Romi narod sa velikim srcem
Početkom maja meseca u Nju Orleansu (SAD) u čuvenom Muzeju džeza biće otvorena izložba posvećena Sabanu Bajramoviću. Ostavština čuvenog nišlije biće u delićima predstavljena preko Atlantika.
I posle gotovo 16 godina od njegove smrti Šabi, kako su ga uglavnom zvali, živi, što kroz svoju muziku, što kroz brojne anegdote iz njegovog burnog života. Zbog devojke je, kažu pobegao iz vojske i završio na zloglasnom Golom otoku kao državni neprijatelj. Pevao je nepogresivo, snimao u jednom pokušaju, pa su se prema snimku njegovog glasa orkestri upravljali, i znali da, ako nešto nije u redu, nije pogrešio on, nego neko iz benda. Možda je manje poznata priča koju priča jedna od njegovih Mambi, Neša Saita, o tome kako su se, vraćajući se sa koncentra u Beogradu, uoči Djurdjevdana, do Niša vozili u kombiju punom jaganjaca. Šaban je rekao vozaču da svrati u neko selo koje im je bilo usput, platio jaganjce seljaku sa kojim se ranije dogovorio i životinje su, zajedno sa muzičarima i instrumentima spakovane u kombi. Kad su stigli u Niš, po noci, razdeljeni su jaganjci po romskoj mahali. Šabi je tačno znao ko u mahali nema para za jagnje za veliki praznik, priča njegov savremenik i učesnik dogadjaja. Voleo je njegov Niš i svoje Rome.
Ljubav prema rodnom gradu i narodu kome pripada glavna je osobina bila i Saita Balića. I danas, mnogo godina posle njegove smrti medju niškim Romima se mogu čuti samo reči postovanja i ljubavi za čoveka koji je dao nemerljiv doprinos emancipaciji ovog naroda. Zbog toga ga i danas zovu „Baro manuš“ (veliki čovek).
U pokret emancipacije Roma uključuje se 1950. godine prilikom pokušaja komunističke vlasti tadašnjeg Niša da isele Rome iz njihove mahale u kojoj su živeli više od 80 godina.
Društvo Rom „Iba Ademović“ koje je tada bilo jedno od nukleusa buđenja svesti o problemima Roma u tadašnjoj Jugoslaviji postalo je, nakon njegovog uključenja u rad, centar borbe za etnička I ljudska prava, kao I borbe protiv tihe asimilacije Roma.
Stvaranjem mreže društava Rom po čitavoj Jugoslaviji i buđenjem građanskog aktivizma kod Roma u zemljama centralne i istočne Evrope uspeo je da problem diskriminacije, društvenog položaja i neobrazovanja Roma učini vidljivim za međunarodnu javnost.
Kao predsednik Svetske organizacije Roma pokrenuo je raspravu o Romima u mnogim zemljama Evrope.
Kuća Saita Balića, prema rečima članova njegove porodice je uvek bila puna nekih ljudi. Nikad se nije znalo koliko ih je došlo da se posavetuje sa Saitom, koliko će ih biti za ručkom ili koliko će njih prespavati pod njegovim krovom.
Velika posvećenost i želja da se sazna istina o značajnim ličnostima iz romske istorije osobine su i Vladimira Amzića, zapošljenog u Domu kulture Roma u Leskovcu. Zahvaljujći njemu, javnost je saznala da je Amet Ametović, a ne kako u nekim knjigama, pa I dokumentima stoji Ahmet Ademović pravo ime trubača iz Leskovca koji je preokrenuo tok Kumanovske bitke I doveo do pobede srpske vojske. Njegov podvig se, kažu I danas izučava na vojnim akademijama u Francuskoj I Rusiji.
Vladimir Amzić je tragajući za dokumentima ovog leskovčanina, slučajno saznao da postoji zapušteni grob koji bi mogao biti Ametov, našao ga, organizovao čišćenje i sredjivanje tako da je danas moguće obići I pokloniti se senima čoveka koji je, prema pričama, turskoj vojsci odsvirao znak za povlačenje, a malo kasnije, srpskoj signal za napad I tako preokrenuo tok bitke koja je značila početak oslobadjanja Srbije o dugog turskog ropstva. Amet Ademović je za ovaj čin dobio Karadjordjevu zvezdu, koju je do smrti, kažu, nosio ponosno na svom reveru.
Vladimiru Amziću, koji je zaslužan što se o ovom junaku sada znaju pouzdane činjenice, I što je priču o Ametu Ametoviću aktualizovao, romska zajednica duguje veliku zahvalnost.
“Projekat „Romski život kroz naš objektiv! – II“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
