Koliko  Romkinje koriste usluge prihvatilišta / sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja?

Žrtva porodičnog nasilja

„Upoznala sam ga pre 5 ,5 godina na jednom svadbenom veselju. Posle toga smo se čuli gotovo svakog dana, mogu da kažem da su nam prva tri meseca bila kao san. Prema meni je bio ljubazan, a tek prema deci, svaki dan mi je donosio poklone, deci, ma bilo je prelepo, tako počinje svoju priču 45 godišnjakinja koja je preživela kako ona kaže pakao.“

Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici je pojam koji se obično odnosi na nasilje između supružnika ili supružničko zlostavljanje, ali takođe može da se odnosi i na nevenčane intimne partnere ili jednostavno ljude koji žive zajedno. Nasilje u porodici je fenomen koji je prisutan u svim zemljama sveta i u svim kulturama; ljudi svih rasa, etnija, verskih i političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova mogu biti počinitelji nasilja u porodici.

Žrtva porodičnog nasilja

„Terao me je na silu da se bavim prostitucijom. I želeo je da nastavim sa time, znači ja nisam želela, dva meseca je bilo prelepo ali sve posle toga je bilo znači strašno. Pretio je meni, mojoj ćerki, roditelje mi je napadao, znači haos je nastao u mom životu, pretnje su bile 24h, znači pretio je da će mene da ubije, decu da mi ubije. Znači bilo je strašno. Tri godine je ta agonija trajala, znači mene je tukao, pretio mi je ubistvom, znači svim najgorim je mene, znači da će da me ubije, da me zakolje, ćerke da će da mi siluje, da ih proda, znači najgore, znači dete mi se treslo, ja sam se tresla, ja nisam smela da legmen u krevet dok on meni glas ne čuje kao da ja usporeno dišem. Ćerka isto. Znači kad ugasim telefon, zove na ćerkin telefon, ona iz straha se javi, plače, trese se, znači bilo je strašno.“

Veoma su velike predrasude razvijene u našem društvu prema ženama, od početnog stava da ona nije bila dobra, da ga je ona izazvala da je on udari, psihički zlostavlja, pa onda idemo i na teže kada bukvalno muškarac odlučuje o njenoj sudbini, a naše društvo to podržava. Još, bez obzira na to što živimo u 21. veku, uticaj patrijarhata isuviše je jak na osnovno ponašanje svih članova porodice. Još uvek je muškarac nocilac moći i smatra da je on vlasnik svih bića iz njegovog domaćinstva. Postoji izrazito izražen stepen predrasuda i stereotipa prema čitavoj romskoj zajednici i Romkinje doživljavaju dodatnu viktimizaciju. Zaposleni u ustanovama i institucijama u pravosuđu, u tužilaštvu, najčešće pripisuju našoj tradiciji to nasilje i kažu da su one navikle tako da žive, kaže Ana Saćipović direktorka NVO Osvit.

Žrtva porodičnog nasilja

„Niste u kontaktu sa njim niste imali podršku ni roditelja? Niti bilo koga iz države da vas zaštiti pitali smo žrtvu porodičnog nasilja –“ Ne. Ne, uopšte nisam imala nikakvu podršku. Bukvalno u policiji samo što nisam spavala. Oni su samo rekli nemojte da se javljate. Ja sam rekla da li možete da me zaštitite? Oni su rekli mi ne možemo, jedino da kao neka agencija da me zaštiti, oni nemaju uslove i to je to. A Centar za socijalni rad? Ništa. Oni su samo došli jednom kada mi je obio kuću i sve polomio, oni su me doveli u Sigurnu kuću zajedno sa ćerkama. I koliko dugo ste bili u sigurnoj kući? Mesec dana sam bila s time trebala sam još da ostanem, ali počela je školska godina, tako da sam ja izašla tada. Ali posle toga neki period nastavio je sa zvanjem sa i dalje sa pretnjama. I policiju i Centar za socijalni rad sam obavestila, bukvalno ništa mi nisu pomogli. Samo njihove reči – Nemojte da se javljate i to je to.”

