Trag u istoriji kroz pisanu reč!

Nakon vekovne tradicije usmenog prenošenja, tek u dvadesetom veku, Romi su počeli sa pisanjem književnih dela. Pisci su raspoređeni u mnogim delovima sveta i dela su pisana na mnogim svetskim jezicima. Samo manjina piše na romskom jeziku, i u nedostatku standardizovanog, koriste onaj dijalekt romskog jezika koji se upotrebljava na prostoru na kojem žive. Takođe, sem na posebnom dijalektu, često koriste i drugačija pisma, posebno na latinici i ćirilici. S tim u obziru, ne postoji čvrst književni kanon.

Iako još uvek mlada, književnost Roma je iznedrila dosta značajnih autora i to

Pisci – Mateo Maksimof , Alija „Ali“ Krasnići , Aleksander Germano , Menjihert Lakatoš , Ronald Li

pisci novela – Bronislava Vajs , Mariela Mehr , Jovan Nikolić 

Pesnici – Ivan Rom-Lebedev

Najznačajniji autori su Mateo Maksimof i Valdemar Kalinin koji su preveli Bibliju na romski jezik, kao i Muharem Serbezovski koji je preveo Kuran.

Ako pogledamo grad Niš, možemo I MORAMO da istaknemo g.Rade Vučkovića.

Rade Vučković je rođen 1951. godine u selu Kamenica kod Niša u siromašnoj romskoj porodici u mešovitom braku. Ima brata blizanca i  bio je prinuđen da se kao siromašno romsko dete povinuje životnim okolnostima i pođe putevima koji su mu oni trasirale. Život ga je naterao da shvati da se nista ne dobija bez velikog napora i rada.

Rade Vučković – Niški , samostalni umetnik, književnik,  kompozitor, instrumentalista, sineasta zastupljen u nekoliko antologija poezije, glavni i odgovorni urednik programa na romskom jeziku na niškoj televiziji ,,Belle amie, novinar u niškim Narodnim novinama, član romološke škole, JUNIR-a, jugoslovenskog udruženja za naučno istraživanje religije, član skupštine Saveza Novinara Srbije i Crne Gore, gen.sekretar udruženja Roma ,,Ekologija Amaro drom” – tako sebe na društvenim mrežama predstavlja autor knjige “Kralj romske pesme”.

Ali ono što je nesvakodnevno za ovog poznatog romskog univerzalca jeste da je ne tako davno izašla još jedna knjiga pod nazivom „Boem sa Nišave“, koja ustvari govori o njemu, kroz viđenje mnogih poznatih ljudi  iz Niša ali i regiona. Kako kaže Knjigu je  napisao slučajno, a na ideju je došao kada se sreo sa bivšim rektorom prof. dr Radoslavom Bubnjem.

“On se prvi javio, a onda i svi ostali za njim. U knjizi su pisali svi moji prijatelji, kako iz Niša tako i iz država u okruženju”, kazao je Rade, rasuti talenat i najpoznatiji Rom na ovim prostorima.

Promocija knjige je prvo održana u Romskom kulturnom centru u Nišu, a onda će je predstaviti i u drugim gradovima.
Podršku za ovu knjigu su mu dali svi, podržao ga je i grad Niš, ali i Gradske opštine Crveni Krst i Palilula, ističe Vučković.

Upravo on svrstan je u najviđenije Rome sveta. U najviđenije Rome sveta svrstalo ga je udruženje EU Rom čiji je predsednik Marko Sejdić.

Od Svetske organizacije Roma dobio je i zlatnu plaketu za njegov rad. Plaketu mu je uručio predsednik Jovan Damnjanović, romski ambasador mira.

Osim ove prestižne titule i priznanja, Radetu Vučkoviću je dodeljena i Zlatna plaketa za životno delo od strane „Romano kulturako kher“, Muzej romske kulture iz Beograda povodom otvaranja izložbe „Uloga romskih medija“.

Gospodin Rade Vučković je pored knjige o Šabanu Bajramoviću, napisao i još dve knjige Cigančica Monahinja i Poznati Romi.

Vredno je i napomenuti da je G. Vučković, neko ko ima osećaja za svoje , uvek je tu da pripomogne. Tako je i mene lično 2001.godine, zahvaljujući njegovom insistiranju sklonio sa ulice i uveo u svet novinarstva koji je do tada meni bio nepoznat. Zahvaljujući njemu danas i postoji portal Produkcija Roma Vorld, koji se bavi informisanjem romske zajednice kao i većinskog stanovništva o položaju romske zajednice u Nišu. Takođe je na njegovo insistiranje 2003.godine, nasnimljen dokumentarni film o mom ocu  slepom muzičaru sa Kosova i Metohije pod nazivom „Muzika oči života“, koji režirao danas poznati Željko Mirković, g. Vučković je bio ko-producent ovog dokumetarca. Film je bio više puta nagrađivan, a sve zahvaljujući ideji g. Vučkovića.

