Zdravstvene medijatorke modernizovale svoj rad zahvaljujući Ministarstvu zdravlja
U Srbiji postoji 75 romskih zdravstvenih medijatorki i do sada pomogle da više od 145 000 Roma ostvare prava koja im pripadaju po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja njihov radće ubuduće biti mnogo lakši. Ministarstvo zdravlja je 2008. godine pokrenulo i finansira projekat za angažovanje romskih zdravstvenih medijatorki. Njihova uloga je da vode evidenciju o zdravstvenom stanju stanovništva u romskim naseljima. Zdravstvena medijatorka nije zdravstveni radnik. Poslušajte našu emisiju.
Sastipaske medijatorke kerdje po moderno pli buti sebepi taro azhutipa taro Ministreumi taro sastipa
Angluno e mejl, 42-bershengiri Marija Milosavljević, sastipaski medijatorka tari Ćuprija, phravdja palal o treningo kova nakhle kurkeste organizuindjape ko sastipasko centro ko Parachin, kas sar jek cilj sine ole te kerol po anglal o informatikano sikljovipa taro sa o sastipaske medijatorke taro Pomoravsko okrugo, a odova o djene. Nakhle bersheste sa o sastipaske medijatorke nakhle savena sikljovipa. Sar te e Rromen phanen e sastipaske kherencar thaj socijalno arakhipa, e ćhaven te ingaren ki vakcinacija, pendjaren e trgovina manushencar, mentalno thaj fizichko maltretiripa.
Angluno drom mage akava ko vasta, numa dikhljum. Bićhalaja izveštajija, numa taro kompjuterija ko kher e sastipasko. Amen isi amen informaticharija thaj on bićhalenaj amenge o izveshtajija ko ministreumi.
Po buderi taro shel sastipaske medijatorke, ko po buderi taro 50 forija ki Srbija, ale dji ko but korisno podatkija basho ministreumi taro sastipa, sikljovipa thaj socijalno arakhipa. Sebepi on, ko 2011.bersh ko angluno drom evidentirimo e Rromengo gendo kaste na sine nisavo osiguripa thaj belezhime nasvalipa kola javvinenape kori akaja, sar so phenena, terni populacija. Podatkija phenena kaj ki akaja populacija isi po buderi taro 40 procentija ćhave, po terne taro 1.bersh, a samo 5 procentija po purane taro 5. bersh. Slobodanka Pavlovich, sherutni ki patronazhno sluzhba ko kher e sastipasko ko Parachin thaj sherutni taro akava okrugo, phenena kaj importanti olengiri buti, sar em o podatkja kola dji akana kedindje importantne basho sa o amalipa.
Ministreumi taro sastipa dindja te koristinen. Dinde olenge lap-top thaj mobilno telefonija basho amare medijatorke. Kerdjape softfer, soj but importantno, kova ka kerol evidencija taro Rroma ko savena grupe, da li isi olen agorishimi sikavni, kerena li buti, kobor ćhave isi amen ko anglosikavne bersha … Amen ka oven sa o podatkia. Uzaro odova so on podikeren thaj maj anlal kerena buti e ministrumija taro sastipa, ko kherea sastipaske, on kerena buti e ministreumija taro sikljovipa thaj azhutinena te so po buderi ćhave djana ki sikavni. Kerena buti em e centroja bashi socijalno buti, soske e rromene kerena shaipa te pheren ple hakaja.
Sar so phenela o UNICEF, ko agor taro 2022. bersh, isi djaipa anglal ko sastipasko thaj socijalno arakhipa taro Rroma thaj rromnja, em but taro ćhave. Odoleske valjanol te keren pe panda sikljovipa thaj azhutipa ki buti taro sastipaske medijatorke, soske sa dji akana o phenipa sikavena kaj akaja pozicija ko sastipasko sistemi andja djaipa po anglal ki integracija taro Rroma thaj Rromnja.