Nasilje u porodici je krivično delo koje se najmanje prijavljuje i kada je poćeo da se primenjuje Zakon o borbi protiv nasilja u porodici država je pokazala odlučnost i opredeljenost, potpunu posvećenost da pruži taj zakonsko okvir da se svi suprostavmo takvoj pojavi, međutim to što i daje ima dosta takvih slučajeva ne znači da Zakon nije dobar, ne znači da mi ne radimo dobro, već znači da je to proces jer nasilje u porodici postoji u svim zemljama sveta to je jedna globalna pojava, shodno tome potrebno je vreme da se svi zajednički kroz međusobnu saradnju da suzbijemo porodično nasilje. Jedna od najvažnijih stvari je prevazilaženje predrasuda, jer znate badava zakonski okvir, badava kažnjavanje, badava naš rad ako u našem društvu i dalje postoji stav koji sam čula na medijima, „pa dokle više o ženama one su zaštićene kao beli medvedi, u ovoj državi nirođenoj ženi ne smeš da udariš šamar!“- ističe Lidija Stanković zamenica direktora Centra za socijalni rad Sveti Sava.

Prema podacima SOS telefona iz Niša oko 900 poziva je bilo i oko 350 žena koje su koristile usluge SOS telefona. Ono što je značajno je kada stupimo u kontakt sa korisnicom koja nam se javi ona ima paletu udluga koje pruža SOS telefon na raspolaganju u skladu sa njenim potrebama, ne koriste sve žene sve usluge, mnoge žene zovu SOS telefon da se informišu o svojim pravima o nadležnostima institucija, zakonskoj regulativi koja je stupila na snagu, ali mnogo žene su snažnije od tih koje prvi put pozivaju čisto da se informišu onda koristi i druge usluge psihološku, pravnu pomoć i sve vreme SOS telefon, u tome je razlika između usluga koje pružaju institucije i ustanove i SOS telefona, ističe Ana Saćipović.

Imamo sigurnu kuću to je poseban pravni subjekt, a usluge se koriste na uput Centra za socijalni rad. Mi imamo i hitne mere intervencije kao i  dežurstvo u slučaju nasilja u porodici 24h, ja svakog dana imam jedan ili dva zahteva prema toj instituciji. Ako je žena žrtva nasilja, i ona izričito smatra da joj je bezbednost ugrožena mi je smeštamo u sigurnu kuću, mada je izmenom Zakona o zaštiti žrtava od porodičnog nasilja, bez obzira što je nasilnik vlasnik stana , nasilnika udaljuje tužilaštvo. Procenom Centra za socijalno rad žena žrtva nasilja u sigurnoj kući može da bude smeštena od 30 dana do šest meseci, mada nekad se slučajevi i oduže ,ali ređe, te se žrtve vraćaju nasilnocima. Kada je u pitanju romska zajednica ima žrtava porodičnog nasilja, ali mi ih ne evidentiramo prema nacionalnoj pripadnosti.  Kada žrtva porodičnog nasilja izlazi iz sigurne kuće, dobija sredstva za kiriju odprilike za 3 meseca, kao i trenutnu pomoć za život. – kaže direktor Centra za socijalni rad Sveti Sava Zoran Jović.

Tačan broj Romkinja koje su žrtve nasilja nemamo, ali zato jesu korisnice usluga sigurne kuće, Centra za socijalne rad, NVO sektora, i ono što je važno jeste da se i u romskoj zajednici prepoznaje nasilje u porodici i o tome se javno priča, što je u proteklih 10-tak godina bila tabu tema.

Kobor o rromnja koristinen usluge taro prihvatilishte basho rromnja kola viktime taro familijake nasilje?

