Zašto su sakupljači sekundarnih sirovina gradske pčele?

Višemesečno negodovanje romskih NVO u Srbiji protiv postojećih diskriminacionih zakonskih rešenja, podržano od strane Ombudsmana i Poverenice za zaštitu od diskriminacije, urodilo je plodom: Ministarstvo za zaštitu životne sredine RS u novom sazivu republičke Vlade obrazovalo je početkom septembra meseca Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Unapređenje zaštite životne sredine i poboljšanje kvaliteta života građana predstavljaju prioritete svake odgovorne državne vlasti, posebno ukoliko se predloženim merama i preduzetim koracima direktno podstiče afirmacija društvenog položaja jedne marginalizovane nacionalne zajednice, kakvi su Romi.
Usled subjektivnih i objektivnih nemogućnosti da zarađuju na drugačiji način, jedan značajan broj pripadnika romske zajednice u srpskom društvu obezbeđuje svakodnevnu egzistenciju sakupljanjem raznovrsnih sekundarnih sirovina. Uprkos svim opasnostima koje sa sobom nosi, prikupljanje uličnog otpada dominantan je izvor prihoda mnogih romskih porodica.

Iako ovaj težak i potplaćen posao u „sivoj zoni” obavljaju bez roptanja decenijama unazad, odnedavno su potpuno neopravdano obeleženi kao konkurencija moćnicima iz senke koji su, podstaknuti aktuelnim suočavanjima sa globalnim i lokalnim ekološkim izazovima, upravo u otpadu prepoznali značajan resurs za individualno bogaćenje. To se završilo ugrožavanjem postojećeg radno-pravnog statusa individualnih sakupljača sekundarnih sirovina u novodonesenom Zakonu o upravljanju otpadom iz 2023. godine u kome se fizička lica više nisu prepoznavala kao sakupljači otpada, već je to pravo dodeljeno isključivo preduzetnicima i pravnim licima.
Sakupljanjem otpada u Srbiji ne bave se samo Romi, ali Romi preovlađuju među sakupljačima sekundarnih sirovina. Zbog toga se neretko ovaj posao naziva „etno zanimanjem”, nasuprot preovlađujućem narativu o Romima kao neradnicima. Nameravamo da pokažemo kako je sakupljanje otpada održiv i isplativ biznis, koji zaslužuje društveno uvažavanje i adekvatnu finansijsku valorizaciju.
Koliko vredi i koliko košta rad sakupljača sekundarnih sirovina u toku jedne godine? Uprkos nedostajućim podacima i preciznim ekonomskim analizama, moguće je sačiniti okvirnu procenu na osnovu dostupnih informacija i kombinovanjem poznatih direktnih i indirektnih ekonomskih i ekoloških koristi.
Ekonomske kategorije koje karaterišu ovu oblast su:

