Da li smo mogli da spasemo Manuela?

Mensur Haliti, Fondacija Romi za Demokratiju, osnivač

Smrt devetnaestogodišnjeg mladića sa autizmom u Zrenjaninu nije samo tragedija jedne porodice. To je pitanje na koje svi moramo da odgovorimo: da li smo mogli da spasemo Manuela i šta moramo da izgradimo kako bi sledeći put odgovor bio da?

Postoji jedna Srbija u koju svi verujemo, ona koja štiti svoje građane, vidi najranjivije i piše zakone za one kojima su najpotrebniji. Ta Srbija je upisana u naš Ustav, u naše međunarodne obaveze, u govore svakog lidera koji traži naše poverenje.

Manuel Ametov je krenuo u potragu za tom Srbijom u noći između 14. i 15. februara. Imao je devetnaest godina, teški autizam, redovnu terapiju, nije mogao da se snađe sam. Otac je primetio da ga nema za pola sata i odmah otišao u policiju. Porodica je čak sama donela pojedine video snimke koji su pokazivali Manuelovo kretanje, a neki od njih su kasnije pokazali da je on u noći nestanka negde oko 4 sata ujutro bio blizu jezera. Romska zajednica organizovala je sopstvenu potragu dok je čekala institucionalnu reakciju.

Osam dana kasnije, pripadnici policije su iz tog jezera izvukli Manuelovo telo.

Obećanje koje nije ispunjeno

U oktobru 2023. godine, Srbija je pokrenula sistem „Pronađi me“ alarm za nestala lica koji vodi civilno društvo, sufinansiran od strane Evropske unije, koji može da prekine program, pošalje masovne SMS poruke i za nekoliko minuta mobiliše čitavu zemlju. Bilo je to obećanje dato svakoj porodici u Srbiji.

Manuelova porodica je pokušala da ostvari to obećanje. Rečeno im je da se ne odnosi na njihovog sina jer propis pokriva samo maloletnike. U trenutku kada je Manuel napunio osamnaest godina, postao je pravno nevidljiv za najmoćniji alat koji Srbija ima. Izložen kao i svako dete, stavljen izvan dometa sistema napravljenog upravo za ovakve trenutke.

Porodica navodi da im je u policijskoj stanici rečeno da sačekaju 24 sata. MUP je juče saopštio da je policija raspisala objavu 15. februara, pregledala snimke, vršila potragu dronom i angažovala ronilačku jedinicu. Međutim, pitanje na koje istraga mora da odgovori u ovom trenutku nije da li i koje su mere preduzete već kada je taj snimak pregledan i kada je doneta odluka da se jezero pretražuje. Član 59 Zakona o policiji zahteva hitno sprovođenje mera za licima i predmetima.

Pozivamo Sektor unutrašnje kontrole i Zaštitnika građana nezavisnog ustavnog čuvara prava građana da zvanično ispitaju šta je porodica prijavila i da li su sve obaveze i procedure bile ispunjene. Te institucije postoje upravo za ovaj trenutak.

Šta sada moramo izgraditi

Ministarstvo unutrašnjih poslova mora osigurati da se član 59 dosledno primenjuje. Manuelova porodica i zajednica zatražili su „Manuelov zakon“, kao nacrt Srbije koju još nismo izgradili. Mora biti dovoljno konkretan da bude stvaran.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Regulatorno telo za elektronske medije moraju izmeniti svoje podzakonske akte koji definišu sistem „Pronađi me“ tako da odrasle osobe sa autizmom i stanjima koja stvarno onemogućavaju samostalno funkcionisanje budu obuhvaćene sistemom upozorenja. Ranjivost, a ne godine, mora biti kriterijum. Ovo ne zahteva novi zakon. Samo volju da se već dato obećanje proširi na one koji su od njega isključeni.

Trenutak koji pripada svima nama

Manuelova porodica nije tražila da postane politička priča. Tražila je svog sina. Bez obzira na razlike, dugujemo im dostojanstvo, a ne povod za zloupotrebu. Svi treba da odole iskušenju da ovu tragediju stave u službu bilo kog cilja osim istine i pravde za Manuela.

Manuelov zakon nije levičarski niti desničarski orijentisan predlog. To je prilika da Srbija nešto uradi zajedno, da kaže da niko više neće biti nevidljiv.

Postanimo ta zemlja

Zamislite Manuela pronađenog živog drugog dana. Sistem koji je odmah reagovao, aktivirao svaki alat, dočekao preplašenog oca na vratima sa hitnošću, pažnjom i pisanim zapisom svega obećanog. Zamislite zemlju koja bi to omogućila.

Ta zemlja nije fantazija. To je izbor. Treba izmena propisa, dosledno primenjen zakon, potvrda predata preko pulta usred noći ocu koji je došao da traži pomoć. Na dohvat je ruke, ako odlučimo, da Manuelovo ime znači nešto više od tuge.