YUROM Centar predlaže da se objekti u romskim naseljima što pre evidentiraju!

Na mnogobrojne zahteve zainteresovanih gradjana iz romskih naselja YUROM Centar daje svoje mišljenje na aktuelnu primenu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti Kakav je uticaj novog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti tzv. „Svoj na svome“ na legalizaciju kuća u romskim naseljima gde najčešće Romi vlasnici kuća nisu i vlasnici zemljišta?
Novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima iz 2025. godine značajno menja situaciju za vlasnike nelegalnih objekata, uključujući i one u romskim naseljima, naročito kada vlasnici kuća nisu i vlasnici zemljišta.

Uticaj novog Zakona na objekte bez rešenih imovinskih odnosa

Novi zakon omogućava upis prava svojine na objektu, ali ne rešava automatski i status zemljišta ukoliko ono nije u vlasništvu podnosioca zahteva. Pravna sigurnost objekta: Zakon uvodi pravnu sigurnost za faktičke vlasnike objekata omogućavanjem upisa
prava svojine na osnovu potvrde Agencije, čak i bez rešenih imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu.
Status zemljišta: Zemljište ostaje u javnoj ili tuđoj privatnoj svojini, zavisno od prvobitnog statusa, ali se na objekt upisuje zabeležba da je pravo svojine stečeno po ovom posebnom zakonu.
Ograničenja: Objekti se ne mogu legalizovati ako su izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini koje je planskim dokumentom predviđeno za javne namene (parkovi, škole, bolnice, putevi i sl.) ili u zaštićenim zonama (vodoizvorišta, vojna područja, železnica).

Kakve su moguće negativne posledice po vlasnike kuća u romskim naseljima gde nije rešen problem zemljišta na kome se kuće nalaze i nisu legalizovane , ukoliko se sad ne prijave po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima iz 2025?

Moguće negativne posledice za vlasnike kuća u romskim naseljima (ili drugim neformalnim naseljima) gde zemljište nije rešeno i kuće nisu legalizovane, ukoliko se ne prijave po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima iz 2025. godine, uglavnom proizilaze iz propisa o bespravnoj gradnji i neupisu prava. Zakon nudi privremenu priliku za upis (sa rokom od 60 dana od početka prijave, koji je započeo 8. decembra 2025.), ali ako se propusti, primenjuju se sledeće posledice na osnovu zakonskih odredbi:

-Gubitak prava svojine na objektu i zemljištu: Ako se prijava ne podnese u roku, objekat se ne upisuje u korist vlasnika, već se može upisati u korist Republike Srbije (posebno ako je na javnom zemljištu). To znači da vlasnik gubi mogućnost raspolaganja imovinom, uključujući prodaju, nasleđivanje ili korišćenje kao zalog za kredit.
Obaveza uklanjanja objekta (rušenje): Građevinski inspektor može doneti rešenje o uklanjanju nelegalnog objekta na teret vlasnika ili izgraditelja. Objekat postaje javna svojina, a troškovi rušenja padaju na vlasnika, što može dovesti do finansijskih gubitaka i gubitka doma.
Nastavak prekršajnih ili krivičnih postupaka: Zakon ne zaustavlja već započete postupke za bespravnu gradnju. Vlasnici mogu biti kažnjeni novčano ili suočeni sa sudskim procesima, što dodatno komplikuje situaciju u romskim naseljima gde su objekti često na nerešenom zemljištu.
Odgovornost za štetu i bezbednosne rizike: Država ne garantuje bezbednost objekta, pa vlasnik snosi punu odgovornost za eventualnu štetu prema trećim licima (npr. ako dođe do urušavanja). Ovo je posebno rizično u neformalnim naseljima sa lošim uslovima gradnje.
Gubitak prava na naknadu: Ako zemljište bude privedeno planskoj nameni (npr. za javne projekte), vlasnik bez upisa gubi pravo na isplatu tržišne vrednosti objekta, što može dovesti do prinudnog iseljenja bez kompenzacije.
Obaveza rešavanja imovinskopravnih odnosa u roku od 5 godina: Čak i ako se objekat ne ukloni odmah, vlasnik mora rešiti pitanje zemljišta u tom roku; u suprotnom, vlasnik zemljišta (npr. država) može zahtevati uklanjanje.
Finansijski i socijalni rizici: Bez legalizacije, vlasnici ne mogu pristupiti bankarskim uslugama, subvencijama ili socijalnoj pomoći vezanoj za imovinu. U romskim naseljima, ovo pojačava marginalizaciju, jer objekti ostaju „nevidljivi“ za sistem, povećavajući rizik od prinudnih deložacija ili konflikata sa vlastima.

Zakon se posebno odnosi na neformalna naselja, uključujući romska, gde su objekti vidljivi na satelitskim snimcima, ali bez rešenog zemljišta. Ako se propusti rok (koji ističe sredinom februara 2026., sa mogućim produžetkom do godinu dana za opravdane slučajeve), prelazi se na standardne procedure po Zakonu o planiranju i izgradnji, koje su strože i manje povoljne.
Dakle, mišljenje YUROM centra je da se vlasnici kuća u romskim naseljima, evidentiraju – prijave u svojim
mestima i da zapoćnu proceduru predvidjenu ovim novim zakonom.
YUROM centar će u skladu sa svojim mogućnostima kao udruženje gradjana i dalje raditi na usvajanju predložena rešenja za legalizaciju celih romskih naselja.

Prednacrt Zakona o legalizaciji održivih neformalnih romskih naselja iz 2014. godine, koji je izradila Liga Roma
(SKRUG), YUROM Centar i grupa eksperata a koji će biti doradjen u 2025 i 2026 godini nudio je specifična rešenja (lex specialis) za romska naselja, koja su i dalje relevantna kao predlog, ali nisu deo trenutno važećeg
opšteg zakona iz 2025. godine.
Glavni predlozi iz Prednacrta našeg zakona o legalizacije održivih romskih naselja za rešavanje problema
zemljišta su:

Izmene urbanističkih planova: Lokalne samouprave bi bile obavezne da preispitaju planove koji predviđaju raseljavanje romskih naselja i da ih izmene u korist zadržavanja i unapređenja postojećih naselja ;
Iako trenutni zakon iz 2025. nudi brži i jeftiniji opšti postupak, on ne sadrži ove specifične socijalne mere za rešavanje problema vlasništva zemljišta u romskim naseljima. Pravno-imovinski odnosi ostaju jedan od najvećih problema u ozakonjenju objekata u romskim naseljima.

Ustupanje zemljišta bez naknade: Predlagalo se da se država odrekne vlasništva nad zemljištem u javnoj
svojini u korist vlasnika kuća, po uzoru na masovni otkup stanova iz 80-ih godina ;

Pojednostavljena procedura: Prednacrt je predviđao donošenje posebnih urbanističkih planova (PDR) za romska naselja, koji bi definisali parcele i omogućili ustupanje ili iznajmljivanje zemljišta podnosiocima zahteva bez postupka licitacije, čime bi se zaobišle uobičajene prepreke opšteg zakona ;