Danas je Svetski Dan dece sa autizmom
U bazi Registra dece sa smetnjama u razvoju, do 31. marta 2024. godine, evidentirano je 3.418 dece uzrasta do 18 godina, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Pretpostavlja se da je broj dece sa smetnjama u razvoju veći!
Svetski dan osoba sa autizmom se međunarodno obeležava 2. aprila svake godine, podstičući države članice Organizacije ujedinjenih nacija da preduzmu mere za podizanje svesti o ljudima sa spektar autističnim poremećajem, uključujući autizam i aspergerov sindrom širom sveta. Označen je odlukom generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija 62/139. Svetski dan osoba sa autizmom većina je usvojila 1. novembra 2007. godine, a ostali 18. decembra iste godine. Predložio ga je predstavnik Ujedinjenih nacija iz Katara, Moza bint Naser, supruga Hamad ibn Halifa, emira države Katar, podržan je od strane svih zemalja članica.
Ova odluka je usvojena bez glasanja u generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija, uglavnom kao dodatak prethodnim inicijativama UN-a za unapređenje ljudskih prava. Svetski dan osoba sa autizmom jedan je od samo sedam zvaničnih zdravstvenih dana Ujedinjenih nacija.Dan je namenjen okupljanju organizacija širom sveta koje su namenjene autizmu, sa ciljem da pomognu istraživanju, dijagnozi, lečenju i prihvatanju onih koji boluju od autizma.
Povodom ovog dana, u Nišu su se okupili roditelji dece sa autizmom, smetnjama u razvoju i invaliditetom, kako bi ukazali na neophodnost bolje podrške za svoje mališane. Okupljeni u neformalnu grupu, roditelji su izneli zahteve koji su, kako ističu, ključni za poboljšanje kvaliteta života njihove dece. Roditelji tražepodršku u vidu ličnih pratilaca za svako dete, stanovanje uz podršku i otvaranje zajednica u kojima će moći da žive posle nas. To je naš najveći strah – šta posle nas?“
Šta je autizam kod dece?
Autizam predstavlja vrlo složen razvojni poremećaj koji karakterišu nikakva ili slaba socijalna interakcija i komunikacija, zaostajanje u razvoju jezičkih veština, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Nažalost, ovaj poremećaj prati niz zabluda i mitova, te danas mnogi nisu sigurni šta je istina a šta ne.
Jedna od najvećih zabluda jeste da je autizam zapravo mentalna bolest. Autizam predstavlja poremećaj u određenim delovima mozga. On može a i ne mora biti povezan sa inteligencijom. Štaviše, mnogi ljudi sa autizmom imaju prosečan ili natprosečan nivo inteligencije.
Još jedna česta zabluda je da su deca sa autizmom zapravo nevaspitana ili bezobrazna. Ovo apsolutno nije istina. Mnoga deca sa autizmom imaju problem sa kontrolisanjem svog ponašanja i pokreta, ali to nikako ne znači da su nevaspitana.
Autizam kod dece može se prepoznati već oko 18. meseca. Međutim, u najvećem broju slučajeva ovaj poremećaj prepoznaje se između druge i treće godine života. Što se pre otkrije, to su veće šanse da će dete jednog dana bolje funkcionisati i biti potpuno samostalno. Važno je napomenuti da autizam nije stanje koje dolazi i odlazi, već je stalno tu. Stoga je bitno pomoći deci sa autizmom što pre kako bi prihvatili svoje stanje i razvili zdrave šablone ponašanja.
Nažalost, još uvek se ne zna koji tačno faktori dovode do razvoja autizma i postoje razna mišljenja stručnjaka. Mnogi veruju da ovaj složeni poremećaj ne nastaje usled jednog uzroka, već je posledica više različitih faktora koji utiču na mozak i njegovu strukturu. Iako je sam uzrok još uvek nejasan, poznato je da autizam kod dece ne može biti izazvan usled stresa, emocionalne lišenosti, „hladnih roditelja“, ili nedovoljno pažnje. Roditelji ne mogu svojim ponašanjem da utiču na to da li će njihovo dete razviti autizam ili ne.