1. uštede u deponijskom prostoru,
2. smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte,
3. energetske uštede od reciklaže i
4. uštede u zaštiti životne sredine.
5. Uštede u deponijskom prostoru
   Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine za 2023. godinu, u Srbiji se godišnje generiše 3,07 miliona tona komunalnog otpada, od čega se oko 88,3% prikupi1 od strane opštinskih javno-komunalnih preduzeća, dok značajan deo završava na nesanitarnim deponijama ili divljim smetlištima.2 Ključnu ulogu u smanjenju količine otpada koji završava na deponijama, odnosno u sakupljanju reciklabilnog materijala (plastika, papir, staklo, metali) ima neformalni sektor, odnosno romski sakupljači.
   Pretpostavimo li da sakupljači otpada prikupe oko 10-15% od ukupnog komunalnog otpada (ili oko 300.000–500.000 tona godišnje), koji bi inače završio na lokalnim i regionalnim deponijama, uštede u troškovima upravljanja deponijama mogu se proceniti. Prosečan trošak odlaganja otpada na deponiju u Srbiji varira, ali prema regionalnim standardima može se uzeti vrednost od oko 10–20 evra po toni. Ovo daje uštedu od 6 miliona evra godišnje uštede na troškovima deponovanja.
6. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
   Biorazgradivi otpad (oko 40% komunalnog otpada, tj. 1,16 miliona tona) na deponijama proizvodi metan, snažan gas sa efektom staklene bašte. Sakupljanjem reciklabilnih materijala i smanjenjem količine biorazgradivog otpada na deponijama, sakupljači doprinose smanjenju emisija metana.
   Prema raspoloživim izveštajima, reciklaža aluminijuma može smanjiti emisije ekvivalenta CO₂ za oko 9 tona po toni recikliranog aluminijuma. Ako sakupljači prikupe oko 5.000 tona aluminijuma godišnje (procena na osnovu udela metala od 5,2% u komunalnom otpadu), to dovodi do smanjenja emisija od 45.000 tona CO₂ ekvivalenta. Monetizacija ovih ušteda zavisi od cene ugljenika na tržištu (npr. EU ETS cena od oko 80 €/tona CO₂).3 U tom slučaju, potencijalna godišnja ušteda narasta na 3,6 miliona evra.
   Za ostale materijale (plastika, papir, staklo) smanjenje emisija nije toliko izraženo, ali je i dalje značajno. Na primer, reciklaža papira smanjuje emisije za oko 0,9 tona CO₂ po toni, a plastike oko 1,5 tona CO₂ po toni. Ako sakupljači prikupe 100.000 tona papira i plastike, to može doneti dodatnih 1 do 2 miliona evra ušteda po ceni ugljenika.
   3.Energetske uštede od reciklaže
   Reciklaža materijala poput aluminijuma, plastike i papira štedi značajne količine energije u poređenju sa proizvodnjom iz primarnih sirovina. Recimo, reciklaža aluminijuma štedi do 95% energije potrebne za proizvodnju iz rude,4 reciklaža papira štedi oko 40% energije,5 a plastike oko 70%.6
   1 Извештај о управљању отпадом у Републици Србији 2011-2023. Београд: Министарство заштите животне средине, Агенција за заштиту животне средине, 2024, стр. 9. Доступно на: https://sepa.gov.rs/wp-content/uploads/2024/12/Otpad2011-2023.pdf
   2 Stručnjaci upozoravaju da bi u hijerarhiji upravljanja otpadom odlaganje komunalnog otpada na deponije trebalo da bude poslednje rešenje, nakon sprečavanja nastajanja otpada, ponovne upotrebe otpada, recikliranja i drugih vrsta iskorišćenja otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Više o tome na: https://balkangreenenergynews.com/rs/upravljanje-otpadom-u-srbiji-problemi-izazovi-i-moguca-resenja/.
   3 https://tradingeconomics.com/commodity/carbon
   4 https://steelimpex.rs/reciklaza-aluminijuma/
   5 https://sekopak.com/nacini-na-koje-reciklaza-utice-na-zivotnu-sredinu/
   6 https://belatehnikakovacevic.rs/aktuelnosti/ekologija-i-reciklaza-temelj-odrzive-buducnosti/
   Ako sakupljači prikupe 100.000 tona reciklabilnih materijala (plastika, papir, metali, staklo), energetske uštede mogu se proceniti na osnovu prosečne cene energije (npr. 0,1 €/kWh). Ako se, prema najkonzervativnijim procenama, reciklažom ovih materijala uštedi prosečno 1.000 kWh po toni, onda dolazimo do cifre od 10 miliona evra godišnje ušteda na energiji (100.000 tona × 1.000 kWh × 0,1 €/kWh).
7. Uštede i indirektne koristi u zaštiti životne sredine
   Neformalni individualni sakupljači otpada doprinose smanjenju divljih deponija (procenjuje se da ih je oko 3.500 u Srbiji), a time i zagađenju voda, tla i vazduha. Time se ostvaruju indirektne ekonomske koristi, poput smanjenja troškova sanacije divljih deponija (koji mogu iznositi stotine hiljada evra po deponiji) i zdravstvenih troškova izazvanih zagađenjem.7
   Ako sakupljači pomognu u sprečavanju formiranja ili smanjenju 100 divljih deponija godišnje, a prosečan trošak sanacije jedne deponije iznosi 50.000 evra, to donosi uštedu od 5 miliona evra godišnje.
8. Ekonomska vrednost sekundarnih sirovina
   Sakupljači prodaju reciklabilne materijale (plastika, papir, metali, staklo) na tržištu sekundarnih sirovina. Prosečne cene variraju i kreću se oko sledećih vrednosti:

• Aluminijum: ~1.500 €/tona
• Plastika: ~200–400 €/tona
• Papir/karton: ~100–150 €/tona
• Staklo: ~50 €/tona
  Ako sakupljači prikupe minimum 100.000 tona reciklabilnih materijala (5.000 tona aluminijuma, 50.000 tona plastike, 40.000 tona papira, 5.000 tona stakla), ostvarena vrednost na tržištu iznosi:
• Aluminijum: 5.000 × 1.500 € = 7,5 miliona evra
• Plastika: 50.000 × 300 € (prosek) = 15 miliona evra
• Papir: 40.000 × 125 € = 5 miliona evra
• Staklo: 5.000 × 50 € = 0,25 miliona evra
  Summa summarum, približno 27,75 miliona evra godišnje od prodaje 100.000 tona sekundarnih sirovina (uz napomenu da sakupljači u Srbiji sakupe godišnje 500.000 tona). Tako dolazimo do tržišne vrednost od približno 140 miliona evra godišnje.

1. Ukupna procena vrednosti doprinosa
   Sabiranjem svih do sada pobrojanih elemenata (uštede na deponijama – 6 miliona evra + smanjenje emisija gasova – 3,6 miliona evra + energetske uštede – 10 miliona evra + smanjenje divljih deponija – 5 miliona evra + vrednost sekundarnih sirovina – 140 miliona evra), ukupna vrednost doprinosa sakupljača otpada u Srbiji za jednu godinu može se proceniti na 164,6 miliona evra godišnje.
   7 https://balkangreenenergynews.com/rs/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije/
   Postoje i druge dodatne koristi, koje nije lako kvantifikovati. Na primer, doprinosi poput poboljšanja javnog zdravlja, estetskog izgleda naselja i ulica i smanjenja zagađenja voda i tla nisu lako merljivi, ali značajno povećavaju ukupnu vrednost. Problem nam je to što sama državna administracija priznaje da nema precizne podatke o količinama otpada i reciklaže, što ograničava tačnost procena.8 Sa svoje strane, sakupljači tvrde da postoji i veliki kriminal među otkupljivačima, odnosno neregistrovani, „divlji” otkupni centri.
   Umesto završnog zaključka, iznosimo podatak iz našeg skorašnjeg istraživanja da prosečan individualni sakupljač sekundarnih sirovina sa svojom petočlanom porodicom, koji radi 30 dana u mesecu sa prosečnim radnim vremenom od 12 sati dnevno, zaradi oko 35.000 dinara mesečno.
   Dobronamernima i pametnima, dovoljno!
   Osman Balić i Dragan Todorović
   U Nišu,
2. 9. 2025