Pravo na obrazovanje
Obrazovanje je ključ uspeha, svakog pojednica, zajednice i društva u celini. Ukoliko u društvu imate obrazovane članove, bilo kojoj zajednici je zagarantovan uspeh. Romska zajednica je jedna od najmarginalizovanijih u EU, njihov ukupan broj je oko 12 miliona, takođe Romi i Romkinje su najmlađa nacija i potencijalna radna snaga.
Najskoriji opis položaja romske zajednice u Republici Srbiji dat je u Strategiji za socojalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji od 2016. do 2025.1 koji je srpska vlada usvojila u martu 2016. Prema ovom dokumentu ukupan broj građana romske nacionalnosti registrovan 2011. u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije) bio je 147604, podaci NVO sektora pokazuju da ih ima bar tri puta više. U Strategiji je naglašeno da su podaci o položaju Roma generalno gledano oskudni, zastareli i sakupljeni nesistematično i samo delimično, uglavnom usled neverifikovane i nestandardizovane metodologije. Ipak, Strategija pruža jasne dokaze o značajnim izazovima sa kojima se Romi i dalje suočavaju u velikom broju različitih oblasti i koji su direktno povezani sa njihovim nepovoljnim socio-ekonomskim položajem uopšte.
Jedna od oblasti u ovom dokumentu je i obrazovanje. Zahvaljujući ovom projektu „Dekada Roma“ danas u Srbiji imamo oko 200-ta pedagoških asistenata koji vrlo stručno i marljivo rade sa romskom decom u predškolskom i osnovnom obrazovanju, a prate i proces obrazovanja u srednjim školama.
Integracija, a ne segregacija
U Nišu prema zvaničnim podacima broj ove nacionalne manjine je 6977. Segregacija koja se manifestuje na dva načina, kroz izdvojena romska odeljenja ili isključivo romske škole, jeste veliki problem. Trenutno postoji oko desetak škola u kojima je 80% učenika romske nacionalnosti. U osnovnim školama u Nišu rade 5 pedagoških asistenata u Nišu. Najveći broj romske dece je u OŠ“ Vuk Karadžić“ njih oko 350, 98% ove dece je iz romske zajednice. Iako bi po teritorijalnoj pripadnosti u ovoj školi trebalo biti bar 50% dece iz većinske populacije. Međutim ovaj problem segregacije je prisutan već 20 godina. Rešenje ovog problema nema na vidiku, jer svako može upisati svoje dete u bilo kojoj školi na teritoriji grada Niša.
Prema rečima v.d. direktora ove škole Marine Vidojević Stanković ove godine je upisano 30 dece u prvom razredu osnovne škole. Školska godina 2021/22 je počela na vreme, sva deca dobijaju besplatne udžbenike, a deca iz socijalno ugroženih porodica imaju pravo na užinu. Prošle godine su naša deca dobila 20 tableta kao donaciju od REF-a, međutim to je malo, tako da apelujemo na donatore da pomognu našoj deci u nabavci tableta i telefona za praćenje nastave na daljinu, ističe Vidojević.
Ajša Alić pedagoški asistent OŠ“Vuk Karadžić“ napominje da se i u romskoj zajednici rađaju manje dece, ove godine je u predškolski sistem upisano 30 dece. Takođe naglašava da su sva deca koja su završila osnovnu školu upisala trogodišnje i četvrogodišnje srednje škole.
Ništa bolja situacija nije ni u drugim osnovnim školama kada je u pitanju praćenje on line nastave, deca i roditelji iz romske zajednice se snalaze kako znaju i umeju, u rešavanju ovog problema, pomoći od strane države ili grada za sada nema.
Lokalni strateški dokumenti
Grad Niš je 2017.godine usvojio Lokalni akcioni plan za poboljšanje položaja Roma i Romkinja, da bi u 2018.g i 2019. godini budžetiran sa po 5 miliona dinara. Zahvaljujući ovim sredstvima u 2018.godini je 24 srednjoškolaca dobilo stipendiju, dok je u 2019.godini 34 srednjoškolaca i 5 studenata iz romske zajednice dobilo stipendije. Međutim baš u vreme pandemije Covid 19, u 2020.godini na žalost stipendija za romske učenike nije bilo, a nije bilo ni Lokalnog akcionog plana. U 2021.godini u maju mesecu je usvojen novi LAP za naredne tri godine 2021-2023, i budžetiran sa po 10 miliona dinara za svaku godinu. Do trenutka pisanja ovog teksta konkurs za stipendiranje romskih srednjoškolaca i studenata u Nišu nije raspisan, tako da neznamo da li će i ove godine deca ostati bez stipendija!
Šta kažu istraživanja!
Što se tiče razvoja i obrazovanja u ranom detinjstvu, Istraživanje MICS5 otkriva da samo 6% dece iz romskih naselja u uzrastu od 3 do 4 godine pohađa programe predškolskog obrazovanja (ovaj procenat je neznatno viši u gradskim naseljima nego u ruralnim nesljima gde opada čak do 3%) , dok u opštoj populaciji u Srbiji ovaj udeo iznosi oko 50%. Glavni razlozi za ovaj nizak procenat su problemi u pristupu obrazovanju (43%), skupe usluge (24%), i ostali previsoki troškovi (22%). Što se tiče spremnosti za školu, Istraživanje pokazuje da je samo 63% dece predškolskog uzrasta iz romskih naselja pohađalo pripremni predškolski program (PPP) u odgovarajućem uzrastu. Šta više, postoji vidljiva razlika u procentu dece koja pohađaju PPP u odnosu na socio-ekonomski položaj. Naime, PPP pohađa samo 59% dece iz siromašnijih domaćinstava u poređenju sa 72% dece iz bogatijih domaćinstava. Što se tiče pohađanja osnovne i srednje škole, Istraživanje otkriva da samo 69% dece uzrasta za polazak u osnovnu školu iz romskih naselja pohađa prvi razred osnovne škole i da 85% dece osnovnoškolskog uzrasta pohađa školu, dok 15% romske dece uopšte ne pohađa školu. Istraživanje ukazuje na činjenicu da je procenat romskih dečaka koji pohađaju školu generano viši nego procenat devojčica.
Iako je takva situacija iz godine u godinu uspeh romske dece u obrazovanju ne izostaje. Ukoliko država, lokalna samouprava ali i međunarodne i NVO organizacije imaju sluha za probleme u obrazovanju dece, rezultati neće izostati. E sad, koliko se ostvaruju prava u obrazovanju je diskutabilno pitanje, iako mnogi Zakoni garantuju pravo na pravo!
Konvencije o pravima deteta
Ustav Republike Srbije
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju
Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020
Dekadi inkluzije Roma 2005
Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025 …
