U organizaciji ERIAC –a, u saradnji sa “Barvalipe”održano je predavanje na temu:„Istorija Roma u Srbiji“
U organizaciji ERIAC –a, u saradnji sa “Barvalipe” – romski on-line univerzitetom, I CEU Centralnim evropskim univerzitetom- Romani studies program, uz podršku Vlalde Nemačke, Saveta Evrope, Fonda za otvoreno društvo I drugih ovog meseca je održano je predavanje na temu:
„Istorija Roma u Srbiji“
Uvodničar , Dr Slavica Denić je otvarajući debatu govorila o prvim pisanim tragovima prisustva Roma na teritoriji Balkana:
„ Romi se prvi put pojavljuju u Vizantijskim, Balkanskim i srpskim zemljama izmedju 1289. i 1309. godine. Iz tog perioda potiče crkvena naredba Carigradskog patrijarha upućena crkvenim velikodostojnicima i sveštenstvu kojom se zabranjuje druženje i okupljanje hrišćanima sa gatarama, mećkarima i ukrotiteljima zmija i naročito se zahteva od vernika da Aciganoji, tj Romi ne ulaze u njihove domove. Prve vesti o Romima u Srbiji potiču iz vremena vladavine Cara Dušana (1331-1355.g.) pod čijom su vlašću bili Makedonija, Epir, Tesalija i Albanija. Podaci iz najstarijeg turskog popisa, iz 1492. godine pokazuju da su Romi tada živeli u Prizrenu, Nišu, Kruševcu, Smederevu. Romi su u većem broju stizali u južno-slovenske zemlje za vreme vladavine Turaka. U vreme dolaska na Balkansko poluostrvo uglavnom su pripadali Hrišćanstvu, ali su pod vlašću Turaka masovno primili Islam. Najviše je bilo zanatlija a kao glavna zanimanja pominju se kovači, svirači, čuvanje i kupoprodaja konja, potkivači, sabljari, krojači, kožari i bunardžije. Kovači su u to vreme bili vrlo potrebni. Izradjivali su i popravljali oružje, obavljali kovačke poslove u tvrdjavama, gradili su i popravljali brodove. Tako se u Homoljskoj nahiji , administrativnoj jedinici Osmanskog carstva 1528. godine pominje 18 romskih porodica brodograditelja koji su obavljali ovaj posao na brodovima dunavske plovidbe u Gradištu i Golupcu. Roma brodograditelja je bilo i u Beogradu, gde je, prema podacima iz 1560. godine bilo 55 romskih domova. Inače, oni koji su radili poslove za potreba turskih vlasti bili su oslobodjeni plaćanja raznih dažbina. Drugi su, medjutim plaćali harač koji je sakupljao, kako je navedeno, „ciganski haračlija“
Jedan od učesnika konferencije Osman Balić je naglasio: „Istorijska nauka treba da organizuje i promoviše prošlost Roma u funkciji sadašnjosti. U poslednje vreme mi se nameće pitanje – Čija je romska istorija? O istorijskim dogadjajima u romskoj zajednici najčešće pišu drugi. Nismo mi tako mlad narod baš i nismo toliko nemoćni i nije da nemamo Rome intelektualce pa i profesore istorije. Zašto mi sami ne pišemo svoju istoriju? To rade svi drugi narodi, oslanjajući se i na mitologiju i na izmišljene ličnosti i dogadjaje. Istorija Roma je istorija stradanja, progona i diskriminacije. Mi imamo istoriju diskriminacije. Nama treba istorija da bi smo izvukli neke pouke. „
Učestvujući u debati dr Milovan Pisari je, izmedju ostalog rekao:
„ Istorija Roma nije samo istorija stradanja. Činjenica je da pozitivnu istoriju Roma ne poznajemo. Govoreći iz perspektine ne-Roma mislim da je upravo to neznanje kad je istorija Roma u pitanju strašno puno doprinosi kontinuitetu diskriminacije od strane većinskih stanovništva prema Romima. Kad govorimo o Romima treba da govorimo o evropskom narodu koji živi u Evropi 800, 900 godina koji je sastavni deo evropskog tj. Starog kontinenta. Ipak Romi su bili žrtve diskriminacije i pre pojave fašizma u celoj toj Evropi. Svi mi ne-Romi na teritoriji čitave Evrope moramo da budemo svesni toga. Na istoriji stradanja Roma se puno radilo i o tome postoje podaci u Hajdelbergu, medjutim, o istoriji doprinosa Roma društvima u kojima su živeli, kakva je bila književnost, umetnost itd. time se nismo bavili. To je važan korak u borbi protiv diskriminacije, jer danas se borimo protiv diskriminacije Roma a ne poznajemo istoriju Roma.“
„Najsrećniji je onaj narod koji nema istoriju“ rekao je Mahatma Gandi žaleći se što Indusi nisu precizno beležili svoju istoriju za razliku od Arapa. Romi su očigledno Indusi.
Ne obraćamo dovoljno pažnje na pozitivnu stranu istorije, samo ističemo stradanja. Recimo drugi film u istoriji Srbije snimljen je o Djurdjevdanu 1911. Godine. Kopija je pronadjena u Parizu. Prvi je o Karadjordju, a drugi o Erdelezi.“Rekao je izmedju ostalog Ljuan Koka.
Savet ministara Saveta Evrope je 2020. Godine doneo preporuku o uključivanju istorije Romma u školama, a prošle godine je otvoren jedno telo pri Savetu Evrope koji će se baviti time na koji način se uči romska istorija u Evropi. Na koji način može u Srbiji da se iskoriste ove činjenice da se o istoriji Roma uči bez predrasuda zavisi u mnogome od samih Roma. „Naša kultura nenasilja treba da bude vertikala prema kojoj čemo se baviti istorijom Roma“, zaključio je Osman Balić.
„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for Democracy.
