Pravo na zapošljavanje
Vlada Republike Srbije je 2016. godine usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 26/2016).
Strategija je strateški dokument koji bi trebalo da za period od devet godina intenzivira rad institucija na nacionalnom i lokalnom nivou za pitanja socijalnog uključivanja Roma i Romkinja i suzbijanje njihove diskriminacije, odnosno za stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava osoba romske nacionalnosti. Strategija pokriva pet prioritetnih oblasti: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje i socijalnu zaštitu.
Podaci o zaposlenosti Roma za poslednjih deset godina nisu ohrabrujući i govore da je procenat zaposlenih Roma u poslednjoj deceniji opao za skoro šest procenata. Procenjuje se da je u našoj zemlji bez posla trenutno više od 100.000 radno sposobnih Roma, iako ih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje oko 25.000, izjavio je predsednik Lige Roma i Yurom centra Osman Balić.
„U javnom sektoru ima oko 800.000 zaposlenih, a samo 1.500 pripadnika manjina. U lokalnoj samoupravi u Nišu gotovo da ih nema. Predlog ovog zakona trebalo bi da stvori uslove da umesto jednog ili dva zaposlena Roma u javnom sektoru imamo na primer 100, odnosno proporcionalno sastavu stanovništva. Možda će to iritirati malo javnost, ali posle desetak godina Dekade i dvadesetak godina praktikovanja demokratije, mi smo prinuđeni da predložimo tako nešto“, istakao je Balić.
Još jedna grana ekonomije u kojoj je romska zajednica zaposlena broji oko 50.000 ljudi koliko u Srbiji neformalno radi na sakupljanju sekundarnih sirovina, oko 10.000 su Romi. To su u stvari radnici koji svakodnevno obavljaju posao, ali ipak nisu zvanično zaposleni. Otpad prodaju operaterima u zavisnosti od ponuđene cene, količine i u različitim vremenskim intervalima.
Zato bi pitanje otvaranja najmanje 20.000 novih radnih mesta moglo da se pokrene, smatra Osman Balić, predsednik Stalne konferencije romskih udruženja građana – Liga Roma, ukoliko bi otvorila socijalna preduzeća za selekciju sirovina na samim deponijama. Time bi se, uveren je on, u velikoj meri rešio problem zapošljavanja Roma.
U Nišu stopa nezaposlenosti Roma je četiri puta veća od proseka opšte populacije, samo 9% Roma u Nišu ima stalni prihod koji potiče od posla, a samo 2,5% Romkinja je stalno zaposleno. Polovina romske populacije u Nišu je mlađa od 25 godina. Procenat nezaposlenih lica je četiri puta veći od proseka celokupne populacije. Samo 27% je aktivno u ekonomskom smislu, jedna trećina prima neki oblik socijalne pomoći, jedini izvor prihoda za 18% porodica. Samo 9% je ostvarilo stalni prihod koji je nastao radom.
U 2020.godini u skladu sa realizacijom projekta „Akcija zapošljavanja Roma u Nišu“, koji realizuje Grad Niš zahvaljujući sredstvima EU. a preko konkursa SKGO-a, 40 polaznika je počelo sa obukama za Viljuškariste, fasadere-molere, gerontodomaćice i manikire pedikire. Takođe je u skladu sa realizacijom ovog projekta u JKP Mediana na dva meseca zapošljeno 20 pripadnika romske zajednice, koje će svoje honorare primati iz budžeta ovog projekta.
Nacionalna služba za zapošljavanje je i ove godine raspisala 11 konkursa za zapošljavanje i samozapošljavanje vredan oko 60 miliona dinara.
Za primenu sporazuma Grad Niš izdvojio je 34 miliona dinara, a NSZ u Nišu 27,5 miliona dinara. Sporazumom je predviđeno sufinansiranje stručne prakse, pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem, subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, za subvencije za samozapošljavanje i javne radove.
Kada je u pitanju romska zajednica na posao prema evidenciji NSZ čeka 2500 Roma i Romkinja, u poslednjih pet godina putem subvencija za samozapošljavanje konkurisalo je oko 20-tak Roma i Romkinja.
Posebni program predvidjen za pripadnike romske nacionalnosti jeste samozapošljavanje baš za pripadnike romske nacionalnosti a što se tiče ostalih programa, nama su Romi kao teže zaposliva kategorija generalno prioritetnija kategorija na evidenciji zato što, i tokom zapošljavanja na novootvorenim radnim mestima teže zapošljivih kategorija i tokom stručne prakse i javnih radova, Romi su medju prvim kategorijama uz osobe sa invaliditetom i dugo nezaposlenim licima koji imaju prioritet u odnosu na ostale kategorije, objašnjava Vanja Stojković zamenica direktora niške filijale NSZ.
Iako se dosta toga radi na zapošljavanju Roma i Romkinja od strane države, međunarodnih i domaćih organizacija 90% pripadnika romske zajednice u Nišu je bez posla!
Ustavom se garantuje pravo na rad!
Pravo na rad
Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.
Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.
