Sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma I Romkinja u Srbiji
Vlada Republike Srbije u saradnji sa Evropskom komisijom organizovala je Tehnički sastanak o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji je održan prošle nedelje u Palati Srbija u Beogradu. Tehnički sastanak bio je prilika za sumiranje postignutih rezultata, kao i da se razmotre prioriteti za budući period u oblasti socijalnog uključivanja jedne od najranjivijih kategorija stanovništva u Republici Srbiji.
Tehničkom sastanku su prisustvovali predstavnici/e Narodne skupštine Republike Srbije, Vlade, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija, kao i donatora. Ovaj sastanak bio je povod za razgovor sa jednim od učesnika, Osmanom Balićem, direktorom YUROM Centra iz Niša I predsednikom Lige Roma.
Ogovarajući na naše pitanje o tome kako se kroje državne politike, gospodin Balić je rekao:
“ Mislim da nam drugi kreiraju politike I to oni koji imaju para. Mi jos uvek nismo dovoljno zreli da se otmemo iz stega paternalizma drzavnih administracija i paternalizma Evropske unije jer nam oni prave te programe. Mi jesmo prisutni, ali na jedan simboličan način sa vrlo malo naših sugestija i malom dozom uticaja. To je realnost i to je pitanje o kome treba da se razgovara.
Od 2012. Na ovamo mi imamo svake godine oko 30 miliona eura budžetski predvidjenih sredstava za pitanja Roma i prosledjuje ministarstvima. Ta cifra je daleko od potrebnih sredstava, a problematičan je i način trošenja tih para.
Ono što je najveći problem je što mi nemamo odgovorna lica za sprovodjenje tih strategija, to koordinaciono telo koje postoji svih ovih godina se nije pokazalo dovoljno efikasnim. Liga godinama ukazuje na taj problem i insistira na stvaranju državne agencije, kao što imamo stotinak drugih agencija, u kojima bi radili Romi sposobni, obrazovani, hrabri, energični. Ta državna agencija bi radila mnogo efikasnije nego ovo fantomsko koordinacioano telo koje je u stvari politička manipulacija.”
*Ono što je Prva dekada iznedrila su pedagoški asistenti, koordinatori za romska pitanja, zdravstveni medijatori, to su neki konkretni rezultati. Jeste da nisu do kraja dovedeni mehanizmi al to postoji
Gde smo I da li smo pogrešili? bilo je sledeće pitanje urednika našeg portala Turkijana Redžepija.
“Ono što je najvažnije i što je rezultat Dekade je što smo podigli opšti obrazovni nivo kod Roma. To je najveći kapital. Mi smo sada narod u usponu. U svakoj romskoj kući više se ne postavlja pitanje dal deca treba da idu u školu ili ne i to rezultati pokazuju. Obuhvat dece u prvi razred je oko 90 %.
Kada smo uvodili pedagoške asistetnte bilo je otpora jer su oni praktično drugi učitelj, sada takve probleme nemamo. Imamo oko 200 pedagoških asistenata u Srbiji, a tražimo još toliko i tražimo da im se reguliše status. U Srbiji se lakše zapošljavaju kvalifikovane ubice, pa posle postanu i državni sekretari nego pedagoški asistenti.
Glavno pitanje dekade bilo je obrazovanje i mi smo to izgurali. Mi nemamo zapravo šta da izgubimo i gore od onoga što je bilo ne može da bude, niti će ikada da bude-
Ove godine ćemo da zaposlimo više desetina Roma u državnoj upravi koji završavaju akademiju. To je bio san pre samo 20 godina. “
*Bezbednost Roma na Balkanu i u EU je postao problem, kako vidite tu situaciju?
“Problem ima više slojeva. Prvi je jačanje desnice u Evropi. U Bugarskoj je na poslednjim izborima dobila stranka koja ima antiromski program.
Drugi kraj je ono što se mi Romi sami medju sobom svadjamo. Udri po Romu intelektualcu, udri po Romu komšiji… i to njima ide na ruku. Ono što je cilj tih desničarskih i antiromskih snaga je da se sruši centralni identitestki stub – romanipe. Jer mi iz njega crpimo naše osnovne vrednosti. Zato „Romologija“ Rajka Djurića i 10 elemenata kulture romanipea treba da negujemo. Ako izgubimo identitet, onda smo deset puta slabiji.
Ti naši neprijatelji teže da saseku romsku kulturu tako što ne dozvoljavaju da formiramo kulturne institucije. U kulturnim institucijama se razgovara i o bezbednosti, u kulturnim centrima. Mi smo možda greškom dobili kulturne centre u Nišu i u Trsteniku. Naš centar, na žalost ne radi kako treba, nikako ne radi. Ali, Nacionalni savet Roma koji ima izvorno ovlašćenje da neguje kulturu, da stvara kulturne institucije, treba da ih podržava a ne da služi političkim manipulacijama. Obiće nam se to o glavu.
Treći stvar je podsticanje religijske različitosti. Možes da budeš musliman, pravoslavac, protestant, nije važno, nek si nam živ i zdrav – najvažnije je da si Rom. Verske različitosti se potpiruju namerno da bi se zajednica oslabila.
Četvrti način kojim se perfidno bore protiv nas je plasiranje novih ideja. Ta metoda ima za cilj da se odbaciju stare, proverene ideje i onda smo stalno na početku. Tako se razbija naš romski pokret. Romske nevladine organizacije su redovna meta, a oni su špic pokreta. Ima nas mnogo dobrih. Treba jedni druge da podržimo i da vodimo računa o bezbednosti.
I na kraju, što se tiče praktične bezbednosti, treba povesti računa sada. Doći će zima, opet će poplave, požari. To je nešto o čemu moramo da vodimo računa. Svake zime po desetak naše dece izgori u požarima. Uglavnom smo sami krivi. Ne pravi se kuća ispod dalekovoda.
Dakle, pitanje bezbednosti je nešto o čemu moramo da vodimo konstantno računa, a i o političkoj bezbednosti. Ovaj anticiganizam konstantno raste.”
*Uvek se kod nas postavlja pitanje novca. Ljudi treba da znaju da se najveći deo novca donatora sliva na račun Vlade Srbije, pa ona preko raznih konkursa rasporedjuje nevladinom sektoru. E sad, kako ko realizuje projekte, to narod vidi.
„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“