,,Upoznajindjum ole anglal 5,5bersh kho jekh bijav . Palo odova ashundzanphe svakho dive , shaj te phenav khaj amenge trin masekh sine sar suno . Prema mande hine ljubazno , a te na vakherav anglo chave , svakho dive anolamange poklonija , chavenge , ma hinu but shukhar , adjukhare pochmini pli paramis 45 bershengi savi prezivindja sar oj so penol pakao .“

Nasilje khi porodica thano ponashanje savo jekh khotar chlan porodicakho urozinol telesno integriteti,dushevno satiphe numa spokojstvo dujto chlaniskho porodicakho . Nasilje khi porodica thano pojam savo thano obichnoingariphe kho nasilje mashkahar supruznikhija numa supruznikhijengo zlostavljanje ,ama adzhukhare shaj te ingariphe hem kho nevenchane intimne partnerija numa jednostavno manusha save dzivdinena kupate . Nasilje khi porodica thano fenomen savo thno prisutno kho sa o phuvija lumijkhe hem kho sa o kulture ;manusha sa rasa ,etnija , verskha ,hem politichkha hem seksualna opredeljenje , drushtvena hem kulturakhe nivoija hem polovija shaj oven pochiniteljija nasilje khi porodica .

Žrtva porodičnog nasilja

,,Chichama zorija te bavinama prostitucija .Hem manglja thano te nastavinav odoleja ,me na magljum ,duj masekh hine but shukhar ama sa palo odova hine strashno . Pretindjama , me chija , me roditeljijen napadindja , haos khe mo djivdipha ulo , pretnja hine 24h, znachi pretindjama khaj kha mudarolma , chaven te mudarimange .Znachi hine strashno . Trin bersh odija agonija pretinolama najgore khaj kha chinolma  , znachi khaj kha mudariman khaj kha silujini me chijen , khaj kha bikhinol olen , znachi najghore znachi me chave tresinena hine , me tresinavama , me nasmijinava te pasljovav kho khreveti dokli ov mo glaso na shunol sar kha phene usporeno dishinava .Mi chaj isto .znachi khana achavav telefoni, vikhini khe me chijakho telefoni , oj khotar  dar javiniphe , rovela,tresinol, znachi hine but strashno.“

But thane bare prerasude razvijime kho amaro drushtvo prema o romnja , khotar pochetno stav khaj oj na hine shukhar , khaj oj izazivindja ole te chalavolla , psihichkhi zlostavljimi , pa dja ano pho pharo khana mush odluchinol khotar lakhi sudbina , a amaaro drushtvoodova podrzinol .Phana , bizoobzir khe odova so djivdina kho 21. veko , uticaj patrijahata but thano zoralo kho osnova ponasanje sa chlanija porodicakhe . Phana , uvekh thano mush ingardo moch hem smatriniphe khaj thano ov vlasnikho sa khotar o manusha khotar lengo domachinstvo. Postojinol izrazito stepheni prerasuda hem sereotipa prema celo romani zajednica hem Ronja dozivvinen dodathno viktimizaciju . Zaposlime kho ustanove hem institucije kho pravosudje , kho tuzilashtvo , najbuderi pisinena amare tradicijakhe odova nasilje hem phenen khaj on navikhnindje adjukhare te djivdinenn, phenola Ana Sacipovic direktorka NVO Osvit .

Žrtva porodičnog nasilja

,,Nasijen kho khontakht oleja nasine tumen podrshkha ni khotar roditeljija ?Nikhastar bilokastar khotar drzava te zashtitinol tut puchlam zrtva porodichno nasilja -„Na na , hich  nasineman disavo podrshka . Bukhvalno khi policija samo so nasuchum .On samo phenedje ma javintut. Me phendjum dali shaj te zashtitinenma , on naneolen uslovija hem odova thano odova . A centar vash Socijalno buti ?Nishta . On samo ale samo jekh phuti khana paglja mo kher hem sa paglja , on andje ma khi sigirno kher kuphate me chijencar . Hem kozom nakhlo hinena kho sigurno kher ?Masekh dive hinuma odoleja valjandja phana te achovav , ama pochmindja thani shkolskao bersh , odoleskhe me ikhlilum . Ama palo odova nesavo period nastavindja te vajiniphe palem pretnjencar .Hem policija hemCentar vash socijalno buti obqavestindjum , bukhvalno nishta na pomozindje mange . Samo olenge lafija -Ma javinphe hem odova thano odova .

