Politika i Romi u Srbiji

Tokom sedamdesetih godina osnivanjem Međunarodnog Romskog udruženja u Londonu (1971) počinje istorija političkog organizovanja Roma na globalnom nivou. Tada je postignut dogovor o simbolima novopromovisane etnike (nacionalne) zajednice, himna i zastava, što je bio prvi korak ka stvaranju nacije na simboličkom nivou. Pored istog jezika, istorije i tradicije, na formiranje identiteta značajno je uticao i „Porrajamos“ – Holokaust nad Romima u Drugom svetskom ratu. Svakako da je i život na margini društva, u ne baš prijateljskom okruženju te uz veliku disperziju po čitavom svetu doprineo ne samo nastanku, nego i opstanku Roma kao etničke zajednice. Romska nacija kao pojam u prvom redu je simbolička, emotivna, a tek potom politička činjenica. Intencija romskih lidera nije bila ka stvaranju romske države, naprotiv, oni su težili ka stvaranju politikog okvira u kojem je moguće da Romi kao građani i/ili pripadnici nacionalne manjine ostvare svoja prava na način koji je zakonom garantovan svim građanima.

Pojava Roma na postkomunističkoj političkoj sceni tokom devedesetih godina dvadesetog veka je veoma značajan i kompleksan društveni i politički fenomen. U gotovo svim postkomunističkim zemljama, beleži se povećana društvena i politička aktivnost Roma, a samim tim i njihova veća društvena vidljivost, nakon vekova marginalizacije i diskriminacije. Unutar novije evropske (društvene i političke) teorije moguće je uočiti nekoliko diskursa/frameworka za interpretaciju pojave “političkog fenomena Roma” i romske politike. Većinom dominira percepcija ovih fenomena kao izraza društvenog progresa, odnosno nedvosmisleno progresivnog razvoja koji predstavlja zakasneli ulazak, ljudi i zajednica dugo iskljućivanih iz procesa donošenja odluka i participacije u javnosti, na političku scenu.

Međutim posle 2000-te godine dolazi do političkih promena za koje se verovali da će biti stvarne i da će napokon naše društvo biti demokratsko u svakom smislu te reči.

Na žalost i tada se romska zajednica prepoznala samo kao glasačka mašina i ništa više. Odabrano je nekoliko pripadnika romske zajednice od strane većinskih partija koji su bili zaduženi za kupovinu glasova i donekle sagledavali probleme u nekim oblastima.

2005.godine Vlada Republike Srbije je postala potpisnica Dekade Roma, da bi prvu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja usvojila tek 2009.godine sa 13 oblasti i na taj način pokazala političku volju za rešavanje problema romske zjednice.

I tako 20 godina posle pokušaja inkluzije  osim  napretka u obrazovanju (dodatni poeni za upis srednjoškolaca i studenata kao i stpendiranje istih), postojanje koordinatora za romska pitanja u nekim gradovima i opštinama, pedagoški asitenti (nerešeno pitanje stalnog zaposlenja) i zdravstvene medijatorke (rade na osnovu Ugovora o delu),  u drugim oblastima je napredak minimalan.

Politika je tek priča za sebe, tu se tek ogleda nesloga romske zajednice i korišćenje te nesloge od strane većinskih partija za pridobijanje ovih glasača zahvaljujući jednom broju Roma koji su na neki način deo tih političkih partija. Od prvih višestranačkih izbora u Srbiji je prošlo 35 godina šta se tu promenilo popitanju participacije romske zajednice?

U Srbiji imamo sedam zvaničnih romskih stranaka , aktivne su samo tri. Romska partija, Demokratska unija Roma I Ujedinjena partija Roma.Poslednji put romske stranke su svoje predstavnike u Skupštini Srbije imale 2008. godine – dr Rajka Đurića i Srđana Šajna iz dve romske političke partije, a ispred Srpske radikalne stranke (SRS) Jovana Damjanovića. U sazivu Skupštine 2020. jedan član romske zajednice bio je narodni poslanik, ali na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

U izjavi za N1 pedsednik Romske partija Srđan Šajn je saopštio da je ta stranka spremna da podrži izbornu listu koju formiraju studenti, ali i da učestvuje u oblikovanju njihovog pristupa prema socijalno ugroženim građanima.

