Aktivizam i politička participacija Roma i Romkinja
Godine 1971. u Londonu je održan prvi Svetski kongres Roma, na kojem je oznaka „Rom“ prihvaćena kao zajednička oznaka za sve pripadnike te manjine, bez obzira kako su se oni inače nazivali: bilo to Romi, Sinti, Aškali ili Egipćani. Osim toga, utvrđen je romanes kao zajednički jezik, a dogovoren je i izgled jedinstvene zastave Roma. Sedam godina kasnije na drugom Svetskom kongresu Roma osnovana je međunarodna krovna organizacija Roma, Međunarodna Unija Roma (IRU). Ali za razvoj nužne političke svesti i političkih struktura čitav taj razvoj je relativno svež: „40 godina je relativno kratko vreme.
Prepreke političkom organizovanju Roma u zemljama srednje i jugoistočne Evrope iz kojih potiču su i vrlo rašireni etnocentrizam i nacionalizam, smatra Osman Balić, voditelj nevladine organizacije za podršku prava Roma YUROM, te koordinator Lige za dekadu Roma u Srbiji. „Taj etnocentrizam želi etnički čistu, nacionalnu državu u kojoj nema mesta za političko organizovanje Roma.“
A kroz svoju istoriju Romi su naučili „da prepoznaju taj etnocentrizam kao opasnost te se u skladu sa tim i ponašaju.“ Da se pri tom radi o realnom strahu pokazuju i različiti anticiganistički ispadi i napadi na Rome tokom prošlih godina. Tako su na primer samo u Mađarskoj tokom 2008. i 2009. pripadnici ekstremne desnice ubili šestoro Roma – među njima i jednog četvorogodišnjeg dečaka.
Za grad Niš se može reći da je romska zajednica zahvaljujući NVO sektoru, bar na izgled deluju organizovani te zahvaljujući realizaciji projekata romska zajednice donekle uspeva da svoja zakonom zagarantovana prava i ostvari, pre svega mislim i na ostvarivanje prava mladih Roma i Romkinja napominje članica NVO Osvit Anabela Saćipović.
Romsko političko polje
Romsko političko polje predstavlja deo političkog podsistema srbijanskog društva u kojem građani, pripadnici romske nacionalne manjine ostvaruju politička prava i interese u okviru organizacija civilnog društva, medija, političkih stranaka bilo da je reč o romskim ili neromskim/mainstream političkim strankama, državnih organa na lokalnom i republičkom nivou. Ono je deo društvenog prostora u kojem Romi javnim delovanjem u uređenju zajedničkog života, kako na nivou svoje nacionalne manjine, tako i u odnosu prema društvenom, ekonomskom i političkom okruženju, ostvaruju ideale zajednice. Gradeći svoj politički prostor, ova nacionalna zajednica pokušava da postigne potreban nivo pozitivne slobode, praveći od države prijatelja, a ne neprijatelja. Granice „Romskog političkog polja“ su definisane zakonima koji regulišu, političko i građansko organizovanje, prava nacionalnih manjina, oblast državne i lokalne samouprave, i proces izbora s akcentom na onaj deo prava koja pripadaju Romima kao nacionalnoj manjini.
Danas je grad Niš u kome živi oko 20 hiljada Roma i Romkinja bez romske političke partije, do pre dve godine postojale su dve romske političke partije u Nišu RSJ i DUR. Romska stranka Jedinstvo je zbog smrti predsednika za sada ostala neaktivna, dok je Demokratska Unija Roma u Nišu neaktivna zbog promene rukovodstva. Većinska partija SNS u svojim redovima ima pripadnike romske zajednice, te u opštinama Palilula, Crveni Krst i Niška Banja ima i svojih predstavnika iz zajednice kao i jednog gradskog odbornika.
U Srbiji se poslednjih meseci na neki način netrpeljivost prema romskoj zajednici itekako primećuje, najnoviji slučaj je iz Smedereva. (13 -14.11.2021.godine)
Povodom incidenta koji se dogodio u noći između subote i nedelje, kada je grupi mladića romske nacionalnosti zabranjeno da uđu u noćni klub JALOUSIE – GENTLEMAN u Smederevskoj Palanci, oglasilo se rukovodstvo opštine saopštenjem za javnost:
Rukovodstvo opštine Smederevska Palanka najoštrije osuđuje napade i vređanja pripadnika romske nacionalnosti, jer su oni ravnopravni žitelji našeg grada. Kao lokalna samouprava trudimo se i aktivno radimo na podizanju kvaliteta života svih naših sugrađana, kao i na bezbednost dece i odraslih. Ovakvi pojedini slučajevi su za svaku osudu, ali i pokazatelj da moramo svoju decu, kao i pojedince, odrasle ljude, svakodnevno da učimo da to što je neko Rom nije biće sa druge planete i nije kriv što ima drugačiju boju kože. Neophodno je da se svakodnevno učimo toleranciji i prihvatanju različitosti, kao i da intezivno radimo na razvijanju svesti mladih o poštovanju ljudskih prava svakog pojedinca. Apelujemo na počinioce ovog nemilog događaja da se javno izvine pripadnicima romske nacionalne manjine, i da se ubuduće nikada ovakvi postupci ne ponove.
Da li bi politička romska partija (koja bi bila u deo izvršne vlasti) imala veći uticaj na ovakve događaje, ostaje nepoznanica jer nemamo jaku i jedinstvenu političku partiju. Zaključak između aktivizma i političke participacije mogao bi biti da je romska zajednica puno aktivnija delovanjem kroz NVO sektor, dok je na političkom polju još uvek „nedonošće“ velikih političkih partija.
