Nagradjivani reditelj Željko Mirković započeo je snimanje dokumentarnog filma o Šabanu Bajramoviću „Ja sam Šaban – Me sem Šaban“ u Nišu. To je bio povod da urednik produkcije Roma World Turkijan Redžepi u razgovoru sa rediteljem pokuša da sazna kako će film izgledati, kakav je njegov odnos prema romskom narodu, zašto je Šaban Bajramović  još za života postao legenda…

*Kako vidite položaj Roma u Srbiji?

-Ja sam se sa romima direktno bolje upoznao radeci svoj prvi dokumentarni film – Muharem, oči života, pre 17 godina.

Potencijal koji Romi nose nije iskorišćen ne samo u Srbiji, nego mnogo šire. Oni su narod kao i svaki drugi, ali sa posebnim darom za muziku, sa jednim drugačijim sagledavanjem slobode i koji ne prihvata da bude ukalupljen u neke standardne formule koje su nametnute za ostale narode kao ključne. Treba tražiti ključ koji otvara ta vrata jer oni nose u sebi taj ogromni potencijal koji je zaključan i povremeno isplivava kroz umetnike kao što je Šaban Bajramović i kao što su mnogi drugi koji su stvarali, pre svega muziku jer su uspeli da pronadju taj ventil i da prebace preko rampe…Medjutim, ono što mislim da bi trebalo razmišljati to je promeniti formulu, jer jedna formula ne važi za sve i mislim da bi romski narod bio jako zahvalan kada bi im se obratili sa nekom novom formulom koja bi omogućila da na pravi način pokažu svoje potencijale.

* Zašto snimate film o Šabanu Bajramoviću?

– Ja sam rodjeni nišlija i oduvek me je pratila Šabanova muzika i oduvek me je privlačila ta energija kojom je ta muzika isijavala. Iako nisam razumeo mnoge njegove tekstove, kasnije sam tek počeo da tražim prevode, jednostavno sam osećao da ta energija koju nose te pesme, ta muzika koju je Šaban pevao odiše specifičnom, iskrenom, proživljenom životnom slobodom i, baveći se time ja sam uvideo da je Šaban jedan moderni Odisej koji je morao da preživi sve ono što je preživeo da bi ostao i da bi postao Šaban. On je lutao od ostrva do ostrva, od izazova do izazova da bi na kraju stigao kući. Tako i Šaban kroz svoje uspone i padove i sve svoje priče je stigao do legende koja je danas i koja će vremenom postati još veća. To  je tako jer  Šaban govori jednim uverzalnim jezikom koji je jezik duše i jezik slobode i ta frekvencija je uspostavila frekvenciju sa mojom dušom i jednostavno to je bio osnovni razlog da poželim, prvo da istražujem više o njemu a onda i da se bavim na ovaj način.

*Da li Vas je rad na ovom filmu doveo do promene stava prema Romima?

– Film nema za cilj da šalje neku političku poruku, ali će definitivno poslati jednu ljudsku poruku o jednom umetniku koji je stvarao, koji  potiče iz jednog naroda koji poseduej sijaset takvih umetnika i to će biti poziv na razumevanje i poziv na razgovor, poziv na otvaranje i poziv da se pronadje prava formula i ključ da se taj narod otključa kako bi pokazao sve svoje potencijale. Ogroman je potencijal u tom narodu i nekako kao da je zatvoren, zaključan i povremeno isplivava …Ako film uspe da probudi interesovanje drugih za romski narod i ako uspe da izazove znatiželju za uspostavljanje mostova i za razumevanje ja ću biti veoma srecan a Šaban je zapravo, najbolji primer jer poznato je da svi negde vole njegovu muziku ali film će doneti i neke stvari koje će otkriti malo više ne samo o njemu nego i o romskom narodu.

*Snimanje filma je u toku. Smenjuju se brojni Šabanovi savremenici. O njemu govore i obični ljudi i oni koji to nisu. Saznajete brojne činjenice, da li je to promenilo vaš stav o Šabanu Bajramoviću?

