15.februar Dan državnosti Srbije
Dan državnosti Srbije — Sretenje je državni praznik Srbije koji se proslavlja 15. i 16. februara, a ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početak Srpske revolucije, i takođe se proslavlja kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav.[1][2] Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Kao državni praznik u Republici Srbiji obnovljen je 10. jula 2001, a slavi se od 15. februara 2002. godine.[3] U periodu od 1990. do 2001. Dan državnosti Srbije slavio se 28. marta, u znak sećanja na 28. mart 1989. kada je Skupština SR Srbije usvojila amandamne na Ustav SR Srbije i znatno smanjila ovlašćenja autonomnih pokrajina. U periodu od 1945. do 1990. kao jedini republički praznik u SR Srbiji obeležavan je Dan ustanka naroda Srbije, koji je takođe ukinut 2001. godine.
SR Srbija je bila 50 godina sastavni deo nekadašnje velike SFRJ. Bez obzira na raspad te države i kasnije pretvaranje u SR Jugoslaviju, nakon toga u SR Srbiju, tradicija duga polovinu veka, narodu SR Srbije ostavila je lepa sećanja na praznovanja u ovoj zemlji. Zemlja je menjala naziv ali ne i ljude koji su ostali u njoj da žive i kod kojih su za te praznike, dolazili oni koji su iz te zemlje otišli.U SFRJ slavilo se pet državnih praznika, a poslednji u godini bio je 29. novembar, Dan Republike. Praznovao se dva dana i to sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine. Pored Dana Republike, državni praznici bili su i 1. i 2. januar (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maj (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jul (Dan boraca). Dan Republike je slavljen uz pompu, organizovane su svečane akademije, počasni plotuni, đaci su dobijali pionirske marame, deljeno je ordenje.Putovalo se a proslave su bile usmerenije na radni narod, kako bi se što više odmorio i lepo proveo. Proslava je važila za sve građane, kao i neradni dani.
Sa raspadom SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika. Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Danas Srbija ima četiri državna praznika – Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).
Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno
