Siromašan sam, a ne znam zašto, da li je nečija kletva ili božija volja!
Eh, Devla, Devla, mnogo se puta pitam, zašto smo mi Romi uvek u problemima, a život nam je često puta prekriven patnjom.
Ova priča počinje od pre početka pandemije…
Naselje 12.februar u Nišu, nastalo daleke 1948.godine, ono broji 22 porodice sa oko 110 članova domaćinstva, od kojih je više od polovine dece. Svi su korisnici socijalne pomoći, neki od njih su sakupljači sekundarnih sirovina, drugi se bave nekom sitnom trgovinom, a drugi se za život snalaze kako znaju i umeju. (niko nema stalno zaposlenje)
Krajem 2019.godine , zbog dugovanja za potrošenu električnu energiju, sve porodice ostaju bez struje. Dakle to je 3-4 meseca pre pandemije, ako se sećate, higijena je na prvom mestu, ali Romi smo mi te smo zaštićeni kao Beli medvedi, pa i od Korone!
Pregovori su započeti, uključena su Ministarstva, grad Niš, GO Crveni Krst, Nacionalni savet romske manjine, Romakted program. Posle kraćeg perioda i pregovora marta meseca 2020.godine postiže se dogovor da se 7 porodice ponovo priključe na mrežu distribucije, uz obavezu da se na ime starog duga plaća po 2 hiljade dinara, (bez instrukcija za uplatu, mslim na broj računa), a novonastala potrošnja redovno plaća! Prošlo je jedva 6 meseci, i oni ponovo ostaju bez struje, jer nisu svi plaćali za potrošenu električnu energiju! A kako i platiti, od čega? Od socijalnih primanja? ( da li misliti na svakodnevne životne troškove ili na komunalne ). Da se razumemo, nisu samo Romi u ovoj situaciji ima i mnogo drugih nišlija, ali i ljudi iz drugih gradova u Srbiji. Znamo da je gradonačelnica pokušala da se stari dugovi za potrošenu električnu energiju anuliraju u dogovoru sa Ministarstvom energetike, ali za sad odgovora nema. Prema nekim procenama oko 4500 porodica je u Nišu bez struje. I šta sada, kako pomoći ljudima iz naselja 12.februar, ali i drugima koji su u istim problemima?, Aha, da ne zaboravim još uvek su bez struje u naselju 12.februar, 110 ljudi!