-Ja sam se lično susreo sa Šabanom Bajramovićem kada je on bio jako bolestan i još tada sam izrazio želju u razgovoru sa njim da napravimo jedan film iz njegove duše. On je pristao al je tražio da prodje neko vreme, da se malo oporavi i rekao je da, ako krenemo u takav projekat da ne smemo da stajemo. Njegov pristanak je negde meni  označio i početak rada. Ja sam se stalno nosio mišlju da li sam ja počeo da radim film iako nisam snimio ni prvi kadar jer su krenula istraživanja i bavljenja njegovim životom i svim onim što je on proživeo, radio i tako dalje i došao sam do zaključka da ja zapravo nosim njegovu priču sve vreme sa sobom iako je, u tom trenutku, na žalost Šaban već bio preminuo i postalo mi je jasno da je to obećanje dato Šabanu moram da ispunim i da film moram da završim, odnosno, da ga počnem i da ga završim. Kada sam se sa Ivanom Blagojevićem i Nišvilom dogovorio da to radimo u saradnji onda su se neki ključevi pojavili. Jer kad radite film vrlo je važno taj kluč koji posedujete, vaš lični način otključavanja filma, odnosno predstavljanja filma bude pravi, onaj vaš. Ja sam shvatio da pošto Šabana više nema mora da se pravi novi ključ i kada je napravljena koncepcija filma da sada Šaban zapravo silati sa Neba da bi sagledao svoj život onakav kakav je bio u svim svojim aspektima i vraća se nazad sa saznanjem da to što se tako dogodilo ovde na Zemlji je moralo tako da se dogodi  da bi on postao takva legenda, muzička i svetska  i da ga je slobodno življenje života učinilo takvim, bezvremenskim, onda je prosto bilo neophodno da se što pre krene u pravljenej filma . I kao i u svakom dokumentarnom filmu, vaša saznanja, vaša istraživanja se ne završavaju pre početka rada na filmu nego vi stalno učite dok radite film, stalno otvarate neka nova polja, tako se dogadja i u ovom filmu. Svako od ovih ljudi koji  je doneo priču o Šabanu, svako od ovih ljudi koji je doneo neku svoju energiju zapravo je dodirnuo i moju energiju i moju dušu i naveo me na odredjena razmišljanja . Sa svakim intervuom, sa svakim sagovornikom imam osećaj da sam bogatiji jer oni donose i skrivene aspekte i poznate aspekte i otkrivaju vam i nejgovu ličnu snagu i otkrivaju vam snagu jednog, da kažem Feniksa koji se diže iz pepela pa pada i tako dalje… To je nešto što je zaista dragoceno i što zaslužuje da bude vidjeno zbog ljudi koji danas žive i susreću se sa svakodnevnim izazovima i na kraju, važno je da čovek traje i da dodje do nekog svog puta koji mu je odredjen. Šaban je živeo nekim svojim životom koji mu je dat, a meni je dato da taj film negde donesem na svoj način i ja sam zahvalan zbog toga što sam u poziciji da to radim.

*Za kraj – kada bi smo mogli da očekujemo završetak filma?

-U planu je, pošto već radimo itervjue sa brojnim ljudima koji  zaista donose dragocene priče, da mi pored filma napravimo i serijal gde ćemo čuti mnogo više nego što ćemo dobiti u filmu. Film ćemo estetski graditi na drugačiji dramaturški način ali je vrlo nezahvalno sad prognozirati vreme jer se situacija sa Kovidom menja iz meseca u mesec, a produkcija filma zahteva snimanja i putovanja. Ono što nas čeka to su snimanja van Srbije i ja bih voleo da to radim u 2022. godini i da u 2023. budemo spremni da udjemo u montažu i da septembra možda 2023. godine napravimo lepu premijeru i da film onda krene u svoju distribuciju svuda u svetu jer narod ga željno isčekuje.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“ 

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.