– Nismo imali institucionalno-formalne kontakte, ali imamo kanale preko kojih im možemo preneti naše stavove i sugestije. Razumemo zašto u ovoj fazi mnoge aktivnosti moraju biti tajne i ne želimo da vršimo bilo kakav pritisak. Kada procene da je trenutak pravi, spremni smo da se uključimo u njihov rad. Spremni smo da ih uvedemo u naselja zajedno sa našim aktivistima, da ih učinimo vidljivijima na društvenim mrežama i da podelimo sa njima dragoceno iskustvo, uključujući kako da sačuvaju glasove kao i kako ih zloupotrebljava SNS.

Takođe, otvoreni smo za saradnju kroz ekspertske odbore koji definišu programske ciljeve. Spremni smo da, nakon promena i pada aktuelnog režima, preuzmemo konkretnu odgovornost za sprovođenje dela programa u praksi. Ključno pitanje nije samo da li će režim predvođen SNS-om pasti, već šta dolazi posle toga. Država je duboko osiromašena i kontaminirana, i pred nama stoji ogroman zadatak obnove i reforme.

Nakon duge pauze DUR Demokratska Unija Roma putem medija pokušava da se aktivira na političkom polju preko svog predsednika Saliha Saitovića. Njegove izjave se uglavnom odnose na kritiku vlasti u neispunjavanju preuzetih obaveza kada je u pitanju sprovodjenje javnih politika prema romskoj zajednici.

 „Da pojasnim, mi smo zadovoljni Ustavom i zakonodavnim rešenjima i svim pravima koja nam se daju kao nacionalnoj manjini. Zadovoljni smo i izjavama vodećih zvaničnika po pitanju Roma. Na žalost, tu je reč smo o obećanjima. Stvarnost je potpuno drugačija. Između obećanja i stvarnog položaja Roma zjapi provalija“, ocenjuje Saitović. On dodaje: „Romska zajednica živi u agoniji bez prava, bez posla, bez mogućnosti da školuju decu, bez egzistencije, bez krova nad glavom i bez životne radosti.“

https://www.dw.com/sr/romi-u-srbiji-mnogo-je-bezbednije-da-smo-uz-vlast/a-72172155

Svetislav Jovanović je najavio političku stranku manjina pod nazivom  Pokret manjina Srbije. Ta politička stranka je registrovana ali se čekaju  još neki administrativni poslovi da se privedu kraju, naglašava on.

Novom Pokretu se pridružilo 27 manjina, čelnici ove stranke se nadajju koalicionom sporazumu s Pokretom za narod i državu koji je ove zime osnovao Aleksandar Vučić.

„Mi smo mali da bismo uradili nešto, mali da bismo nešto menjali sami. Ali ako vidimo da niko ne želi da nas shvati ozbiljno, u tom slučaju ćemo izaći samostalno na sledeće izbore“, kaže Jovanović.

Osman Balić je dugogodišnji direktor YUROM Centra iz Niša, nevladine organizacije koja se bavi zaštitom i unapređenjem prava Roma. Njegov primarni angažman je kroz civilno društvo.

Više puta je isticao da se romska zajednica godinama potkupljuje i zloupotrebljava tokom izbora, a da se suštinski problemi ne rešavaju. Smatra da je tradicionalna romska politika često podložna uticaju vlasti, bez stvarnog napretka za zajednicu.

Zato smatra: „Nije vreme da mi zbog dvojice Roma koji će možda biti u Parlamentu žrtvujemo kolektivnu bezbednost. Mnogo je bezbednije, šta god neko mislio, da smo mi uz vlast – jer smo tako najbezbedniji. To je žalosno što tako kažem, ali to je tako. Kad nemate demokratiju, onda je najvažnije sačuvati bezbednost, napominje Balić.

Kao i šire društvo u Srbiji, i romska zajednica je podeljena po raznim pitanjima, uključujući političke stavove, interese i prioritete. Ova podela ne odražava nužno direktno terminologiju „blokadera i ćajaca“, ali ukazuje na postojanje različitih frakcija i mišljenja unutar zajednice.