Nasilje khi porodica thano krivichno delo savo najahari prijaviniphe hem khana pochmindja te primemninolphe Zakhon khotar borba protiv nasilje khi porodica drzava motovdja oluchnost hem opredelenost , potpuno posvechnost te pruzini odova zakhon okvir khaj sa sare suprostavinamen asakhe pojava , ama odova so dola isi dosta asavkhe sluchajevija na znachinol khaj zakhon nane shukhar , na znachinol khaj amen na khera shyukhar buti , znachi khaj thano odova proces soskhe nasilje khi porodica postojinol kho sa phuvija lumijakhe odova thano jekh globalno pojava , odoleskhe valjani vakhti khaj sare kupate mashkar medjusobne saradnja prerasuda , soskhe djanen badava zakhonskho okvir, badava kazninolphe , badava amari buti akho khe amro drushtvo hem phana postojinol stav savo shundjum kho medije , ,,pha dokhli khotar o djuvlja zashtichime sar pharne medvedija , khe akhija drzava nirodjenodjuvlja na smijine te chalave shamarkha !“-istakhnini Lidija Stankovic  zamenica direktoriskhi Centar vash socijalno buti Sveti Sava .

Prema podatkhe SOS  telefoni khotar Nish 900 pozivija hine hem 350romnja save koristindje usluge SOS telefoni.Okhova soj thano znachajno thano khana stupina kho khontakht korisnikhijencar save vikhini amen oj isiola paleta udluga savo dela SOS  telefoni kho raspolaganje kho sklad lakhe potereba , na koristinen sa o djuvlja sa o usluge , but djuvlja vikhinena SOS telefoni te informishinenphe khotar pe pravija khotar nadleznost institucija , zakhonskha regulativna save thane iklhile khi snaga , ama but djuvlja thane zorale khotar odola save vikhinen chisto te informishinephe onda koristinen hem aver usluge psiholoskhe , pravno pomoch hem sa o vakhti SOS telefoni , kho odova thani razlikha mashkhar usluge save dena institucije hem ustanove hem SOS telefoni , istakhninol Ana Sacipovic.

Isiamen sigurno kher odova thano posebno pravno subjekhat , a usluge koristinenaphe kho drushtvo sluchaj nasilje khi porodica 24h,me svakho dive isiman jekh numa duj zahtevija prema institucija .Akho thani romni zrtva nasilja hem oj gndini khaj lakho bezbedost thano ugrpozime amen smestina ola kho sigurno kher , ama thano izmena Zakhoni khoitar zashtitta zrtva khotar porodichno nasilje , bizoobzir soj thano nasilnikho vlasnikho staniskho , nasilnikho durjaren tuzilashtvo . Procena Centar vash socijano buti romni zrtva nasilja kho sigurno kher shaj te ovol smestimi dji kho 30 dive dji shov masekh , ama nesavo phuti sluchajija hem pobuder , ama pohari , odola zrtve irinenaphe nasilnikhijenge . Khana thano puchiba romani zajednica isi zrtva porodichno nasilje ,ama amen evidetirina olen prema nacionalno pripadnost . Khana zrtva porodichno nasilje ikhlola khotar sigurno kher , dobinela sredstvija vasj khirija vasj trin masekh ,sar hem trenutno pomoch vash djivdipha .-phenola direktor Centar vash socijalno buti Sveti Sava Zoran Jovic .

Tachno numero Romnja save thane zrtve nasilja naneamen , ama odoleskhe thane korisnikhija usluga sigurno kherestar , Centar vash socijalni buti, NVO Sekthor ,hem okhova soj importhanthno thano khaj hem khi romani zajednica prepoznajinol nasilje khi porodica hem odolestar javno vakheriphe , so thano nakhle 10 bersh shine tabu tema .