Svetski Dan socijalne pravde – realnost ili san

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je povodom Svetskog dana socijalne pravde podsetilo da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2007. godine proglasila je 20. februar Svetskim danom socijalne pravde i posvetila ga borbi protiv socijalne isključenosti, nejednakosti i siromaštva te promociji prava na dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i ostvarivanje jednakih šansi i socijalne pravde za sve.

Ovogodišnji moto Svetskog dana socijalne pravde usmeren je ka uklanjanju barijera u dostizanju socijalne pravde, pre svega u oblasti nejednakosti i siromaštva među zemljama, pogođenih ekonomskim i socijalnim krizama, dodatno opterećeni posledicama pandemije KOVID-19, prirodnim katastrofama, geopolitičkim tenzijama i oružanim sukobima.

Socijalna pravda, kao temelj društvenog poretka, predstavlja osnovni preduslov za dostizanje mirnog i prosperitetnog života svih građana. Negovanjem prava na različitost, poštovanjem i ostvarivanjem ljudskih prava i sloboda prevazilazimo barijere u ostvarivanju socijalne pravde kao što su siromaštvo, nejednakost i nasilje, izjavio je povodom Svetskog dana socijalne pravde ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov. Kako je naveo, težeći humanom društvu po meri svih ljudi koji u njemu žive i poštujući solidarnost i odgovornost, negujemo dostojanstvo svih svojih građana i obezbeđujemo jednake šanse za napredak i razvoj, ne zaboravljajući najugroženije i najranjivije društvene grupe, koje bez pomoći šire društvene zajednice ne bi mogle da reše svoje osnovne egzistencijalne probleme. Socijalna pravda se ogleda i kroz dijalog, osvetljavanjem svih ovih problema, usvajanjem najboljih rešenja i primenom mera za njihovo prevazilaženje.

Da li  naša država vodi brigu o socijalno ugroženom stanovništvu?

Zakon o socijalnoj karti obrađuje 135 podataka o pojedincima koji su korisnici sistema socijalne zaštite ili o onim licima koja podnose zahteve za ostvarivanje prava u sistemu socijalne zaštite. Obrada ovolike količine podataka o ličnosti nije zabeležena ni u jednoj drugoj životnoj situaciji u Republici Srbiji i ukazuje na povredu jednog od osnovnih principa zaštite podataka o ličnosti, koji se odnosi na minimizaciju obrade podataka i ograničenja svrhe obrade podataka. Istovremeno, Zakon o socijalnoj karti ne propisuje jasno način na koji se ova obrada vrši čime ostavlja prostora za povrede prava najsiromašnijih građana i građanki Srbije.

Sistem socijalne zaštite treba da bude usmeren ka pojedincima i osetljiv na različite životne poteškoće pojedinaca. Umesto toga, sistem socijalne karte isključivo obrađuje podatke pojedinaca bez mogućnosti da oni pruže pojašnjenja i objasne kontekst. Ovo znači da je sistem u potpunosti dehumanizovan i da može biti iskorišćen za pronalaženje načina da isključi korisnike iz sistema“, ističe Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.

„Prilično je sigurno da će socijalne karte najviše pogoditi najmarginalizovanije pojedince u Srbiji. Vlasti treba da hitno objasne kako koriste ovaj mehanizam da bi proverile da li pojedinci ispunjavaju uslove za materijalna davanja i da obezbede da njihova prava nisu prekršena. Velika količina podataka o ličnosti koja se obrađuje, uparena sa nemogućnošću da se podaci promene onda kada su u sistemu, znači da će sistem za automatsko donošenje odluka praviti greške kada procenjuje ispunjenost uslova za socijalnu zaštitu. U takvim slučajevima, pojedinci i porodice koji su korisnici sistema, suočavaju se sa dugim prekidima u dobijanju pomoći, ako uopšte pokušaju da se pravno zaštite od ovakvih grešaka sistema

Socijalna karta nije pomoć, već registar koji koristi centar za socijalni rad da proveri da li korisnik ispunjava uslove za ostvarenje prava socijalne zaštite. U izjavi www.dijalog.net ističe,

„Više od 20.000 ljudi je izgubilo socijalnu pomoć zbog primena zakona o socijalnim kartama i uprkos činjenici da iako su siromašni i ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, oni se u sistemu prikazuju kao neko ko ne ispunjava više uslov. Sistem ih automatski isključuje iz mogućnosti ostvarenja novčane socijalne pomoći i oni ostaju bez mogućnosti da ostvare bilo kakve prihode„, objasnio je Ćurčić.

Ono što je još jedan podatak iz realnosti, jeste da ukoliko sami sebi uplatite novac na tekućem računu u bilo kojoj banci, kroz dostupne podatke kojima raspolaže sistem socijalne zaštite svaka uplata će vam biti evidentirana kao prihod i na taj način ćete izgubiti pravo na socijalnu pomoć, bez ikakve mogućnosti objasniti šta i kako? Još uvek nema zvaničnih podataka koliko je do sada ljudi izgubilo pravo na socijalnu pomoć, ali se sa sigurnošću zna da ih je više od 20 hiljada! Primena Zakona o socijalnoj karti, koji je u januaru 2021. godine donet uz obećanja kako će se njime rešiti nagomilani problemi u sistemu socijalne zašite, posle gotovo dve godine realizacije ne vidimo da je rešio neki problem u sistemu , naprotiv iz dana u dan ljudi ostaju bez ikakvih novčanih sredstava za život!

“Projekat „Romski život kroz naš objektiv!“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“