Iz senke predizbornih paketa do poslaničkih klupa: Politički put Srđana Šajna i Romske partije

Politička scena u Srbiji sklona je tome da prava marginalizovanih grupa gura pod tepih, ali ime Srđana Šajna i Romske partije već decenijama podseća da položaj romske zajednice zahteva mnogo više od praznih reči i predizbornog folklora.

Kao jedan od ključnih osnivača Romske partije, Šajn je prošao trnovit put — od pionirske borbe za zvanično priznanje Roma kao nacionalne manjine, preko parlamentarnih klupa, pa sve do čestih sudara sa političkim establismentom. Njegova politička biografija obeležena je specifičnim zaokretima, ali i žestokom borbom protiv manipulacija kojima je romska zajednica decenijama izložena.

Od istorijskog mandata 2007. do saradnje sa SNS-om (2012–2014)

Srđan Šajn je prvi put privukao širu javnu pažnju kada je 2007. godine izabran za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, čime je Romska partija dobila parlamentarni status i glas koji se čuo sa nacionalne govornice.

Međutim, njegov politički put obeležio je i kasniji period. Na parlamentarnim izborima 2012. godine, Šajn je ponovo ušao u parlament, ovoga puta na izbornoj listi Srpske napredne stranke (SNS). Mandat poslanika obavljao je do kraja tog saziva 2014. godine. Ipak, unutar koalicionih struktura i kroz opoziciono delovanje pre i posle tog perioda, Šajn je nastavio da postavlja teška pitanja o tome koliko vlasti zaista čine za najugroženije.

Beskompromisna borba protiv „paketske diplomatije“ i kupovine glasova

Jedan od najupečatljivijih segmenata političkog delovanja Srđana Šajna jeste njegov radikalni otpor prema onome što naziva „paketskom diplomatijom“. U brojnim saopštenjima i kampanjama, Šajn je oštro osuđivao praksu u kojoj se romska zajednica posmatra isključivo kao glasačka mašina koja se potkupljuje pred izbore.

• Zloupotreba nevolje: Oštro je kritikovao podelu paketa hrane, ogrevnog drveta, brašna ili jednokratne novčane pomoći u zamenu za glasove.
• Kampanja „Ne prodaj glas“: Kroz ovu i slične inicijative upozoravao je da centri za socijalni rad i vladajuće strukture često zloupotrebljavaju ekonomsku bedu Roma i socijalno ugroženih slojeva kako bi vršili pritisak i ucenjivali birače.

Zahtevi za suštinsku inkluziju, a ne političku fasadu

Šajn se tokom karijere žestoko protivio tome da Romi budu samo statistika ili dekor u strankama na vlasti. Insistirao je na sistemskim rešenjima:

• Institucije i centri: Zalagao se za otvaranje Centra za inkluziju Roma i stvaranje uslova za očuvanje kulturnog identiteta.
• Kritika Nacionalnog saveta: Često je ulazio u otvorene sukobe sa establismentom, kritikujući rad i funkcionisanje pojedinih zvaničnih institucija, poput Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, optužujući ih da su pod kontrolom vlasti i da služe za lične interese pojedinaca umesto za dobrobit celog naroda.
• Rešavanje egzistencije: Kroz inicijative je zahtevao afirmativne mere za rešavanje stambenog pitanja u neformalnim naseljima, lakši pristup ličnim dokumentima i besplatnu zdravstvenu zaštitu za one koji su skrajnuti sa margine društva.

Politički put Srđana Šajna pokazuje složenost borbe u kojoj se balansira između pragmatičnog ulaska u velike koalicije (poput one sa SNS-om) i beskompromisnog ukazivanja na to da romska zajednica u Srbiji i dalje služi previše kao moneta za podkusurivanje, a premalo kao ravnopravan partner u donošenju odluka.