„Volim te ko moje rođeno dete!“

Kad god se sretnemo ili popričamo putem telefona čika Rade mi uvek kaže, da me voli i poštuje ko svoje rođeno dete, ja sam taj sin koga nema.

Trago ki historija prekalo ramosardo lafi!

Palal bute bershenggi tradcijina taro mujesko garavdipa o lafi, ko 20-to eko, i Rroma startuindje te ramosaren ple ramosardipa. Lilvarlutne tane ko po but kotorta tari lumija thaj ramosarde ko but lumijake ćhibja. Tokno gendo ramosarol pi rromani ćhib, hem ako naje standarzuimo, koristinena okova dijalekto tari rromani ćhib kova koristinipe ko than kote djivdinena. Ko ulavdo dijalket, but droma em aver lil, ki ćirilica thaj latinica. Odolaja, naje zoralo pustikano kanoni.

Em ako terni, književnost Rromengi ikaldja nut importantne autorija

Lilvarlutne – Mateo Maksimof, Alija Krasnichi, Aleksander ermano, Menjihert Lakatosh, Ronald Li

Lilvarlune taro novele – Bronislava Vajs, Mariela Mehr, Jovan Nikolilch

pesnikija – Ivan Rom-Lebedev

Em importantne autorija tane Mateo Maksimof thaj Valdemar Kalininkola nakhavdje e Biblija pi rromani čhib, sar em o Muharem Serbezovski kova nakhavdja o Kurani.

Ako dikha o foro Nish, valjanol te phena shukar laija taro rajo Rade Vuchkovich.

Rade Vuchkovich tano bijamo 1951.bersheste ko gav Kamenca uzaro Nish ki chorori rromani amilija ko meshimo prandipa. Isi ole phral bliznako thaj valjandja te sar chororo rromano ćhavo dikhol djivdipaske bucha thaj djal dromencar kola on kerdje oleske. O djivdipa ćhivdjaole te djanol kaj nashti ljol khanchi bizi buti.

Rade Vuchkovich – Nishki, artisti, knjizhevniko, kompozitori, instrumentalisto, sineasta lilja nekobor than ko antologije poezije, sherutno redaktori taro programi ki rromani ćhib ki nishko televizija „Belle amie“, zhurnalisti ko Narodne novine, adjahar peste sikavi ko amalikane mrezhe autori tari pustik „Thagar tari rromane gilja“.

Okova soj na ko svako dive basho akava pendjarutno rromano univerzalci kaj na but dur ikljilji panda jek pustik koja akharolpe „Boem tari Nishava“, koja kerol lafi tari oleste, prekalo dikhipa taro but pendjarutne manusha taro Nish thaj regioni. Sar phenol e pustik ramosardja sluchajno, aki odoja ideja alo kana dikhljape anglutne rektoreja prof.dr Radoslav Bubanj.

„ Ov maj angluno javisajlo, pali oleste sare avera. Ani pustik ramosarde sa mle amala, sar taro Nish adjahar em taro avera rashtre, phendja o Rade, talenti thaj em pendjardo Rrom ko akala thana.

Promocija tari pustik odikerdili ko Rromno kulturako centro ko Nish, palo odova ka ovol em ko avera dizja. Podikeripa bashi akaja pustik dindje ole sare, oro Nish, forzne komune, Crveni krst thaj Palilula, phenol Vuchkovich.

Ov tano odova so ćhivdo ko em pendjarde Rroma ki lumija. Ko odova amalipa ćhidja ole amalipa EU Rrom kasoro prezidento o Marko Sejdich.

Tari Lumijaki organizacija e rromengi lilja zlatno plaketa bashi pli buti. E plaketa dindja ole prezidento Jovan Damjanovich, rromano ambasadori trajesko. Uzari akaja titula, oleske dindjape em Zlatno plaketa basho djidipaski buti taro „Rromano kulturako kher“ kana phravdili izlozhba „Rrola taro rromane medije“.

Rajo Rade Vuchkovich uzaro pustik taro Shaban Bajramovich, ramosarda panda duj pustika Ciganchica thaj Poznati Romi.

Valjanol te phenolpe kaj o rajo Vuchkovich isi ole mangipa basho ple manusha, odothe tano azhutil. Man da azhutindja 2001.bersheste, sebepi tari oleste chidinjumpe taro droma ki lumija taro zhurnalizmi kova me na djandjum. Olesoro sebepi avdive da egzistirini portali Produkcija Roma World, kova kerol buti ko informisanje e rromego thaj averengo taro than e rromengo ko Nish. Ko olesoro insistiripa ko 2003.bersh, snimimo dokumentarno film taro mlo dad telal o anav „Muzika jakha djivdipasko“, kova rezhirindja Zheljko Mirkovich, rajo Vuchkovich sine producenti taro akava dokumentaci.

„Mangava tut sar mlo ćhavo“

Kote god te arakhamen numa te kera lafi prekalo telefoni o kako Rade phenol mange, kaj mangol ma respektuimnol man sar ple ćhave, me sijum odova ćhavo kova na sine ole.