Kote sijam amen odothe, phrala? - Gde smo mi tu brate Projekti Projekti 2022

Koliko  Romkinje koriste usluge prihvatilišta / sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja?

Žrtva porodičnog nasilja

„Upoznala sam ga pre 5 ,5 godina na jednom svadbenom veselju. Posle toga smo se čuli gotovo svakog dana, mogu da kažem da su nam prva tri meseca bila kao san. Prema meni je bio ljubazan, a tek prema deci, svaki dan mi je donosio poklone, deci, ma bilo je prelepo, tako počinje svoju priču 45 godišnjakinja koja je preživela kako ona kaže pakao.“

Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici je pojam koji se obično odnosi na nasilje između supružnika ili supružničko zlostavljanje, ali takođe može da se odnosi i na nevenčane intimne partnere ili jednostavno ljude koji žive zajedno. Nasilje u porodici je fenomen koji je prisutan u svim zemljama sveta i u svim kulturama; ljudi svih rasaetnijaverskih i političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova mogu biti počinitelji nasilja u porodici.

Žrtva porodičnog nasilja

„Terao me je na silu da se bavim prostitucijom. I želeo je da nastavim sa time, znači ja nisam želela, dva meseca je bilo prelepo ali sve posle toga je bilo znači strašno. Pretio je meni, mojoj ćerki, roditelje mi je napadao, znači haos je nastao u mom životu, pretnje su bile 24h, znači pretio je da će mene da ubije, decu da mi ubije. Znači bilo je strašno. Tri godine je ta agonija trajala, znači mene je tukao, pretio mi je ubistvom, znači svim najgorim je mene, znači da će da me ubije, da me zakolje, ćerke da će da mi siluje, da ih proda, znači najgore, znači dete mi se treslo, ja sam se tresla, ja nisam smela da legmen u krevet dok on meni glas ne čuje kao da ja usporeno dišem. Ćerka isto. Znači kad ugasim telefon, zove na ćerkin telefon, ona iz straha se javi, plače, trese se, znači bilo je strašno.“

Veoma su velike predrasude razvijene u našem društvu prema ženama, od početnog stava da ona nije bila dobra, da ga je ona izazvala da je on udari, psihički zlostavlja, pa onda idemo i na teže kada bukvalno muškarac odlučuje o njenoj sudbini, a naše društvo to podržava. Još, bez obzira na to što živimo u 21. veku, uticaj patrijarhata isuviše je jak na osnovno ponašanje svih članova porodice. Još uvek je muškarac nocilac moći i smatra da je on vlasnik svih bića iz njegovog domaćinstva. Postoji izrazito izražen stepen predrasuda i stereotipa prema čitavoj romskoj zajednici i Romkinje doživljavaju dodatnu viktimizaciju. Zaposleni u ustanovama i institucijama u pravosuđu, u tužilaštvu, najčešće pripisuju našoj tradiciji to nasilje i kažu da su one navikle tako da žive, kaže Ana Saćipović direktorka NVO Osvit.

Žrtva porodičnog nasilja

„Niste u kontaktu sa njim niste imali podršku ni roditelja? Niti bilo koga iz države da vas zaštiti pitali smo žrtvu porodičnog nasilja –“ Ne. Ne, uopšte nisam imala nikakvu podršku. Bukvalno u policiji samo što nisam spavala. Oni su samo rekli nemojte da se javljate. Ja sam rekla da li možete da me zaštitite? Oni su rekli mi ne možemo, jedino da kao neka agencija da me zaštiti, oni nemaju uslove i to je to. A Centar za socijalni rad? Ništa. Oni su samo došli jednom kada mi je obio kuću i sve polomio, oni su me doveli u Sigurnu kuću zajedno sa ćerkama. I koliko dugo ste bili u sigurnoj kući? Mesec dana sam bila s time trebala sam još da ostanem, ali počela je školska godina, tako da sam ja izašla tada. Ali posle toga neki period nastavio je sa zvanjem sa i dalje sa pretnjama. I policiju i Centar za socijalni rad sam obavestila, bukvalno ništa mi nisu pomogli. Samo njihove reči – Nemojte da se javljate i to je to.”

Nasilje u porodici je krivično delo koje se najmanje prijavljuje i kada je poćeo da se primenjuje Zakon o borbi protiv nasilja u porodici država je pokazala odlučnost i opredeljenost, potpunu posvećenost da pruži taj zakonsko okvir da se svi suprostavmo takvoj pojavi, međutim to što i daje ima dosta takvih slučajeva ne znači da Zakon nije dobar, ne znači da mi ne radimo dobro, već znači da je to proces jer nasilje u porodici postoji u svim zemljama sveta to je jedna globalna pojava, shodno tome potrebno je vreme da se svi zajednički kroz međusobnu saradnju da suzbijemo porodično nasilje. Jedna od najvažnijih stvari je prevazilaženje predrasuda, jer znate badava zakonski okvir, badava kažnjavanje, badava naš rad ako u našem društvu i dalje postoji stav koji sam čula na medijima, „pa dokle više o ženama one su zaštićene kao beli medvedi, u ovoj državi nirođenoj ženi ne smeš da udariš šamar!“- ističe Lidija Stanković zamenica direktora Centra za socijalni rad Sveti Sava.

Prema podacima SOS telefona iz Niša oko 900 poziva je bilo i oko 350 žena koje su koristile usluge SOS telefona. Ono što je značajno je kada stupimo u kontakt sa korisnicom koja nam se javi ona ima paletu udluga koje pruža SOS telefon na raspolaganju u skladu sa njenim potrebama, ne koriste sve žene sve usluge, mnoge žene zovu SOS telefon da se informišu o svojim pravima o nadležnostima institucija, zakonskoj regulativi koja je stupila na snagu, ali mnogo žene su snažnije od tih koje prvi put pozivaju čisto da se informišu onda koristi i druge usluge psihološku, pravnu pomoć i sve vreme SOS telefon, u tome je razlika između usluga koje pružaju institucije i ustanove i SOS telefona, ističe Ana Saćipović.

Imamo sigurnu kuću to je poseban pravni subjekt, a usluge se koriste na uput Centra za socijalni rad. Mi imamo i hitne mere intervencije kao i  dežurstvo u slučaju nasilja u porodici 24h, ja svakog dana imam jedan ili dva zahteva prema toj instituciji. Ako je žena žrtva nasilja, i ona izričito smatra da joj je bezbednost ugrožena mi je smeštamo u sigurnu kuću, mada je izmenom Zakona o zaštiti žrtava od porodičnog nasilja, bez obzira što je nasilnik vlasnik stana , nasilnika udaljuje tužilaštvo. Procenom Centra za socijalno rad žena žrtva nasilja u sigurnoj kući može da bude smeštena od 30 dana do šest meseci, mada nekad se slučajevi i oduže ,ali ređe, te se žrtve vraćaju nasilnocima. Kada je u pitanju romska zajednica ima žrtava porodičnog nasilja, ali mi ih ne evidentiramo prema nacionalnoj pripadnosti.  Kada žrtva porodičnog nasilja izlazi iz sigurne kuće, dobija sredstva za kiriju odprilike za 3 meseca, kao i trenutnu pomoć za život. – kaže direktor Centra za socijalni rad Sveti Sava Zoran Jović.

Tačan broj Romkinja koje su žrtve nasilja nemamo, ali zato jesu korisnice usluga sigurne kuće, Centra za socijalne rad, NVO sektora, i ono što je važno jeste da se i u romskoj zajednici prepoznaje nasilje u porodici i o tome se javno priča, što je u proteklih 10-tak godina bila tabu tema.

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *