Muslimani danas obeležavaju Kurban Bajram
Kurban-bajram je, u muslimanskoj kulturi, događaj koji traje četiri dana (10. 11.i 12. meseca zulhidže) i on je vezan za obred Hadža, koji je jedan od pet osnovnih dužnosti muslimana. Za vreme Kurban-bajrama muslimani kolju kurban (ovna) i dele ga sirotinji, komšijama i rodbini prema utvrđenim pravilima: 1/3 sirotinji, 1/3 prijateljima i komšijama i 1/3 porodici. Ako neko ima veliku porodicu može sve zadržati za sebe, ali može i podeliti sve kurbansko meso. Zadržavanje svega za sebe nije u duhu pomaganja drugima, međutim ova mogućnost je ostavljena kao olakšica onima koji izdržavaju velike porodice i nemaju dovoljno sredstava za to, a ipak bi hteli da ispoštuju ovu dužnost.
Prema verovanju, oko 2000 godine pre nove ere Bog je na zemlju poslao jednog svog roba na području Sumera, u gradu Uru, kada su se ljudi pokoravali svojim idolima i kipovima koji im nisu mogli niti pomoći, a niti su im mogli ikako odmoći. Poslao ga je s Istinom u jednoga Boga. Taj čovek bio je Ibrahim (Abraham, Avram). Njegov put nije bio lagan. Put istine posut je trnjem i teškoćama raznih vrsta, pa tako sve do svoje najviše starosti kada je već gubio nadu, nije mogao dobiti sina sa svojom ženom Hadzerom. Tada su se odlučili na, u to vreme regularan običaj, kako mu Hadzera nije davala dete, da nađe ženu koja će mu dati dete. Bila je to njihova sluškinja Sara i od nje rodio se Ishak. On će biti praotac arapskog naroda. Ali Ibrahima je čekalo veliko iznenađenje. Dočekala su ga „trojica“ i obavestila da će Hadzera roditi dete na što se nasmejao jer nije verovao da ona u tim godinama može da rodi, na šta su oni rekli da će ona roditi i da će to biti muško dijete i da će ga nazvati Ismail. Od njega će poteći Jevreji. Ibrahim je tako srećno živeo sve do trenutka kada mu je On zapovedio da žrtvuje svojeg sina Ismaila. Ibrahim je krenuo da posluša, ali kada je Bog video da je Ibrahim spreman da ubije svog prvorođenog sina zarad zapovesti koju mu je On kao veliko iskušenje zadao, zaustavio ga je i umesto Ismaila postavio ovna za žrtvu. Od tog dana, pa sve do sad muslimani (oni koji su predani Božijoj volji) izvršavaju zapovest žrtvovanja kurbana. To je najčešće ovca, po mogućnosti, ali može biti i ista vrednost u novcu kojim će se kupiti meso za koje bi se žrtvovale ovce. Taj čin se obavlja za vreme hadžidža, u poslednjem mesec po hidžeretskom kalendaru zul-hidže. Meso koje se zakolje razdeli se na trećine, tako da jedna trećina ide rodbini, jedna siromašnima i jedna trećina onome kojima je najviše potrebno. Kurban kolje onaj koji ima materijalne mogućnosti za to, ako ne može, to mu nije greh.
Klanje kurbana, (žrtvovanje) prisutno je kroz sve svetske kulture i civilizacije. Sama simbolika kurban bajrama temelji se na žrtvi i bogobojaznosti – Žrtvu koju je Ibrahim morao da prinese, ne bi mogao neko čija vera nije čvrsta. Za tu bogobojaznost koju je pokazao, Bog je Abrahama izdigao kao Njegovog prijatelja i obećao mu bogatu zemlju i veliko potomstvo i zaista danas sve tri velike civilizacije, zapadna kao hrišćanska, jevrejska i islamska imaju zajedničkog praoca Adama a.s, a od Ibrahima kojeg spominje i Stari zavet i Kuran, čak i bližeg srodnika. Sama svrha kurbana je ponovo proživeti oslobođenje zarobljavanjem sebe Božijom rečju, Njegovom voljom i Zakonom. To se najbolje vidi tokom Hadždža, kada se Kurban-bajram slavi, u vreme najčvršće ujedinjenosti ljudskih duša oko zajedničkog cilja, događaja koji predstavlja jedinstvenu sliku jednakosti i bratstva na Zemlji.