran Bregović, koji je često od Šabana Bajramovića preuzimao teme i melodije…
Pre nego što bi ih pustio u svet, Šaban je svoje pesme testirao u kući.
– “Prošetam se, pa dođem kući, uzmem gitaru i pevam šta sam video. Onda sednem da ručam, a kad čujem dete da peva pesmu koju sam malopre svirao, znam da imam hit” – otkrivao je Bajramović svoje metode.
Najvećim propustom u svom životu Šaban je smatrao to što nije znao da zaštiti svoja autorska prava i naplati svoju kreativnost. Tvrdi da su mu više od polovine pesama pokrali drugi izvođači, kao i su ga često plaćali sićom, a onda zarađivali milione.
– “Svima sam dozvolio da se mojim pesmama probijaju u životu, a ja nemam ništa od toga. Žao mi je samo što su moju muziku pevali neki koji nisu trebali, pa su je pokvarili. Boban Zdravković je, na primer, uzeo pet mojih hitova a nikada nije ni spomenuo moje ime. I Luis je uzimao moje pesme, i Keba, i Bregović, i Džipsi Kingsi, koji su mi ljubili ruke kad smo nastupili zajedno. Uglavnom me svi zovu samo da me pokradu,” govorio je Šaban.
Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od 10 najvećih blues pevača na svetu. Voleo je da čita. Tvrdio je da je pročitao oko 20.000 knjiga. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je živeo u Nišu i imao četiri ćerke. Nedelju dana pred smrt, Bajramović se požalio na slabo zdravlje i težak život. Požalio se da, nakon 40 godina pevanja, nema poseta niti prijatelja, i priznao da se muči.
Pošto nikada u životu nije radio za platu, nije imao ni penziju. O tome je govorio nerado, potpuno pomiren sa sudbinom.
– “Četrdeset godina lansiram našu muziku, ona se pročula po svetu, sad je svuda traže, najbolje se prodaje. Ne znam zašto se plaše da mi daju penziju. Kad je nisam dobio do sad, više mi ni ne treba. Ove dve-tri godine koliko mi je ostalo, preživeću i bez nje.” govorio je 2007.godine.
Preminuo je u 73. godini u niškom kliničkom centru od posledica infarkta.
„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom video-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“