Dan proboja zatočenika iz logora Jasenovac
Danas se obeležava 76 godina od proboja zatočenika iz logora Jasenovac. Od 117 preživelih logoraša koji su krenuli u proboj preživeo je samo jedan Rom.
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, predsednik koordinacije Jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus, predstavnik Saveza Roma „Kali Sara“ Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin su položili vence kod Kamenog cveta u Spomen-području Jasenovac.
Kraus je rekao ranije da su se predstavnici naroda žrtava dogovorili da zajedno učestvuju u komemoraciji u Jasenovcu nakon što premijer Andrej Plenković nije pristao da učestvuje na događaju zajedno sa predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem.
Predstavnik romske nacionalne manjine Veljko Kajtazi rekao je da je iznenađen što nije biloi jedinstvene kolone, uz napomenu da je narod koji je nastradao najmanje kriv za trenutnu situaciju i odnose koji vladaju, izvestila je agencija SRNA.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas u Jasenovcu da je „Nezavisna Država Hrvatska“ (NDH) i jasenovački ustaški koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata jedno od najtragačnijih perioda hrvatske istorije i da zločini ne smeju da budu zaboravljeni.
„Došli smo u Jasenovac da odamo počast žrtvama režima NDH i strašnim zločinima koji su počinjeni u ovom i drugim logorima protiv Jevreja, Srba, Roma, Hrvata, antifašista, demokrata. To je sigurno jedno od najtragičnijih delova hrvatske istorije“, rekao je Plenković novinarima pošto je delegacija Vlade Hrvatske položila vence u Spomen području Jasenovac povodom 76. godišnjice proboja zatvorenika iz tog ustaškog logora, objavila je agencija BETA.
Koncentracioni logor Jasenovac formiran je u avgustu 1941. godine na obali Save kod Stare Gradiške u okolini istoimenog gradića. Tokom 1.337 dana postojanja bio je stratište za Srbe, Rome i Jevreje, svih uzrasta, polova, starosnih dobi, socijalnih, obrazovnih i drugih profila, kao i za komuniste, partizane i njihove pomagače.
U aprilu 1945. godne u delu logora Jasenovac “Ciglana” preostalo je 1.073 logoraša, od čega je 460 bilo bolesnih i starih, a 600 njih, iako iscprljeni odlučili su da napadnu ustaške stražare i krenu u proboj.
Prema svedočenju preživelih, u noći izmedju 21. i 22. aprila su odlučili da provale iz zgrade i povedu goloruku borbu na život i smrt. Svaki je logoraš odvalio od zida ili vrata po neki predmet, pa su tačno u 10 sati ujutro 22. aprila 1945. godine razbili sva vrata i prozore i pojurili iz zgrade.
Od 600 zatočenika koji su smogli snagu za bekstvo iz dela logora “Ciglane” do slobode je stiglo njih 117, od kojih je samo jedan bio Rom. Preostalih 473 logoraša, koji nisu krenuli u proboj, ubijeni su i spaljeni.
Broj žrtava nikada nije tačno utvrđen. Logorska arhiva je uništavana 1943. i 1945. godine. Zemaljska komisija Hrvatske, osnovana 1945. godine napisala je u izveštaju Međunarodnom vojnom sudu u Nirnebergu da je broj žrtava između 500 i 700.000. Javna ustanova Spomen područje Jasenovac prikupila je imena i podatke za 83.145 žrtava koji su ubijeni zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Medju stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Nakon proboja logoraša ustaše su logor Jasenovac skoro potpuno minirale i spalile. Kasnije su podatke o izgledu, organizaciji rada, životu i poslednjim danima u logoru Komisiji za utvrđivanje zločina okupatora dali preživeli logoraši, učesnici proboja, piše Centar za edukaciju Roma.
„Kontinuirano terorisanje romske populacije nije se zaustavilo na granicama logora Jasenovac, to se dešavalo i van logora… Vrlo malo se zna o ovome, jer imamo vrlo malo arhiviranih dokumenata”, kaže Danijel Vojak, istoričar Instituta društvenih nauka Ivo Pilar iz Zagreba, u intervju https://balkaninsight.com/2019/08/02/hrvatski-romi-dugo-skrivana-istorija-stradanja-u-holokaustu/?lang=sr
On ističe da ustaški zločini nad Romima nisu tako dobro istraženi u odnosu na zločine nad Srbima, Jevrejima ili antifašistima.
„O Romima vi imate (samo) isečke, tragove u tim dokumentima koje morate vrlo dobro pročitati”, objašnjava on, dodavši da je od Drugog svetskog rata prošlo više od 70 godina i da je malo živih svedoka.
Vojak je takođe jedan od autora nedavno objavljene knjige pod naslovom „Romi u Drugom svjetskom ratu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, 1941-1945.” koja ima za cilj da pomogne nastavnicima da objasne ovu temu svojim učenicima.
„Nažalost, romske žrtve genocida iz Drugog svetskog rata u udžbenicima istorije zanemarene su i svedene na samo nekoliko reči – (nešto poput) ‘i oni su ubijeni’ – a šta se dogodilo s Romima u Drugom svetskom ratu, deca, pa čak ni njihovi roditelji, ne znaju“, objašnjava on.
„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom video-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“
