Međunarodni Dan romskog jezika 5.novembar – Da li se gubi romski jezik?

Jedna zajednica koja nema pre svega svoj maternji jezik, kulturu, tradiciju, običaje, je zajednica kojoj preti izumiranje, verujem da ćemo kao i u prethodnom periodu znati kako očuvati naš jezik.

Romski jezik spada u indo-arijsku grupu indoevropskih jezika. Romski narod u svetu govori jezičnim dijasistemom koji čini 60-ak dijalekata, često potpuno različitih. Zbog činjenice da je romski jezik nestandardizovan i da njegova dijalektička fragmentacija sprečava viši nivo društveno-jezičke integracije i povezanosti romskih zajednica, može se govoriti i o ugroženosti romskog jezika.[4] Najčešće, romske zajednice govore pomešanim jezikom koji je nastao na osnovu okolnih govora sa vokabularom zadržanim iz romskog jezika. U Srbiji najčešći dijalekti su gurbetski, arlijski i tamarski.

Romska zajednica od svog egzodusa iz Indije pre 1000 godina, je uspela da sačuva svoj jezik, iako danas u mnogim zemljama u kojima Romi žive asimilacija je učinila svoje i mnogi od njih ne pričaju svoj maternji jezik. Jedna od takvih zemalja je Rumunija , Romi su bili poslednji robovi u Evropi, jer se ropstvo u Rumuniji zadržalo sve do sredine XIX veka. Jedan od onih koji su dali najveći doprinos ukidanju tog ropstva bio je veliki rumunski istoričar i državnik Mihail Kogalničanu, koji je napisao brojna svedočanstva o surovom postupanju prema Romima u to vreme. Romi se na dan njegove smrti (umro je 2. jula 1891) i danas okupljaju na trgu u Bukureštu koji nosi njegovo ime i polažu cveće kraj njegovog spomenika.

Romski jezik ima standardizovanu gramatiku još u vreme SFRJ, a od 1985. romski kao izborni predmet se predavao u Prizrenu, od 1997. u Vojvodini i u poslednjih godina i u drugim mestima u Srbiji. Ipak, malo roditelja odlučuje da će njihova deca učiti romski.
Na žalost takav je slučaj i u Nišu, u školi u kojoj je 99% procenata iz romske zajednice, jedva 20% hoće da izučava svoj maternji jezik. Iako je takva situacija U Srbiji je romski jezik živ, jer ga Romi koriste i prenose s generacije na generaciju. U upotrebi je i na visokim školama, u medijima, na romskom se objavljuju publikacije i književnost.

Na online press konferenciji iz 2020.godine koju je organizovala NVO CEREZ iz Beograda predstavljeni su rezultati projekta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“. Istraživanje Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja ukazuje da broj romske dece u 165 škole nije manje od 10 % .

Menadžer projekta Ljuan Koko napominje da se za uvođenje romskog jezika u OŠ kao izbornog predmeta još od 2015.godine realizovalo više projekata pre svega zahvaljujući finansijskoj podršci EU. Danas imamo odluku o standardizaciji jezika, bukvar, kao i udžbenike od I do IV razreda.

Svaka škola u Srbiji može da organizuje školske časove o romskoj istoriji, kulturi, tradiciji i jeziku. Svaka peta osnovna škola u Srbiji ima mogućnost da uvede izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Za formiranje jednog odeljenja dovoljno je 15 učenika. Za pun fond časova jednog nastavnika potrebno je sedam odeljenja. Tako možemo da zaposlimo stotine školovanih Roma kao nastavnike maternjeg jezika. Moramo da stvorimo uslove da deca slobodno iskažu svoj identitet, upoznaju svoju kulturu i nauče maternji jezik. Roditelji su tu najveća podrška deci. Škola ne sme da koristi materijalni položaj i nezainteresovanost i neredovnost romskih učenika za svoju nerad i pasivnost. Škola mora da pronadje programe i planove koje će zainteresovati i aktivno uključiti romske učenike u obrazovanju.

Iako smo jedan od najmlađih naroda u Evropi ima nas oko 15 miliona, asimilacija, strah od budućnosti, strah za egzistenciju, diskriminacija kao i još milion drugih razloga, mogu dovesti do potpunog gubitka identiteta a samim tim i svog jezika, što bi bila jedna velika katstrofa! Podsećanja radi neki od jezika koji su izumrli su latinski i starogrčki, zar ne? No, ne trebamo zaboraviti da nas je jezik svih ovih godina održao zajedno, dakle to je ta ČHIB – JEZIK, mi nažalost u prošlosti nismo imali pisane tragove naše istorije ili nekih naših bajki, poezije, brzalica, jednom rečju narodnih umotvorina, sve smo to iz generacije u generacije preneli verbalno , dakle na maternjem jeziku. Rromani ćhib. Sačuvajmo naš maternji jezik, bez njega nema ni nas!