Da li znamo šta je diskriminacija?

Pre  13 godina Skupština Republike Srbije  donela je  Zakon  o zabrani diskriminacije.

U članu 2 ovog Zakona, izmedju ostalog,  vrlo je precizno odredjeno šta se smatra diskriminacijom:

“izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva)”

Predstavljajući  prošle nedelje  izveštaj „Unapređenje pristupa pravdi za Rome u Mađarskoj i Srbiji“ nevladinih organizacija Praksis (Praxis) i „Mi ovde pripadamo“ (Idetartozunk) predstavnica Praksisa Marija Dražović istakla je da su ključni nalazi izveštaja da su Romi u Srbiji I dalje izloženi različitim oblicima diskriminacije.

Istakla je da su Romi od najranijeg uzrasta svakodnevno izloženi diskriminaciji i da se može steći utisak da „Romi prihvataju određena diskriminatorna ponašanja kao prihvatljiv i normalan deo svakodnevnice“.

Ukazala je da Romi nerado prijavljuju diskriminaciju jer smatraju da na taj način ne mogu da reše problem, da tako neće pomoći ni drugima, a da se najviše plaše da će trpeti posledice, odnosno viktimizaciju.

Prošle nedelje takodje, u Nišu je jedna Romkinja bila diskriminisana  I o tome obavestila dnevne novine.

 “Nišlijka Sandra Asanović tvrdi da ih je vozač „Bros taksija“ u petak izbacio iz automobila i da nije hteo da ih odveze do, kako kaže, romskog naselja u Bosanskoj ulici. Već nekoliko puta u Nišu doživljavam diskriminaciju od strane niškog „Bros taksija“, čiji pojedini vozači pripadnike romske nacionalnosti izbacuju iz taksi vozila i ne žele da voze do romskog naselja. Mene i moju osmogodišnju devojčicu je jedan taksista u petak odbio da odveze kući i izbacio nas je iz auta kao da smo prljave i da smrdimo, priča za Kurir Sandra Asanović (30).”

Nismo uspeli da saznamo da li je nišlijka ovaj slučaj prijavila I nadležnim organima, tj. povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili će I medijska pažnja oko  ovog “slučaja” trajati samo nekoliko dana.

 Zakon o zabrani diskriminacije postoji, zna se šta predstavlja kažnjivo delo, tj. diskriminaciju, pa je valjda logično da se počne sa primenom I da se diskriminatori kažnjavaju. Prvi korak je prijava diskriminacije. Mislite o tome.

“Projekat „Romski život kroz naš objektiv!“ se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“